Pokušaj ubistva Trampa je samo poslednji u nizu atentata u SAD: Neverovatan istorijat eliminacije najmoćnijih ljudi svoga vremena! (VIDEO)

Tokom istorije SAD na više predsednika, bivših predsednika i predsedničkih kandidata izvršen je atentat, a političko nasilje nije zaobišlo ni senatore, kongresmene i guvernere.

Pokušaj atentata na Donalda Trampa na mitingu u Pensilvaniji, u kojem je bivši predsednik SAD i najverovatniji kandidat Republikanaca na predstojećim predsedničkim izborima ranjen, šokirao je američku i svetsku javnost, ističe Institut za politiku i ekonomiju Jugoistočne Evrope u analizi.

Kako Institut navodi u analizi, odmah je krenula lavina optužbi sa jedne i druge strane političkog spektra, a državni organi još uvek proveravaju sve okolnosti vezane za ovaj slučaj i motivaciju atentatora, koji je ubijen na licu mesta. Istorija američke politike pamti veliki broj atentata na najviđenije i najmoćnije ljude u državi, navodi IPESE i ističe da su žrtve atentata, ili pokušaja atentata, bili i predsednici i predsednički kandidati, ali i uticajniji politički lideri.

Šesnaesti predsednik Sjedinjenih Američkih Država, čovek koji je ujedinio Sever i Jug, Abraham Linkoln, ubijen je u atentatu 14. aprila 1865. godine, u Ford Teatru u Vašingtonu. Tada poznati glumac, Džon Vilks But, inače simpatizer upravo poražene Konfederacije južnjačkih država, pucao je u Linkolna u 22.15 iz pištolja Deringer, ciljajući u potiljak aktuelnog predsednika, koji je sedeo na svom mestu u pozorištu i gledao predstavu. Linkoln je sledećih devet sati proveo u komi, preminuo je sledećeg jutra.

Džejms Garfild, 20. predsednik SAD-a, umro je 19. septembra 1881. godine, dva i po meseca posle atentata, u kojem je 2. jula teško ranjen na Železničkoj stanici Baltimor i Potomak. Dok je predsednik Garfild pristizao na stanicu, pisac i advokat Čarls Gito je pucao u njega dvaput iz revolvera „Vebli britiš bul dog“. Jedan metak je okrznuo rame Garfilda, a drugi mu je prošao kroz leđa. Atentator Gito je uhapšen odmah posle napada, a posle suđenja koje je trajalo tri meseca, osuđen je na smrt 25. januara 1882. godine.

Vilijam Mekinli, 25. predsednik SAD, ubijen je 6. septembra 1901. godine u Hramu muzike, u Bafalu, u državi Njujork, dok je prisustvovao Panameričkoj izložbi. Predsedniku je prišao anarhista Lion Čolgoš, koji je ispod maramice držao sakriven revolver, i pucao iz blizine dvaput u Mekinlija. Prvi metak je, kako se navodi u istorijskim izvorima, pogodio medalju koju je Mekinli nosio na jakni, i odbio se u rukav sakoa, dok je drugi metak pogodio predsednika u stomak. Atentator Čolgoš je savladan na licu mesta i posle suđenja koje je trajalo samo dva dana, osuđen je na smrt.

Teodor Ruzvelt, 26. predsednik SAD, bio je na toj poziciji od 1901. do 1909. godine, a krenuo je u novu predsedničku kampanju 1912. godine, pošto je osnovao Progresivnu partiju, razočaran stavovima svog naslednika na mestu predsednika, Hauarda Tafta. Ruzvelt je bio u kampanji u Milvokiju, kad mu je 14. oktobra prišao Džon Šrank, vlasnik kafane iz Njujorka, koji ga je pratio nedeljama. Šrank je pucao u Ruzvelta iz revolvera „kolt“, a govor koji je Ruzvelt odštampao na 50 strana, i stavio u džep, usporio je metak i spasio mu život. Šrank je odmah savladan, a Ruzvelt je od mase, koja je krenula u linč, tražio da ga ne povređuju, govoreći da nije teško ranjen. Proglašen je neuračunljivim i zadržan je u psihijatrijskoj ustanovi do smrti, 1943. godine.

Poslednji predsednik SAD-a koji je ubijen je 35. predsednik, Džon Ficdžerald Kenedi. Ovaj atentat je verovatno i najčuveniji, obrađen u mnogim filmovima i serijama, ali i najkontroverzniji, pa je još uvek predmet različitih teorija zavere. Kenedi je ubijen u 12.30 popodne 22. novembra 1963. godine, u vozilu u kojem je prolazio kroz Dalas u Teksasu, sa suprugom Žaklin i guvernerom Teksasa Džonom Konalijem i njegovom suprugom. 

Na Kenedija je pucao bivši marinac Li Harvi Osvald, sa šestog sprata skladišta knjiga, koje je bilo na putu predsedničke kolone. Osvald je Kenedija pogodio jednim metkom u leđa, a drugim metkom u potiljak. Guverner Konali je teško ranjen u napadu, a Kenedi je hitno prebačen u Memorijalnu bolnicu Parklend, gde je proglašen mrtvim pola sata posle atentata. Atentator Osvald je uhapšen i optužen za ubistvo Kenedija i policajca kojeg je ubio nekoliko sati posle atentata.

Ubica nije dočekao pravdu: dok je prevožen iz gradskog u okružni zatvor, 24. novembra, Osvalda je u podrumu Policijske stanice u Dalasu ubio Džek Rubi, vlasnik nekoliko noćnih klubova u Dalasu. Posle mnogih spekulacija i različitih tvrdnji u vezi sa ovim atentatom, Vorenova komisija je u septembru 1964. godine utvrdila da je Osvald delovao potpuno sam, da je ubio Kenedija i policajca Tipita, i da je Džek Rubi ubio Osvalda delujući bez saučesnika. Ipak, i dan danas veliki procenat Amerikanaca veruje da je postojala zavera da se prikriju prave okolnosti u vezi sa ubistvom Kenedija.

Vodeći građanski aktivista i borac za jednakost, Martin Luter King, bio je jedan od najvažnijih ljudi na političkoj sceni Sjedinjenih Američkih Država 60-ih godina prošlog veka, iako nije bio na visokoj državnoj funkciji. Uvek u pokretu, King se neumorno borio za prava potlačenih, pre svega Afroamerikanaca. Dana 29. marta 1968. godine, King je otišao u Memfis, kako bi podržao radnike koji su bili u štrajku, i tražili veće plate i bolje uslove rada. Kingov let u Memfis je bio odložen zbog pretnji bombom, a on je, suočen sa pretnjom smrti, rekao „želeo bih da živim dugo, ali sada nisam zabrinut za to".

King je uzeo sobu broj 306. u motelu Lorejn u Memfisu. Dok je stajao na balkonu ispred sobe, 4. aprila u 6.01 popodne, na Kinga je pucao atentator Džejms Erl Rej. Metak je ušao kroz desni obraz Kinga, polomio mu vilicu, a zatim presekao kičmenu moždinu i zaustavio se u ramenu. Posle hitne operacije, King je umro sat vremena kasnije u Bolnici Svetog Josifa, a autopsija je pokazala da je „imao srce čoveka od 60 godina, iako je u trenutku smrti bio 39-godišnjak“, pisao je njegov biograf Tejlor Brenč, naglašavajući stres kao uzrok ovoga. Kingov ubica Džejms Erl Rej osuđen je na 99 godina zatvora zbog ubistva Kinga, ali je ceo ovaj slučaj bio predmet mnogih teorija zavere. 

AP Photo/File

Brat ubijenog predsednika Džona Kenedija, Robert Kenedi, i sam je bio moćan i uticajan političar, i već 1968. godine, pet godina posle ubistva brata, imao je vodeću ulogu na predsedničkim izborima. Bio je vodeći kandidat za nominaciju Demokratske stranke za izbore, a glavni izvor glasača imao je u siromašnim građanima, Afroamerikancima, među Katolicima, Hispanoamerikancima i mlađim glasačima.

Nedugo pošto je dobio ključne unutarstranačke izbore u Kaliforniji, u Roberta Kenedija je pucao Sirhan Sirhan, 25-godišnji Palestinac, navodno zbog podrške Izraelu u Šestodnevnom ratu 1967. godine. Kenedi je umro 25 sati posle atentata, Sirhan je uhapšen i osuđen, ali i ubistvo Roberta Kenedija je i danas kontraverzna tema i predmet mnogih teorija zavere. 

Republikanac Ronald Regan, bivši glumac i 40. predsednik SAD, preživeo je atentat 30. marta 1981. godine, ispred hotela Vašington Hilton. Njemu je tad prišao atentator Džon Hinkli, i u predsednika ispalio šest hitaca iz vatrenog oružja, pogodivši Regana i još tri osobe. Regan je doživeo teške povrede od metka koji je pogodio predsedničku limuzinu, a zatim se odbio i pogodio predsednika: prošao mu je kroz pazuh, polomio rebro, probušio plućno krilo i izazvao veliko unutrašnje krvarenje. Regan je bio u kritičnom stanju kad je stigao u Univerzitetsku bolnicu Džordž Vašington, ali su lekari uspeli da ga stabilizuju pre operacije koja je bila uspešna.

Regan se potpuno oporavio i iz bolnice je izašao posle manje od dve nedelje. U pucnjavi su, pored Regana, ranjeni i PR Bele kuće Džejms Brejdi, agent Tajne službe Tim Mekarti i policajac Tomas Delahanti. Svi su preživeli, ali je Brejdi zadobio teško oštećenje mozga. Atentator Hinkli je odmah uhapšen, a kasnije je rekao da je „pokušao da ubije Regana kako bi impresionirao glumicu Džodi Foster“. Proglašen je mentalno obolelim i zadržan u psihijatrijskoj ustanovi narednih 35 godina. Hinkli je pušten na slobodu 10. septembra 2016. godine. 

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi