"Svi smo mi Palestinci i živimo pod opsadom": Ko su hrišćani u Gazi i koliko ih danas ima?

Tokom aktuelnog rata Izraela i palestinskog Hamasa, bombardovana je i najstarija crkva u Pojasu Gaze - Crkva Svetog Porfirija - kada je stradalo najmanje 18 ljudi.

Originalna struktura Crkve Svetog Porfirija datira iz 5. veka, dok je trenutna zgrada izgrađena u 12. veku. 

Smeštena u istorijskoj četvrti grada, nazvana je po bivšem episkopu Gaze, Svetom Porfiriju, i nalazi se na mestu gde se veruje da je preminuo 420. godine nove ere. 

Karakterišu je debeli zidovi i bogato ukrašeni enterijer, a crkva je dugi niz godina bila mesto utočišta i zajednice za svoje članove, koji su verska manjina u Pojasu Gaze.

Profimedia

Samo dva dana ranije, izraelske snage su bombardovale bolnicu "Al Ahli", inače anglikansku instituciju, što je samo pokazalo sa čime se suočava hrišćanska manjina u Gazi.

Jerusalimska patrijaršija je napad na crkvu nazvala ratnim zločinom.

Ipak, većina hrišćana nije napustila grad Gazu.

Koliko hrišćana ima u Pojasu Gaze?

Broj hrišćana se poslednjih godina smanjio, a smatra se da ih je danas ostalo oko 1.000. Kada je Hamas preuzeo vlast u enklavi 2007, bilo ih je oko 3.000.

Prema rečima Kamela Ajada, portparola Crkve Svetog Porfirija, većina te populacije je iz same Gaze. Drugi su u tu oblast došli nakon velikog progona Palestinaca, pri stvaranju države Izrael, kada je 700.000 ljudi moralo da napusti svoje domove. Taj događaj je u palestinskoj istoriji nazvan nakba, što na arapskom jeziku znači katastrofa.

AP Photo/Abed Khaled

- Veoma je teško ovde živeti. Većina hrišćana je otišla na Zapadnu obalu, u Ameriku, Kanadu, pa čak i u arapski svet, tražeći bolje obrazovanje i zdravstvenu negu - rekao je Ajad.

Iako većina hrišćana iz Gaze pripada Grčkoj pravoslavnoj crkvi, manji broj veru ispoveda u katoličkoj Crkvi Svete porodice i Baptističkoj crkvi Gaze.

Ipak, ima mnogo mešovitosti u hrišćanskoj zajednici Gaze, pa se tako mnoge porodice sastoje od članova koji pripadaju različitim denominacijama.

Fadi Salfiti, čija je porodica pobegla iz Nablusa u Gazu 1948, prisustvovala je službama u svim crkvama.

- Nedeljom ujutru bismo išli u pravoslavnu crkvu, po podne u katoličku, a tokom večeri u protestantsku - rekao je.

AP Photo/Abed Khaled

Salfiti je bio u Madridu na jednoj omladinskoj konferenciji kada je Izrael 2008. godine pokrenuo kopnenu ofanzivu na Gazu. I dan-danas živi u Španiji. U napadu na Crkvu Svetog Porfirija poginulo je troje dece njegovog rođaka - Majd (10), Juli (12) i Suhail (14).

Koliko dugo hrišćani žive u Gazi?

Istorija hrišćanstva na području Gaze seže daleko u prošlost, u vreme kada su vernici proganjani.

Prema Svetom pismu, apostol Filip je putovao pustinjom od Jerusalima ka Gazi kako bi širio Božju reč. Prema spisima, Filip je prisustvovao venčanju u Kani Galilejskoj kada je Isus pretvorio vodu u vino.

Crkva Sv. Porfirija je najstarija u enklavi. Osnovana je u 5. veku nakon smrti ovog sveca koji je pagane preveo u hrišćanstvo, paleći idole i njihove hramove. Nakon osvajanja Persijanaca u 7. veku, crkva je pretvorena u džamiju, a u 12. veku su je krstaši obnovili.

AP Photo/Fatima Shbair

Palestinski hrišćani, kojih ima 50.000 širom tzv. okupiranih teritorija, ponekad se zovu "živim kamenjem", što je izraz koji je upotrebio apostol Petar kada je opisivao ulogu vernika u duhovnom životu. Danas, pojam se odnosi na njihov specijalni status u očuvanju vere koja je nastala na njihovoj zemlji. (Deo iz prve saborne poslanice Sv. apostola Petra - I vi sami kao živo kamenje zidajte se u dom duhovni, sveštenstvo sveto, da biste prinosili žrtve duhovne, blagoprijatne Bogu, kroz Isusa Hrista.)

Kakav je odnos hrišćana i muslimana u Gazi?

Živeći pod opsadom, hrišćani svedoče koliko solidarnost ujedinjuje ljude različite vere kako bi preživeli i borili se da ispune svoj san o slobodi.

- Svi smo mi Palestinci. Živimo u istom gradu, sa istom patnjom. Svi smo pod opsadom i svi smo isti - rekao je Ajad za Al Džaziru.

Profimedia/Ali Jadallah / Anadolu

Generalno gledano, hrišćani su uvek igrali važnu ulogu u životu Palestinaca. Ističu se Isa el Isa, osnivač uticajnih novina "Falastin" koje su bile veliki pokretač arapskog nacionalizma tokom vladavine Britanaca, i Edvard Said, koji je u knjizi "Orijentalizam" opisao odnos Zapada prema Istoku.

Iako ih je malo, uglavnom su dobro obrazovani, sa snažnim prisustvom u preduzetništvu i volonterskim akcijama.

Hrišćansku zajednicu je 2007. godine, primera radi, potreslo ubistvo Ramija Ajada, rukovodioca baptističke knjižare, u kojoj je mesecima ranije podmetnut požar. Niko nije preuzeo odgovornost za napad, koji je Hamas osudio, rekavši da neće dozvoliti nikome da "sabotira hrišćansko-muslimanske odnose". Ubice nikada nisu pronađene.

AP Photo/Fatima Shbair

I muslimanima i hrišćanima su potrebne dozvole da bi posetili Jerusalim koje se retko dobijaju, a mnogi su potpuno odsečeni od rođaka na Zapadnoj obali.

Kakva je trenutna situacija?

I muslimani i hrišćani su spas od izraelskih bombi tražili u Crkvi Sv. Porfirija, a nakon bombardovanja su se premestili u Crkvu Sv. porodice, 400 metara dalje. Procenjuje se da tamo boravi oko 560 ljudi.

Sveštenik Gabrijel Romaneli je zaglavljen u Vitlejemu otkad je rat počeo, ali je u kontaktu sa svojim parohijanima. U poruci 24. oktobra pozvao je na prekid vatre i otvaranje humanitarnog koridora.

Profimedia/Ali Jadallah / Anadolu

- Molim vas, recite im da je parohija ispunjena običnim ljudima i komšijama muslimanima. To su civili koji ne predstavljaju nikakvu opasnost - rekao je.

Ipak, situacija je svakim danom sve teža.

- Hrišćani pate kao i bilo ko drugi u Gazi. Ovo je naša zemlja i nećemo otići. Zamislite da je neko došao i primorao vašu porodicu da ode negde drugde. Mi ostajemo ovde - rekao je Palestinac Anton.

Najnovije vesti o ratu u Gazi pratite u našem blogu uživo.

BONUS VIDEO

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi