Zemljotres u Turskoj razorio je ovaj grad: Danas on ne liči na sebe i gradi se da izdrži sve prirodne katastrofe (VIDEO/FOTO)

Sam zemljotres se mogao izmeriti u sekundama, ali za ljude u Antakiji u Turskoj posledice su nesagledive.

Više od 50.000 ljudi je poginulo, a milioni su raseljeni kada su dva zemljotresa magnitude 7,8 i 7,5 po Rihteru potresla južni region zemlje i sever Sirije 6. februara prošle godine. Ujedinjene nacije procenjuju troškove obnove za region na više od 100 milijardi dolara.

Grad Antakija (istorijski poznat kao Antiohija), glavni grad provincije Hataj, bio je jedan od najteže pogođenih u Turskoj, sa skoro 80 odsto zgrada koje su oštećeno toliko da im nema popravke.

Bilo je to razaranje van zamislivog, prema rečime Nikole Skaranara iz kompanije "Foster + Partners", arhitektonske firme koja je prošlog meseca objavila plan za obnovu i revitalizaciju grada, ali i osiguravanje od budućih zemljotresa, poplava i drugih prirodnih katastrofa .

To je lakše reći nego postići u oblasti istorijski podložnoj zemljotresima, a prošlogodišnji je bio sedmi koji je pogodio Antakiju od njenog osnivanja u4. veku pre nove ere, rekao je Skaranaro.

Grad se nalazi u podnožju planine Habibi Negdžar u dolini reke Asi, a blizina reke znači da je destruktivni uticaj zemljotresa pogoršan fenomenom koji se zove likvefakcija tla, zbog čega tlo gubi čvrstinu i deluje više kao tečnost.

Profimedia

Sa velikim brojem zgrada duž obala Asija, poplave su takođe dugo predstavljale opasnost za stanovnike Antakije. Više od 45.000 stanovnika na površini od dva i po miliona kvadratnih metara bilo je u opasnosti od poplava čak i pre prošlogodišnjeg zemljotresa, procenjuje "Foster + Partners", a verovatnoća da će doći do poplava tek će rasti usled klimatske krize.

Otpornost

Obezbeđivanje otpornosti na obe pretnje bilo je u središtu razmatranja kada je, šest meseci nakon zemljotresa, nevladina organizacija "Turkiye Design Council" preuzela kompaniju da predvodi međunarodni konzorcijum timova u razvoju strategije za obnovu regiona.

Arhitektura i ulični dizajn delovaće kao prva linija odbrane od uticaja zemljotresa, uključujući kompaktne zgrade koje bi trebalo da se bolje nose sa seizmičkom aktivnošću od velikih i dugačkih struktura u obliku slova L.

Susedski "superblokovi", inspirisani onima u Barseloni, bili bi zone bez automobila koje bi obezbedile više ruta nakon katastrofe, kako za hitne službe, tako i za stanovnike koji beže.

Ova postavka takođe doprinosi kvalitetu života, objašnjava Skaranaro, što dovodi do manje saobraćaja, što je veliki pomak za grad u kom su ranije dominirali automobili, i većeg broja zelenih urbanih površina.

Profimedia

Zelene površine mogu imati korisnu ulogu u zaštiti od poplava, dodao je on, sa značajnim zemljištem duž reke na kom je zabranjena dodatna gradnja. Umesto toga, neprekidni rečni front i parkovi ispuniće ova područja visokog rizika, delujući kao prirodna tampon-zona kada obale puknu i upijaju poplavnu vodu.

Zasađena autohtonim vrstama, mreža zelenih površina i parkova lokalne zajednice obezbediće vitalna staništa za floru i faunu i delovaće kao "zeleni koridor", omogućavajući divljim životinjama da se slobodno kreću. Pristup će takođe pomoći da se ispuni cilj glavnog plana da se udvostruči količina posvećenih zelenih površina po glavi stanovnika.

- Smatrali smo da ranije pristup zelenim površinama nije bio baš demokratski - rekao je Skaranaro.

- Ako zaista koristimo ono što postoji, poštujemo prirodu i stvaramo ovaj prelepi koridor biodiverziteta, dajemo gradu lepe pešačke staze, biciklističke staze i zelene površine - dodao je.

Izgradnja poverenja

Izgradnja je počela dok je izrađivan "master plan", a konsultantska kuća za inženjering "Buro Happold" predviđa da će za punu revitalizaciju grada biti potrebno 10 godina.

 

 

Međutim, autori glavnog plana nadaju se da se lekcije mogu naučiti mnogo pre nego što se postavi poslednja cigla.

Konzorcijum za planiranje želi da postavi "novi plan saradnje za revitalizaciju gradova pogođenih katastrofom" širom sveta, što je pristup koji u prvom planu ima klimu.

- Trebalo bi da bude u prvom planu, a nije uvek - istakao je on za CNN.

Uprkos svom svetskom obimu, plan je prvenstveno napisan za narod Antakije, insistirao je Skaranaro.

 

 

Usred svih priča o revitalizaciji i novim karakteristikama, očuvanje duha grada bio je kamen temeljac. Posebno su stariji građani bili pozvani na intervjue licem u lice kako bi preneli svoja sećanja i očekivanja u vezi sa gradom.

U jednom razgovoru sa starijim stanovnikom koji živi u jednom od kontejnerskih kompleksa postavljenih za raseljene građane neposredno nakon zemljotresa, Skaranaru je rečeno: "Više ne verujem ovim zgradama jer su me one izdale."

Za Italijana je to bio citat koji je podstakao njegovu svrhu u gradu.

- Ovde se ne radi o zgradama; radi se o izgradnji poverenja i osećaja pripadnosti. Želimo da se ljudi osećaju kao da su ponovo izgradili mesto - rekao je Skaranaro.

 

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi