Krvava tradicija duga nekoliko decenija: Kojim sve državama SAD šalju oružje?

Sjedinjene Američke Države su spremne da ponovo počnu sa isporukom bombi od 230 kilograma Izraelu koja je bila zaustavljena ranije ove godine nakon pauze u izvozu posle brutalne ofanzive u gradu Rafa na jugu Gaze, rekli su zvaničnici za više medijskih organizacija prošle srede.

Bajden je pauzirao jednu pošiljku bombi kad je Izrael naredio evakuaciju Rafe 6. maja, a izraelska vojska je dan kasnije počela "ciljane" kopnene operacije. Agencije Ujedinjenih nacija procenjuju da je tada oko milion Palestinaca, od kojih su mnogi već više puta raseljeni iz drugih oblasti Gaze, bilo prinuđeno da pobegne iz Rafe.

Tokom izraelske vojne kampanje u Gazi SAD nisu samo prodavale oružje Izraelu. Takođe su pružile velike količine druge vojne pomoći - kako finansijske, tako i, kako se veruje, kroz vojne operacije podrške.

U aprilu je američki Kongres odobrio veliku rundu vojne pomoći Izraelu i Ukrajini - 95 milijardi dolara: 60 za Ukrajinu, 26,4 milijarde za Izrael i 8,1 milijardi za azijsko-pacifički region zbog "moguće pretnje Kine".

SAD su najveći svetski pružalac vojne pomoći, a šta je zapravo vojna pomoć i koje zemlje imaju najviše koristi od nje?

Šta je vojna pomoć, a šta strana pomoć?

Profimedia

Strana pomoć je ukupan iznos pomoći koji se dodeljuje zemljama van SAD, uključujući i ekonomsku (koja obuhvata i humanitarnu) i vojnu pomoć. Vojna pomoć je 2022. činila 14 odsto američke strane pomoći, prema ForeignAssistant.gov, nestranačkoj američkoj organizaciji koja objavljuje podatke o stranoj pomoći.

Generalno, većina strane pomoći spada u kategorije ekonomske i humanitarne pomoći. Ovo uključuje novčanu pomoć za podršku dugoročnom ekonomskom razvoju u siromašnijim zemljama, hitnu pomoć potrebnu zbog prirodnih katastrofa ili katastrofa koje su izazvala ljudska bića i finansijsku pomoć namenjenu podršci američkim političkim interesima - obično u obliku vojne pomoći ili vojne podrške.

Strana pomoć Izraelu iz SAD tokom 2023. uglavnom je bila vojna pomoć, dok je strana pomoć drugim zemljama, kao što su Zimbabve i Avganistan, bila 100 odsto ekonomska pomoć.

Humanitarna i vojna pomoć mogu doći u sukob. Stejsi Gilbert, službenica Stejt departmenta koja je služila u Birou za stanovništvo, izbeglice i migracije Stejt departmenta dala je 31. maja ostavku u Bajdenovoj administraciji zbog odbijanja administracije da prihvati da Izrael blokira humanitarnu pomoć Gazi. Ostavku je podstakao memorandum o nacionalnoj bezbednosti kojim se opravdavaju milijarde vojne pomoći upućene Izraelu.

Profimedia

- Dakle, kada je izveštaj izašao 10. maja i kada sam pročitala zaključak, posebno zaključak da Izrael ne blokira humanitarnu pomoć, odlučila sam da dam ostavku, jer to apsolutno nije bilo mišljenje stručnjaka iz Stejt departmenta, USAID-a, humanitarne zajednice, organizacija koje rade u Gazi - rekla je ona kasnije za američke medije.

Koje zemlje dobijaju najviše vojne pomoći od SAD?

Izrael

Od osnivanja Izraela 1948. godine on je bio najveći kumulativni primalac američke strane pomoći, primivši oko 300 milijardi dolara ukupne ekonomske i vojne pomoći.

Otprilike 220 milijardi dolara (74 odsto) od toga je bilo u obliku vojne pomoći, dok je preostalih 80 milijardi dolara (26 odsto) bila ekonomska pomoć.

Od 2008. Izrael prima uglavnom vojnu pomoć, a ekonomska pomoć čini manje od 1 odsto.

Ukrajina

Profimedia

Ukrajina je takođe primila veliku vojnu pomoć od SAD. U martu je odobren paket hitne vojne pomoći od 300 miliona dolara za zamenu potrošenih vojnih zaliha u ratu sa Rusijom.

Otkako je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini pre više od dve godine, američki Kongres je odobrio pet paketa pomoći toj zemlji u ukupnom iznosu od 175 milijardi dolara. Najnoviji zakon je usvojen u aprilu 2024.

Egipat

SAD su takođe pružale vojnu pomoć Egiptu od egipatsko-izraelskog mirovnog sporazuma iz 1979. kako bi pomogle u jačanju odbrambenih sposobnosti Egipta i suprotstavljanju "terorizmu". Egipat je dobio 1,3 milijarde dolara američke vojne pomoći samo 2023.

Međutim, poslednjih godina SAD su počele da uskraćuju vojnu pomoć Egiptu, pozivajući se na stanje ljudskih prava u zemlji. U septembru su SAD uskratile 85 miliona dolara od ukupne vojne pomoći od 320 miliona dolara koja je bila izdvojena za Egipat. Američki senator Kris Marfi, demokrata, takođe je pozvao na uskraćivanje veće vojne pomoći.

- Administracija je s pravom odlučila da zadrži tu prvu tranšu, 85 miliona dolara vezanih za oslobađanje političkih zatvorenika, jer nema sumnje da nije bilo dovoljno napretka - rekao je Marfi.

 

 

Dok je Egipat oslobodio više od 1.600 političkih zatvorenika od početka 2022. godine, on je tvrdio da je za to vreme "zatvoreno još 5.000".

Tajvan i Liban

Izvor blizak Bajdenskoj administraciji izjavio je da će 85 miliona dolara vojne pomoći povučenih iz Egipta biti preusmereno, od čega će 55 miliona biti izdvojeno za Tajvan, a 30 miliona za Liban.

Bugarska

SAD takođe pružaju vojnu pomoć Bugarskoj. Prema američko-bugarskom sporazumu o saradnji u oblasti odbrane, bezbednosnom partnerstvu potpisanom u aprilu 2006. koje daje američkoj vojsci pristup korišćenju bugarskih vojnih objekata, SAD su Bugarskoj obezbedile više od 238 miliona dolara u proteklih pet godina za podršku vojnoj obuci, sajber-bezbednosti i nadogradnji vojne opreme.

Zašto SAD šalju toliko vojne pomoći Izraelu?

AP Photo/Tsafrir Abayov

SAD su pružale pomoć Izraelu od 1948. Iako je to prvobitno bilo prevashodno u obliku ekonomske pomoći, masovno su povećale vojnu pomoć 1973, kada su Egipat i Sirija pokrenuli iznenadni napad na Izrael, poznat kao Jomkipurski rat, da bi povratili teritoriju uključujući istorijsku Palestinu, Sinajsku pustinju i Golansku visoravan, koju su izgubili 1967.

Pod kodnim nazivom "Operacija Niklova trava", američki predsednik Ričard Nikson naredio je u oktobru 1973. hitno snabdevanje Izraela vojnom pomoći, pomažući Izraelu da potisne Egipćane nazad preko Sueckog kanala.

U to vreme Nikson je rekao svom savetniku za nacionalnu bezbednost i državnom sekretaru Henriju Kisindžeru: "Pošalji sve što leti".

Izrael je odneo pobedu tri nedelje kasnije, 25. oktobra, i došlo je do prekida vatre.

Pedesetih godina prošlog veka bivši premijer i jedan od osnivača Izraela David Ben-Gurion već je počeo da popularizuje ideju da Izrael treba da bude vojna supersila na Bliskom istoku.

Profimedia

Politika kojom se osigurava da Izrael ima prednost u odnosu na svoje susede kodifikovana je u američkom zakonu prema Zakonu o transferu pomorskih plovila iz 2008. godine, koji je garantovao da će svaki zahtev za bezbednosnu pomoć izraelske vlade uvek biti procenjen u svetlu američke politike da podržavaju kvalitativnu vojnu prednost Izraela.

Bivši pomoćnik sekretara američkog Biroa za političko-vojna pitanja Endru Šapiro objasnio je suštinu ove "kvalitativne vojne ivice" u govoru 2011. u Vašingtonskom institutu za bliskoistočnu politiku.

- Kamen temeljac američke bezbednosne posvećenosti Izraelu bilo je uveravanje da će SAD pomoći Izraelu da održi svoju kvalitativnu vojnu prednost. To je sposobnost Izraela da se suprotstavi i pobedi kredibilne vojne pretnje iz bilo koje pojedinačne države, koalicije država ili nedržavnog aktera, uz minimalnu štetu ili žrtve - rekao je Šapiro.

Dve nedelje nakon prošlogodišnjih napada Hamasa na jugu Izraela 7. oktobra, predsednik SAD Džo Bajden u svom govoru je takođe pomenuo ovu "kvalitativnu vojnu prednost".

- Paket bezbednosti koji šaljem Kongresu i tražim od Kongresa da ga odobri jeste posvećenost bezbednosti Izraela bez presedana koja će izoštriti kvalitativnu vojnu prednost Izraela, na koju smo se obavezali - kazao je tada.

Kada i zašto su SAD počele da pružaju prekookeansku vojnu pomoć?

Profimedia

Već u septembru 1940, pre nego što su SAD zvanično ušle u Drugi svetski rat, Vašington je već slao veliku količinu vojne i druge pomoći savezničkim nacijama u pokušaju da ojača sopstvenu bezbednost i da kupi vreme da se pripremi za sam rat.

Kroz Lend-Lease program, koji je potpisao predsednik Frenklin D. Ruzvelt 1941. godine, SAD su obezbedile veći deo vojne pomoći koju su primili Ujedinjeno Kraljevstvo i druge zemlje koje su se već borile protiv Nemačke i Japana sve dok se SAD konačno nisu pridružile ratu u decembru iste godine.

U to vreme vojni sekretar Henri L. Stimson rekao je senatskom komitetu za spoljne poslove tokom debate o lend-lease-u: "Mi kupujemo... ne dajemo pozajmice. Kupujemo sopstvenu bezbednost dok se pripremamo. Našim kašnjenjem u proteklih šest godina, dok se Nemačka pripremala, nalazimo se nespremni i nenaoružani, suočeni sa temeljno pripremljenim i naoružanim potencijalnim neprijateljem".

Međutim, 1961. godine predsednik Dvajt D. Ajzenhauer je tokom oproštajnog obraćanja na televiziji upozorio na opasnosti koje bi mogle nastati ako bi SAD preterano proširile vojnu pomoć drugim zemljama.

Profimedia

- U savetima vlade moramo se čuvati od sticanja neopravdanog uticaja, bilo traženog ili nepoželjnog, od strane vojno-industrijskog kompleksa. Potencijal za katastrofalan porast deplasirane moći postoji i ostaće - rekao je tada Ajzenhauer.

Njegov poseban strah je bio da će američki vojni izdaci za inostranstvo zaseniti domaće prioritete, jer su rasli troškovi trke u naoružanju sa Sovjetskim Savezom.

- Nikada ne smemo dozvoliti da težina ove kombinacije ugrozi naše slobode ili demokratske procese. Ništa ne treba da uzimamo zdravo za gotovo. Samo budni i obrazovani građani mogu naterati da se ogromna industrijska i vojna mašinerija odbrane na odgovarajući način poveže sa našim "miroljubivim" metodama i ciljevima, kako bi bezbednost i sloboda napredovali zajedno - dodao je on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi