Šta se zna o fondaciji optuženoj da podstiče nemire u Keniji? Nekoliko zemalja je optužilo za mešanje u državne poslove, iz Rusije izbačena

Veliki ulični protesti predvođeni mladima potresli su glavni grad Kenije, sa nekoliko desetina ubijenih ljudi i stotinama povređenih usred sve većih poziva na ostavku predsednika.

Ove nedelje Najrobi je optužio za umešanost u demonstracije veliku američku fondaciju koja je povezana sa obaveštajnim službama.

Kenija je bila zahvaćena masovnim protestima koji su tokom prošlog meseca eskalirali u nerede zbog zakona o poreskoj reformi, na koji je sada uložen veto, optužbi za korupciju i navoda o policijskoj brutalnosti.

Predsednik Vilijam Ruto, ključni saveznik SAD u regionu, optužio je u ponedeljak Fondaciju "Ford", vodeću američku filantropsku organizaciju, da finansira snage koje stoje iza protesta.

Šta se do sada zna o tome?

Fondaciju je 1936. osnovao američki industrijalac Henri Ford, kao odgovor na šemu oporezivanja od 70 odsto Frenklina Ruzvelta na velika nasledstva.

Tanjug/AP Photo/Brian Inganga

Fondacija sa sedištem u Njujorku je prvobitno ograničila svoje aktivnosti na SAD, obezbeđujući sredstva za Bolnicu Henrija Forda, Muzej Henrija Forda, Nacionalni edukativnu televiziju (NET) i slične inicijative.

Ekspanziju je započela 1952. godine, otvarajući kancelariju u Nju Delhiju u Indiji i obezbeđujući grantove za nevladine organizacije i obrazovne institucije, društvena istraživanja i "trening liderstva".

Još u SAD, tokom 1960-ih i 1970-ih godina, fondacija je finansirala niz liberalnih akcija, od građanskih prava do abortusa.

Tokom hladnog rata služila je, prema rečima američkog profesora sociologije Džejmsa Petrasa, kao "Front CIA", dajući grantove Kongresu za kulturnu slobodu američke obaveštajne službe i sponzorišući izdavačku kuću "Čehov" na ruskom jeziku sa sedištem u Njujorku.

Kao i Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša, Fondacija "Ford" je ušla u istočnu Evropu i na prostor bivšeg Sovjetskog Saveza 1980-ih i 1990-ih, navodno da "promoviše demokratske i ekonomske reforme".

Profimedia

Samo u Rusiji potrošila je 140 miliona dolara na to pre nego što je zvanično izbačena 2015. godine kao "nepoželjna organizacija".

Fondacija je bila aktivna i u zemljama u razvoju, obezbeđujući početni novac za mikrokreditnu šemu Muhameda Junusa u Bangladešu i podržavajući LGBTQ+ prava u Ugandi, zbog čega je dobila ukor predsednika Joverija Musevenija 2019. zbog mešanja u poslove zemlje i finansiranje aktivnosti koje su protiv njihove kulture i vrednosti.

U Nigeriji je fondaciju napala vlada 2021. zbog navodne uloge u finansiranju separatističkih pokreta i "pokušaja destabilizacije zemlje podsticanjem podela", kako je rekao tadašnji ministar informisanja Lai Mohamed.

U Južnoj Africi je 2017. tadašnji predsednik Džejkob Zuma izneo slične optužbe protiv fondacije, optužujući je da sledi "političku agendu" koja "nije u skladu sa interesima Južne Afrike", uključujući "finansijsku podršku opozicionim grupama i nevladinim organizacijama" koje neumorno rade na destabilizaciji vlade".

Kenija poslednja u nizu

Profimedia

Sada, u Keniji, predsednik Ruto je ove nedelje zatražio od Fondacije "Ford" da objasni šta želi da dobije destabilizacijom kenijske demokratije, navodeći da je ta organizacija pomogla da se sponzoriše "anarhija" sa kojom se nacija suočavala tokom prošlog meseca, i preteći da ih izbaci.

Fondacija je negirala bilo kakvu umešanost u nemire.

- Mi nismo finansirali niti smo sponzorisali nedavne proteste protiv zakona o finansijama - navodi se u saopštenju, uveravajući da se donacije za građanska prava dodeljuju na "strogo nestranački" način.

Aktivnosti fondacije u Keniji su interesantne u svetlu Rutovog putovanja u Vašington u maju koje je detaljno ispraćeno u medijima, a tokom kog je postao prvi afrički lider kome je priređena zvanična državna poseta od 2008. i gde je potpisao pojačani bezbednosni partnerski odnos sa Amerikom.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi