Da li znate šta je "Izbeljivanje" oblaka? Zastrašujuće otkriće naučnika! Ono što Amerikanci rade moglo bi izazvati katastrofu u Evropi

Geoinženjering i tehnike koje pokušavaju da smanje temperature u Kaliforniji mogu nenamerno da pogoršaju situaciju i izazovu toplotne talase na drugim mestima, na primer u Evropi. Ovo je zaključak studije koja je analizirala moguće posledice regionalnih klimatskih promena, piše Gardijan.

To je već odavno poznata činjenica kada je geoinženjering u pitanju: male operacije na jednom mestu mogu stvoriti probleme na drugom mestu, jer je naša Zemlja jedan "organizam" i sve je međusobno povezano.

Autori studije, objavljene u petak u časopisu Nature, analizirali su moguće intervencije koje imaju za cilj privremeno smanjenje temperature u nekom području i posledice tih napora. Iako bi ovo moglo olakšati život ljudima u određenoj oblasti, neželjeni efekti su verovatni u drugim delovima sveta, a efikasnost procedure bi se vremenom smanjila.

Profimedia

Naučnici kažu da su ova otkrića prilično zastrašujuća, jer svet gotovo da nema propisa koji bi sprečili regionalnu upotrebu tehnike kao što je izbeljivanje oblaka iznad mora, što uključuje raspršivanje reflektivnog aerosola (obično u obliku morske soli) u stratokumulusne oblake iznad okeana. da reflektuje više sunčevog zračenja nazad u svemir.

Pošto ne postoji zakonska regulativa, bilo bi teško zaustaviti pojedine države, gradove, kompanije ili čak bogate pojedince da pokušaju da promene svoju lokalnu klimu, čak i ako bi to štetilo ljudima koji žive na drugom području.

Geoinženjerska istraživanja

Zbog nedavnog naglog porasta temperature, neke istraživačke institucije i privatne organizacije uključile su se u geoinženjerska istraživanja koja su ranije bila gotovo tabu tema.

U Australiji, naučnici već četiri godine testiraju načine za izbeljivanje morskih oblaka kako bi pokušali da ohlade Veliki koralni greben i uspore njegovo izbeljivanje.

Naučnici sa Univerziteta u Vašingtonu prskali su čestice morske soli na pilotsku palubu povučenog nosača aviona USS Hornet, ali je eksperiment zaustavila lokalna vlada kako bi mogli da procene da li sprej sadrži opasne hemikalije.

Nova studija sugeriše da bi posledice takvih operacija mogle biti dalekosežnije i veoma teško predvidljive. Naime, efekti osvetljavanja oblaka mogli bi biti smanjeni ili potpuno preokrenuti jer se klimatski uslovi konstantno menjaju usled dramatičnog ljudskog uticaja usled sagorevanja fosilnih goriva i šuma.

Profimedia

Koristeći kompjuterske modele klime Zemljinog sistema 2010. i 2050. godine, naučnici su simulirali uticaj dve operacije izbeljivanje  oblaka sprovedene u različitim regionima severoistočnog Tihog okeana — jedne u suptropima blizu Kalifornije i jedne u srednjim geografskim širinama blizu Aljaske — da bi smanjile rizik od ekstremnih vrućina na zapadnoj obali SAD.

Iako bi intuicija rekla suprotno, daljinski rad je imao veći efekat jer je bio uključen u tzv. "telekonekcije" – veze u klimatskom sistemu između geografski udaljenih delova sveta.

Simulacija iz 2010. sugeriše da bi operacija u blizini Aljaske smanjila rizik od opasne toplote u ciljnom regionu za 55 procenata, dok bi bliža suptropska operacija smanjila rizik za 16 procenata.

Međutim, klimatske simulacije o tome kako će biti 2050. godine nakon tih intervencija pokazale su veoma različite rezultate jer bi bilo manje oblaka, više bazne temperature, a kao rezultat toga, Atlantska meridionalna preokretna cirkulacija ili AMOC (čiji je Golfska struja deo) bi dalje usporio.

Tako bi sredinom narednog veka operacija kod Aljaske imala drastično smanjen efekat na smanjenje temperature na zapadu SAD, dok bi suptropska operacija povećala temperature – što je uspeo da postigne suprotan od željenog rezultata.

Ne postoji zakonska regulativa

Posledice u udaljenijim regionima su takođe bile veoma različite u tom modelu između 2010. i 2050. Ranije simulacije su sugerisale da bi izbeljivanje oblaka u severnom Tihom okeanu takođe ohladilo Evropu, međutim, do 2050. ovo lokalno hlađenje bi povećalo toplotni stres širom sveta, posebno u Evropi, jer bi jedan od rezultata bilo usporavanje AMOC-a.

Profimedia

„Naša studija pokazuje da bi osvetljavanje morskih oblaka moglo biti veoma efikasno za zapadnu obalu SAD ako se uradi sada, ali bi moglo biti veoma neefikasno u budućnosti i moglo bi da izazove toplotne talase u Evropi“, rekla je Džesika Van, članica istraživačkog tima Institucija za okeanografiju u San Dijegu.

Ona je naglasila da rezultati studije treba da zabrinu političare i da ih ohrabre da usvoje zakonske okvire i smernice za transparentnost – ne samo globalno, već i lokalno.

„Solarni geoinženjering trenutno uopšte nije regulisan i to je strašno. Nauka i politika treba da idu ruku pod ruku. Ne želimo da budemo u situaciji da jedan region mora da uradi geoinženjering kako bi se nosio sa posledicama onoga što je neko drugi uradio na drugom kraju sveta da bi se borio protiv suša i toplotnih talasa“, rekao je Van.

Šta je "izbeljivanje" oblaka

Izbeljivanje oblaka (cloud whitening) je geoinženjerski koncept osmišljen za povećanje reflektivnosti oblaka kako bi se smanjilo zagrevanje Zemlje. Ideja je da se sitne čestice morske vode ili drugih reflektivnih materijala ubrizgaju u niske oblake, što bi povećalo njihovu albedo (sposobnost refleksije sunčevog zračenja) i time smanjilo količinu sunčevog zračenja koje dopire do površine Zemlje. Ovaj proces bi trebao da dovede do hlađenja atmosfere i potencijalnog ublažavanja efekata globalnog zagrevanja.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi