Strah od nuklearnog sukoba sve veći: Nemačka obnavlja stara i gradi nova skloništa

Nemačka planira izgradnju novih ratnih skloništa i nemački gradovi zalažu se za izgradnju skloništa za stanovništvo u slučaju rata, za šta su zatražili od savezne vlade da u narednih deset godina uloži 10 milijardi evra u civilnu zaštitu, prenosi "Dojče vele".

Nemačka medijska kuća istovremeno postavlja pitanje kakva bi korist bila od njihove izgradnje, imajući u vidu veliku destruktivnu moć modernog oružja i eventualnog nuklearnog rata.

Takođe, DV ukazuje da verovatno ne postoji bolji način da se proceni koliki je strah od rata u nekoj zemlji nego da se vidi kako posluju firme koje grade privatne bunkere. Tako npr. firmi sa sedištem u Berlinu "BSSD Difens" - koja gradi skloništa za privatnu, poslovnu i vojnu upotrebu - u poslednje vreme posao cveta.

Profimedia

Ta firma, pored razne kućne sigurnosne opreme, nudi sve od "prostorija za privremenu izolaciju i zaštitu" za oko 20.000 evra, do pravih skloništa za gotovo 200.000 evra. Tehnički direktor BSSD-a Mario Piejde rekao je da je ta firma poslednjih godina imala povećan broj poziva privatnih osoba, vatrogasnih službi i lokalnih vlasti.

On je istakao da je interesovanje za skloništa počelo da raste tokom pandemije korona virusa, a da je zatim dodatno pojačano 2022. nakon izbijanja sukoba u Ukrajini. Međutim, osim privatnih lica, prema pisanju DV i nemačke vlasti sve više pažnje posvećuju izgradnji skloništa.

Na konferenciji ministara unutrašnjih poslova u Potsdamu u junu, nemačko Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova predstavilo je svojim kolegama iz saveznih država "izveštaj o razvoju modernog koncepta skloništa" za stanovništvo Nemačke.

Izveštaj se pojavio tri meseca nakon što je Nemačko udruženje gradova i opština pozvalo saveznu vladu da u idućih deset godina uloži 10 milijardi evra u civilnu zaštitu i da to iskoristi za osposobljavanje 2.000 bunkera iz doba Hladnog rata.

Razlog za to verovatno leži u tome što su, prema saopštenju nemačke Savezne kancelarije za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama, svega 579 bunkera iz Hladnog rata i dalje određeni kao javna skloništa, te da imaju mesta za oko 478.000 ljudi (oko 0,56 odsto nemačkog stanovništva).

Čak ni ti bunkeri nisu "ni funkcionalni, niti spremni za upotrebu" nakon što je 2007. godine napušten raniji sistem skloništa, dok je sa druge strane, prema do sada neobjavljenom izveštaju Savezne vlade, potrebno izgraditi još oko 210.000 bunkera za šta je potrebno oko 25 godina i 140,2 milijarde evra.

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi