Zašto su državni udari tako česti u Africi?

Državni udari su postali redovna pojava u Africi nakon što su zemlje počele da stiču nezavisnost, ali postoje naznake da su prevrati u porastu poslednjih godina.

Puč u Gabonu samo je jedan u nizu, a izveden je samo mesec dana nakon nemira u Nigeru.

Dva državna udara su izvedena 2022. u Burkini Faso, a neuspelih pokušaja je bilo u Gvineji Bisao, Gambiji i Sao Tome i Principeu.

U Africi je 2021. zabeleženo šest pokušaja državnih udara, a četiri su bila uspešna.

Kada je državni udar zaista državni udar?

Državni udar se može definisati kao nezakonito preuzimanje vlasti kojim rukovodi vojska ili neki drugi civilni zvaničnici.

Studija dva američka istraživača, Džonatana Pauela i Klejtona Tajna, pokazala je 200 takvih pokušaja u Africi od pedesetih godina prošlog veka, a oko polovina državnih udara je bila uspešna.

Ponekad i sami učesnici prevrata negiraju da se radi o državnom udaru. Primera radi, 2017. je vojska preuzela vlast u Zimbabveu čime je okončana 37-godišnja vladavina Roberta Mugeba, ali je jedan od vođa major general Sibusiso Mojo na televiziji istakao da se ne radi o vojnoj pobuni.

AP Photo/Tsvangirayi Mukwazhi, File

U aprilu 2021, nakon smrti lidera Čada, Idrisa Debija, vojska je njegovog sina postavila kao privremenog predsednika, a protivnici su to nazvali "državnim udarom dinastije".

- Vođe državnih udara često negiraju da su ih sproveli kako bi se javnosti pokazali legitimnijim - rekao je Džonatan Pauel.

Koliko su pučevi česti u Africi?

Oko četiri puča godišnje se izvede skoro svake godine, a te brojke su prilično dosledne od šezdesetih godina.

Pauel smatra da to nije iznenađujuće.

- U afričkim državama vladaju uslovi pogodni za pučeve, poput siromaštva i loših ekonomskih rezultata. Kada se u jednoj državi dogodi državni udar, to je obično predznak novih pučeva - dodao je.

Profimedia

U prvoj deceniji 21. veka zabeležen je pad prevrata, ali su se ipak pojačali poslednjih nekoliko godina.

U 2020. godini je svrgnut samo jedan lider - u Maliju, a već sledeće godine je u pet zemalja sproveden državni udar, u Čadu, Maliju, Gvineji, Sudanu i Nigeru.

Gde je bilo najviše pučeva?

Sudan se nalazi na vrhu liste po broju državnih udara - 16, a šest ih je bilo uspešnih.

Dugogodišnji lider Omar al Bašir je svrgnut 2019, a i sam je tako stupio na vlast 1989.

U Burkini Faso je bilo devet državnih udara, kao i jedan neuspešni pokušaj svrgavanja predsednika.

Nakon sticanja nezavisnosti, u Nigeriji je izvedeno osam državnih udara do 1993. godine. Ipak, od 1999. se vlast redovno smenjivala na izborima.

U državi Burundi takođe vlada nestabilna politička situacija, uglavnom zbog tenzija između zajednica Huta i Tutsija, pa je tako zabeleženo 11 državnih udara.

Profimedia

U Sijera Leoneu su izvedena tri puča tokom 1967. i 1968. godine, i još jedan 1971. Potom, između 1992. i 1997. bilo je još pet pokušaja promene vlasti.

Gana se takođe "oprobala" u državnim udarima, a bilo ih je osam tokom dve decenije. Prvi je izveden 1966. kada je zbačen Kvame Nkruma.

Sve u svemu, Afrika je doživela više državnih udara nego bilo koji drugi kontinent. Od 2017. ovakvih promena vlasti je u svetu bilo 18, ali je samo jedan sproveden u Mjanmaru, dok su ostali pokrenuti u Africi. 

Vojnici kao spasioci?

U drugom delu 20. veka, pučevi u Africi su korišćeni kao regularno sredstvo političkih promena u jeku dekolonizacije.

Između 1960. i 2000, u proseku su godišnje bila izvedena četiri državna udara ili pokušaja državnog udara. Ipak, smatra se da je njihov broj opao u međuvremenu zbog poziva na demokratske reforme, ali i to se promenilo 2019. godine.

Čak je i generalni sekretar UN Antonio Gutereš izjavio prošle godine da u Africi vlada epidemija državnih udara.

AP Photo/Sophie Garcia

Analitičari smatraju da su brojni faktori uticali na militarizaciju politike, poput sve većeg broja različitih stranih igrača koji žele svoj deo kolača, kao i unutrašnjih činilaca - frustracije zbog korupcije, nedostatka bezbednosti i lošeg rukovođenja zemljom.

Vojska se tako postavlja kao spasilac i građansko nezadovoljstvo koristi da legitimizuje svoje neustavne prevrate.

Svako hoće svoj deo kolača

Dva državna udara su izvedena u Maliju jer je vlada predsednika Ibrahima Bubakara Keita optužena za korupciju i nepotizam, kao i da nije uspela da se obračuna sa sve većom bezbednosnom krizom.

U Maliju i Sudanu su vojni lideri koristili slične taktike da preuzmu vlast. Malijski pučisti, predvođeni pukovnikom Asimijem Goitom, prvobitno su pristali da formiraju vojno-civilno tranziciono veće nakon prvog puča 2020. godine, obećavajući da će se moć naći u rukama civilnog sektora posle tranzicije. Međutim, Goita je potom uhapsio predsednika i premijera tranzicionog veća. 

AP Photo, File

Rajan Kamings, direktor firme za konsalting "Signal Risk", rekao je da su afričke i zapadne institucije bile relativno bespomoćne u njihovim odgovorima na nedavne smene vlasti.

Osim zapadnih zemalja, na terenu je prisutna i Kina koja, takođe, ima veliki ekonomski interes. Gledajući kineski ekonomski napredak, brojni afrički lideri odlučuju da okrenu leđa zapadnim partnerima. 

I Rusija širom Afrike širi politički i vojni uticaj, što Zapad koristi za dodatne obračune sa politikom Kremlja.

Prema rečima Aleksandera Džona Turstona, asistenta političkih nauka na Univerzitetu u Sinsinatiju, evropski i američki lideri su naizgled više zabrinuti zbog prisustva ruskih plaćeničkih grupa u Africi, a ne brinu ih ključni politički problemi koji i dovode do čestih smena vlasti.

Ipak, ne treba zaboraviti Francusku koja je kao nekadašnja kolonijalna sila i dalje snažno prisutna u mnogim zemljama.

AP Photo/Sam Mednick, File

Predsednik Emanuel Makron je svojevremeno podržao puč u Čadu i nekadašnjeg lidera Idrisa Debija opisao kao lojalnog i hrabrog prijatelja. Ipak, prevrat u Nigeru niko od zapadnih lidera nije podržao.

U međuvremenu, Sahel je tako postao jedna od najgorih zona sukoba na svetu. Džihadisti koriste probleme koji vladaju u narodu, poput nejednakog pristupa zemljištu, i tako vrbuju borce i započinju napade. Takva slika pogotovo je prisutna u Maliju, a njihova kriza se preliva i na ostatak regiona. 

Za to vreme, stvarni i gorući problemi se ignorišu. Korupcionaški skandali se stavljaju redovno pod tepih. Čitava ta dinamika pukovnike stavlja u poziciju između neefikasnih predsednika, samozadovoljnih generala i njihovih očajnih trupa. Izbori ne donose značajne promene, opozicionari "nude maglu", a brojne prestonice potresaju masivni protesti kojima se traži prekidanje statusa kvo.

 

BONUS VIDEO

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi