Palestinska rediteljka objavila potresan tekst: "U Gazi mrzimo noć zbog onoga što nam Izrael radi tokom dugih mračnih sati"

Rediteljka i reporterka Ruvejda Amer pruža potresan opis života u Pojasu Gaze nakon što je Hamas pokrenuo iznenadnu ofanzivu protiv Izraela.

"Kad sam bila dete, veliki, bučni izraelski buldožeri jednog dana su ušli u naše susedstvo i sravnili sve kuće. Samo tako.

Odrasli su bili tužni, ali nisu delovali iznenađeno.

Godinama smo se selili iz skloništa u posuđene kuće dok konačno nismo uspeli da pronađemo vlastiti dom u Fokhari, istočno od Khan Jounisa u južnom Pojasu Gaze.

Foto: Printskrin/Instagram

Blizu smo prelaza Rafah u Egipat i ograde za razdvajanje. Bilo je turbulentno, ali barem se nismo toliko često selili.

Rakete nas probudile iz sna, bilo je nadrealno, poput horor filma

Kad sam se probudila u subotu, bilo je to uz zvuk ispaljenih raketa. Bili smo prilično sigurni da su to bile palestinske rakete ispaljene na naše okupirane zemlje izvan Gaze. Zemlje iz kojih su naše bake i dedovi isterani pre 75 godina za vreme Nakbe, zemlje na koje neki od nas nikada nisu smeli da kroče.

Trajalo je satima. Ipak, nije bilo jasno koji je razlog. Je li to bila odmazda jer je Izrael ubio vođu Hamasa? Oni to ponekad rade, ubijaju ljude u vladajućoj stranci Gaze.

Jesu li rakete bile odgovor na ono što se prošle sedmice događalo u džamiji Al-Aksa, upade doseljenika i nasilje nad muslimanima koji su se tamo pokušavali moliti?

Moglo je biti bilo šta, Izrael toliko toga čini Palestini i Palestincima.

AP Photo/Hatem Moussa

Onda su se uključili zvučnici džamije, ljudi su počeli da šalju vesti i slike na svojim telefonima.

Velika grupa boraca otpora iskrala se iz Gaze, “infiltrirajući” se u naše sopstvene okupirane zemlje.

Prizori su bili užasni, i ličili su na mnoge koje smo pre videli iz Gaze. Ali ovaj put, ljudi koji leže mrtvi na zemlji nisu bili Palestinci. Svaka smrt je traumatična.

Bilo je nadrealno, poput horor filma, pokvarilo je dan.

Palestinci su izašli iz svojih domova na ulice, u zraku se osećala zbrka.

Borba sa okupatorom lice u lice

Vikali su dok su rakete koje je ispaljivao pokret otpora šibale iznad njih, svako pokazivanje snage, sposobnosti da se suprotstave okupatoru malo ih je umirilo, učinilo život lišen nade malo podnošljivijim.

Znati da je palestinska mladost ušla u palestinske zemlje, zemlje do kojih je uvek bilo tako teško doći, ako ne i nemoguće, i boriti se protiv okupatora, licem u lice. I u isto vreme znati da će se ovaj okupator, podržan od okupatorovih moćnih, bogatih prijatelja, sada okrenuti i uništiti što više Palestinaca može. Kakav unutrašnji sukob.

AP Photo/Yousef Masoud

Kada je Mohamed Deif, glavni komandant Hamasovog oružanog krila, Brigada Izal-Din al-Kasam, govorio, rekao svetu da sprovodi drugačiju vrstu operacije, stvarno raspoređivanje kopnenih snaga.

Govor nije raspršio strah i teskobu koja lebdi nad bilo kakvim vestima o akcijama otpora. Koliko bi stanovnika Gaze ovog puta umrlo?

Rekao je da je ograda koju je Izrael izgradio da nas zatvori sada otvorena, da ljudi mogu ići i ulaziti u njihovu zemlju. Stotine, hiljade ljudi krenulo je iz Khan Junisa prema ogradi.

Neki su bili mladi, jedva nešto više od tinejdžera, dok su neki bili stariji ljudi koji su od 1948. godine sanjali o povratku na ovu okupiranu zemlju.

Prvi trenuci bili su intenzivna radost dokumentovana na njihovim mobilnim telefonima kako bi ih podelili sa svetom. Ali na kraju su svi morali otići kući.

Majke bespomoćno plaču za svojom decom

Ratni avioni počeli su da kruže nebom iznad Gaze. Osveta.

Čula sam kako avioni pucaju na ljude u graničnim područjima.

Tela su počela pristizati u Evropsku bolnicu pored naše kuće. Novinski izveštaji govorili su o desetinama ranjenih. Ministarstvo zdravlja je objavilo da je 100 mrtvih, a taj broj stalno raste.

Glasovi porodica mučenika, puni boli i gubitka, ispunjavali su vazduh. Više od 50 umrlo je u Khan Junisu.

Gubitak je tako jako bolan.

Ti ljudi su imali snove, njihove porodice su imale budućnost kakvu su za njih zamišljale, ali sada postoji samo velika tuga.

Suze majki za svojom decom tekle su u izobilju kao da žele utoliti zemlju žednu njihove dece.

Bolna noć u Gazi

Tokom ranih sati te noći, Izrael je počeo da uništava porodice i njihove domove.

Istrebljenje je počelo na jugu Pojasa Gaze. Devetnaest članova porodice Abu Kouta ubijeno je u Rafi. Mlada porodica masakrirana je u Beit Hanunu severnije, 18 ljudi je nestalo: muškarci, žene, deca.

Projektili, veliki i teški, odašilju jake vibracije kroz tlo, obasjavaju nebo intenzivnom crvenom bojom i buše nam bubne opne uz tako glasne eksplozije.

Oterali su na desetine ljudi koji žive u pograničnim područjima da potraže utočište u školama UNRWA-e, nadajući se da će biti sigurni. Ali prema mom iskustvu, Izrael ne mari za takve stvari.

Raseljenost i bes

Nije bilo neobično videti ljude ubijene kad sam bila dete. “Mučenici!”

Muškarci bi vikali, slaba uteha majkama koje su vrištale od užasnute boli zbog dece koja su im tako okrutno oteta. Imala sam sedam godina, čudeći se jačini emocija na ulici.

Deset godina kasnije, morala sam da odustanem od toga da budem srednjoškolka jer smo morali da bežimo, raseljeni dok smo bežali od kopnenog upada izraelske vojske 2008.

Noći su bile najteže, tada ne možeš da spavaš, grozničavo čitaš vesti ili čekaš da išta čuješ.

Cele porodice borave u jednoj sobi, kako bi zajedno preživeli ili zajedno umirali. Teško je to shvatiti, ali to je ono što osećamo u Gazi, posebno tokom noći.

Čim smo shvatili da sledi naredni napad, ljudi su pohrlili da kupuju zalihe za nekoliko dana, ali nijedna trgovina nije imala dovoljno zaliha da zadovolji potražnju. Struja, internet i voda gotovo su potpuno isključeni.

Profimedia

Molimo se celo vreme. Nikada ne znamo kada bi neko od nas mogao umreti jer izraelska vojska cilja sve više domova. Jutros sam se probudila gušeći se od nečega što su nosili projektili. Postoje tvrdnje da je u projektilima korišten zapaljivi beli fosfor, ne znam.

Moja prijateljica je izgubila muža, druga prijateljica brata, a direktorka moje osnovne škole nećaka.

Vidim užasne objave na Fejsbuku. Ne mogu nikoga utešiti, mogu samo plakati.

Svima nam je potrebna uteha tokom ovog napada, pogotovo tokom noći.

Mrzimo noć, ne zbog onoga što jeste, već zbog onoga što nam Izrael čini tokom svojih dugih, mračnih sati.

Sve događaje iz Izraela i Pojasa Gaze možete iz minuta u minut pratiti u našem blogu uživo.

 

Bonus video:

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi