U Pojasu Gaze ljudi mogu samo da se nadaju da im bomba neće pasti na glavu, a u Izraelu imaju specijalna skloništa: Šta su sigurne sobe?

Stanovnici širom Izraela koriste skloništa za hitne slučajeve u svojim domovima i javnim prostorima dok rat između Izraela i militantne grupe Hamas bukti. Sirene za vazdušne napade koje upozoravaju na raketne napade mogu se oglasiti u svako doba, što Izraelcima daje samo 60 sekundi da nađu sklonište.

Uobičajeno je da domovi u Izraelu imaju posebno izgrađenu sigurnu sobu u koju se građani sklanjaju nakon što je 1992. godine Komanda domaćeg fronta Izraelskih odbrambenih snaga uvela zakon kojim se uspostavljaju novi propisi o civilnoj odbrani.

Propisi su zahtevali postojanje stambene zaštićene prostorije, komunalnog zaštićenog prostora ili institucionalnog zaštićenog prostora u svakoj novoizgrađenoj zgradi.

Profimedia

Stanovnici Izraela kažu da su iznutra sigurne sobe često kao produžetak kuće, ponekad uređene kao dnevni boravak ili spavaća soba, dok su neke oskudnije namještene. Često imaju čelična vrata sa ojačanim bravama, debele zidove od betona i, ako ima prozora, napravljena su od nepucajućeg stakla.

Kratkotrajno sklonište

Reut Ajzenberg, stanovnik istočnog dela grada Tel Aviva, rekao je za Biznis insajder da "skoro svi" imaju sigurnu sobu u Izraelu, dodajući da, iako neki ljudi drže sušenu hranu i druge zalihe unutra, "one nisu namenjene da živite u njima nedeljama".

- Sobe su namenjene tome da vas čuvaju od raketa. Nije predviđeno da unutra budete danima. U njima nema toaleta, nema vode - rekao je Ajzenberg.

Profimedia

Iako sobe nisu opremljene za dugotrajni boravak, one i dalje spasavaju živote u kriznim situacijama.

- Kada se oglase sirene, cilj je da što pre pređemo u sigurnu sobu. Unutra ste tihi i slušate da čujete koliko je borba blizu - rekao je Rojtman Dratva, izvršni direktor Borbenog antisemitističkog pokreta i stanovnik Tel Aviva.

Profimedia

- Procedura je odlazak u sklonište sa decom, sa svima. Mislim da je najkomplikovanije objasniti deci šta se dešava - dodao je.

Ali izraelske sigurne sobe nisu pouzdane u sprečavanju provala i ne mogu zaštititi građane koji nisu u stanju da uđu dovoljno brzo usred borbi. Do sada je najmanje 1.300 Izraelaca poginulo, a još 3.000 je povređeno od iznenadnog napada u subotu, prema procenama koje je objavio "Jerusalim post".

Profimedia

- Danas sam morao da odvedem ćerku kod lekara. Imao sam dilemu da li da uzmem auto, kojim bi mi trebalo 5 minuta ili da hodam. Sada niko ne bi trebalo da bude napolju ako nema dobar razlog. Iako bih autom stigao brže, ako bi se oglasila sirena, morao bih da zaustavim auto i stignem na bezbedno mesto. To bi me koštalo najmanje 30 sekundi, što je gubljenje dragocenog vremena - rekao je Ajzenberg.

Palestinci nemaju gde da se sakriju

Sa druge strane, Palestinci koji žive u Gazi potpuno su nezaštićeni pred izraelskim udarima, koji su usmrtili više od 2.200 ljudi za osam dana.

- Ljudi u Gazi nemaju sigurne sobe ili skloništa - rekao je Tahani Mustafa, viši palestinski analitičar iz Međunarodne krizne grupe, dodajući da su „jedina skloništa koja imaju škole UNRVA u kojima se trenutno nalazi više od 200.000 raseljenih ljudi“, misleći na privremena skloništa koje je razvila Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć i rad palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku.

U nedeljnoj izjavi kojom se zvanično objavljuje rat Hamasu, potpukovnik Rihard Hek iz Izraelskih odbrambenih snaga rekao je da izraelska vojska ima jedan cilj na umu dok bombarduje mete u Gazi: „Da kontroliše celu enklavu i ubije sve teroriste na svojoj teritoriji“.

U izraelskim žestokim napadima na Hamas srušile su se čitave zgrade u Gazi, pretvarajući delove palestinske teritorije u ruševine. Stanovnici, ostali bez zaštite, beže iz svojih domova zajedno sa hiljadama drugih, bez ideje o tome šta će se dešavati narednog minuta ili kako će obezbediti hranu ili vodu.

- Živela sam u Gazi godinu i po. Gaza je najgušće naseljeno mesto na svetu. U Gazi nema skloništa. Nema gde da se ode kada Izrael bombarduje. Ne postoje bezbedni prostori. Izrael je bombardovao džamije, bolnice, univerzitete i škole, uključujući i objekte UN. Ali još gore je to što je Izrael zabranio opremu koja je potrebna za izgradnju takvih sigurnih prostora. Ukratko, ljudi sede i čekaju da im se baci bomba na glavu - rekla je Dajana Butu, advokatica i analitičarka.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi