EU želi da ulaže u tehnologije budućnosti: To je lakše reći nego ostvariti, prepreka je više nego ikada

Zvaničnici Evropske unije obećavaju da će oformiti fond koji će osigurati da se tehnologije sutrašnjice prave u Evropi, samo još ne znaju odakle će dobiti novac za to.

Najnovija bitka se vodi oko takozvanog fonda za suverenitet EU, predloga koji je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prvi put iznela prošle godine, ali se on sada suočava sa preprekama.

Sa građanima koji se bore sa krizom troškova života i inflacijom koja ostaje tvrdoglavo visoka, zemlje EU ne žele da ponude dodatni novac za plan kojem su cilj jačanje domaće industrijske baze Evrope i proizvodnja zelenih tehnologija.

S obzirom na to da je EU samo nekoliko godina udaljena od svoje kontroverzne odluke da preuzme ogromne iznose zajedničkog duga za finansiranje fonda za oporavak od pandemije, apetit za nagomilavanjem još dugova je zanemarljiv.

Situacija je dovela Evropsku uniju u problem. Većina zemalja se slaže da Evropa mora brzo da ide u korak sa SAD i Kinom dok usmerava ogromne količine subvencija u proizvodnju čistih tehnologija. A u isto vreme, brojne zemlje zabrinute su zbog planova EU za koje bi bilo potrebno više evra ili duga.

- Politički, to će biti teško ostvariti. Ideja da je EU potrebno više novca u vreme kada građani trpe bol je teška - rekao je diplomata EU iz jedne od desetak zemalja članica koje su tradicionalno oprezne u pogledu rasipanja novca EU.

Pixabay

Ulozi su, međutim, veliki: ruska vojna operacija u Ukrajini pokazala je koliko je važno za zemlje da se osiguraju da njihovi lanci snabdevanja energijom i tehnologijom ne zavise od samo jedne zemlje. Evropa je prekinula mnoge veze sa Rusijom i sada se u velikoj meri oslanja na Kinu za ključne tehnologije sledeće generacije.

Izgradnja budućnosti

Fon der Lajenova, najviša zvaničnica EU, prvi put je predstavila svoj predlog tokom govora o stanju Unije prošle jeseni.

Fond za suverenitet EU, izjavila je ona, obezbediće da se „budućnost industrije gradi u Evropi“, obećavajući predlog na leto.

Najava je usledila kao odgovor na zabrinutost da EU zaostaje u svojoj industrijskoj sposobnosti, posebno kada je u pitanju razvoj proizvoda budućnosti koji ublažavaju klimatske promene.

Kina je mnogo uložila u ovaj sektor, dok su SAD prošlog leta trgnule EU svojim Zakonom o smanjenju inflacije, nacrtom koji je predvideo skoro 400 milijardi dolara subvencija za čistu tehnologiju za privlačenje kompanija koje pristaju da proizvode proizvode lokalno.

AP Photo/Andy Wong

Predlog za fond za suverenitet samo je poslednja faza u pokušajima Komisije da ojača lokalnu industriju i da se takmiči na globalnom nivou u svemu, od proizvodnje mikročipova, preko važnih sirovina, do upotrebe vodonika.

On prati mere kao što su Zakon o čipovima, koji ima cilj da smanji nedostatak proizvodnje čipova, i Zakon o industriji sa nultim otiskom, koji je dizajniran da poveća proizvodnju čistih tehnologija u EU. Brisel je takođe prešao na privremeno ublažavanje pravila o državnoj pomoći kako bi omogućio zemljama da strateški podržavaju domaće kompanije.

Ali novi fond bi takođe podržao strateške projekte na nivou EU - sve od vodonika do poluprovodnika i biotehnologije.

Međutim, kako se letnji rok približava, izazov sticanja podrške za taj plan postaje težak.

Do podela dolazi po poznatim linijama - kako unutar Evropske komisije, izvršnog organa EU, koji će prvo morati da predloži plan, tako i među zemljama članicama EU koje će imati konačnu reč.

Kao i obično, neke od tradicionalno „štedljivih“ severnih zemalja opiru se svemu što bi od njih zahtevalo da prikupe više novca. Posebno su oprezni prema svakom nagoveštaju da bi EU mogla da preuzme veći zajednički dug, s obzirom na to da su kamate u porastu, a otplate postojećeg duga EU već rastu.

Profimedia

Nasuprot tome, za to su moćni igrači. Francuska, koja ima značajan uticaj u Briselu, bila je jedan od najjačih glasova koji pozivaju na više instrumenata EU za pokretanje evropske proizvodnje.

Fon der Lajenova takođe ima snažnu podršku za svoj plan unutar Komisije, uključujući čak i komesara za jedinstveno tržište Tjerija Bretona i Paola Đentilonija, komesara za ekonomiju.

Đentiloni je na konferenciji u Firenci ranije ovog meseca stao iza tog predloga, tvrdeći da EU treba da ujedini svoj pristup pružanju podrške lokalnim kompanijama.

- Mislim da je sasvim jasno da nam je to potrebno. Ne možemo da učestvujemo u ovoj globalnoj industrijskoj trci sa samo 27 različitih načina subvencionisanja preduzeća. Moramo bar da ujedinimo svoje snage da bismo podržali zajedničke projekte kojima je potreban evropski obim i koji imaju jasnu evropsku dodatnu vrednost - rekao je on.

Nije prioritet

S obzirom na to da je Fon der Lajenova posvećena predlaganju novog fonda, intenziviraju se rasprave o tome kako će se on finansirati.

AP Photo/Olivier Matthys

Razgovori o tome kako finansirati fond za suverenitet povezani su sa širim pregledom redovnog, dugoročnog budžeta EU, koji traje od 2021. do 2027. Komesar za budžet Johanes Han je u obilasku prestonica EU, da bi izneo mišljenja o tome šta bi promene mogle da donesu.

Već postoji niz konkurentskih prioriteta - među kojima je i pitanje kako platiti rekonstrukciju Ukrajine i rastuće vojne ciljeve EU. Novi fond za suverenitet možda neće biti na vrhu liste za sve.

- Jasno je da postoji potreba za ulaganjem u čistu tehnologiju, ali činjenica da to tehnički nije kriza smanjiće apetit država članica - rekao je jedan zvaničnik Komisije blizak diskusijama, koji je, kao i drugi zvaničnici, govorio pod uslovom anonimnosti.

Jedan od ishoda može biti klasična izmišljotina EU: preusmeravanje trenutnih tokova potrošnje za novi fond umesto da se traži nova gotovina.

Neki zvaničnici Komisije nemaju prevelika očekivanja i sumnjaju da će količina prikupljenog novca ovog leta biti posebno velika. Đentiloni je to nagovestio ranije ovog meseca u Firenci.

- Mislim da ako ovo uvedemo, čak i ako to ne bude enormna količina novca, to će predstavljati veliku promenu za sindikat - rekao je on.

Pixabay

Drugi zvaničnik je upozorio da ako se Komisija ograniči na prenamenu postojećih sredstava iz dugoročnog budžeta EU, zvanično nazvanog Višegodišnji finansijski okvir (MFF), to će neizbežno ograničiti svaki novi „fond suvereniteta“.

- MFF ima ograničenja, a mi smo te granice već proširili, tako da postoji opasnost da se preuveliča ono što će fond biti - rekao je zvaničnik.

Za najveće zagovornike fonda nedostatak ambicija je greška.

- Suočavamo se sa ogromnim izazovima, a istovremeno vidimo ogroman investicioni jaz. Ne možemo sebi priuštiti da budemo škrti ako želimo da naše ekonomije osposobimo za budućnost - rekao je za „Politiko" poslanik Zelenih EU Rasmus Andresen.

- Nećemo štednjom postići ciljeve Zelenog dogovora. Naprotiv - potreban nam je novac za socijalno pravednu zelenu tranziciju. Zato nam je potreban fond za suverenitet kao deo budžeta EU - dodao je.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi