Šta se desilo na izborima u Francuskoj? Zašto još nema premijera i koji su sve mogući scenariji

Na francuskim parlamentarnim izborima nije bilo jasnog pobednika, što je zemlju gurnulo u neizvesnost i sada se svi pitaju ko će biti sledeći premijer zemlje.

Međutim, jasno je bilo ko je gubitnik - stranka francsukog predsednika Emanuela Makrona Preporod doživela je poraz - za nju je glasalo svega 14,9 odsto birača.

Danima nakon glasanja još uvek je prilično nemoguće predvideti u kom pravcu će se stvari odvijati. Ipak, moraćete da pokušate.

U nastavku razjašnjavamo šta se tačno desilo i koji bi mogao da bude konačni ishod izbora.

Ko je pobedio?

Nijedna stranka ili koalicija nije osvojila dovoljno mesta (289) za apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini, donjem domu zemlje.

Zato niko ne može da predloži ime premijera uz uveravanje da će na glasanju dobiti podršku većine poslanika.

AP Photo/Thibault Camus

Na prvom mestu je levičarski savez Novi narodni front, sa 188 poslaničkih mesta, a zatim centristički savez francuskog predsednika Emanuela Makrona, Zajedno za Republiku, koji je osvojio 161 mesto. I jedno i drugo su koalicije različitih partija. Posle trijumfa na izborima za EU ​​prošlog meseca, krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje završilo je na trećem mestu (142 mesta). Međutim, i dalje je najveća pojedinačna stranka.

Ko bira sledećeg premijera?

Francuski ustav predviđa da Makron, kao predsednik, imenuje premijera. Međutim, sledećem premijeru Francuske potrebna je podrška većine poslanika da bi vladao zemljom.

Levičarski savez se našao na prvom mestu na izborima i polaže pravo da predloži sledećeg premijera i formira vladu.

Dva prethodna francuska premijera, Elizabet Born i Gabrijel Atal, oboje iz Makronovog tabora, vladali su zemljom čak i bez apsolutne većine u parlamentu. Oboje su preživeli glasanje o poverenju koje je predložila opozicija.

Ludovic Marin, Pool via AP

Stranke koje čine pobednički levičarski savez, Francuska nepokorena, Socijalistička partija, Zeleni i Komunistička partija, trenutno vode pregovore kako bi se približili imenu za potencijalnog premijera. Nakon što su obećali da će postići dogovor do kraja ove nedelje, pokazalo se da će im trebati još malo vremena.

Šta bi moglo da prekine zastoj?

Koalicija.

Na igri je nekoliko opcija.

Makron je u sredu napisao da će imenovati samo premijera koga podrži "čvrsta, nužno pluralna" koalicija, koju je nazvao "republikanskim frontom". On je takođe upozorio da će ovaj proces potrajati "neko vreme".

Neki desno orijentisani teškaši iz Makronovog tabora, poput ministra unutrašnjih poslova Žeralda Darmanina ili bivšeg premijera Eduara Filipa, zagrejali su se za ideju o koaliciji koja bi okupila centar i poslanike konzervativnih Republicanaca.

AP Photo/Thomas Padilla

Levičarski savez za sada nije podržao koalicije koje bi bile van okvira njenog tabora. Ali Makronov tabor se kladi na unutrašnju podelu unutar levičarskog saveza, na primer između umerenijih socijalista i najradikalnijih iz pokreta Francuska nepokorena.

Koalicioni pregovori su skoro nepoznata teritorija u nedavnoj istoriji Francuske, jer su parlamentarni izbori u poslednjih 20 godina obično rezultirali jasnom većinom i vladama iz istog političkog tabora iz kog je bio i predsednik.

Stvari su se zakomplikovale 2022. godine, kada je Makron izgubio apsolutnu većinu, ali njegov tabor je i dalje imao najveći broj mesta i on je i dalje mogao da imenuje premijera iz svoje stranke.

Šta je sledeće?

Od četvrtka 18. jula stvari bi mogle da počnu da izgledaju malo jasnije.

Tog dana poslanici će se prvi put okupiti u Narodnoj skupštini i glasanjem izabrati svog sledećeg predsednika parlamenta.

Profimedia

Predsednik Narodne skupštine ima ključnu ulogu u upravljanju diskusijama i debatama, ali ovog puta će se njen izbor pratiti još pažljivije jer će to glasanje dati prve naznake o tome da li se neki savezi oblikuju i kako bi francuski parlament mogao da funkcioniše u budućnosti.

Ako se apsolutna većina (više od polovine poslanika sa pravom glasa) Narodne skupštine složi tokom glasanja, onda će biti izabran predsednik, a ukoliko nijedan kandidat ne dobije apsolutnu većinu tokom prva dva kruga glasova, onaj ko dobije najviše glasova u trećem glasanju postaje predsednik.

U tom trenutku levičarski Novi narodni front trebalo bi da bude u mogućnosti da izabere nekoga iz svojih redova osim ako se druge grupe ne udruže oko alternativnog kandidata, što bi moglo da ukaže na postojanje alternativnih saveza za formiranje vlade.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi