Hezbolah bi mogao da unazadi Izrael, ali se uzdržava: Odlagali su napad samo zbog jedne stvari

Tenzije između Hezbolaha i Izraela su proključale usred serije sve snažnijih uzajamnih napada.

Međutim, nijedna strana ni njihovi saveznici zaista ne žele rat punog obima, jer bi to okončalo privid normalnog života u Izraelu, potopilo nade Teherana na diplomatskom frontu i stvorilo pritisak na američke resurse do tačke loma, kažu posmatrači.

Glavne avio-kompanije počele su da otkazuju i preusmeravaju letove za Bejrut i Tel Aviv i iz njih tokom vikenda zbog straha od sveopšteg rata između libanskog Hezbolaha i Izraela. Otkazivanje letova je usledilo nakon velikih preventivnih vazdušnih napada čak 100 izraelskih ratnih aviona na sumnjive ciljeve Hezbolaha širom juga Libana, pri čemu je milicija lansirala baraž od stotina dronova i raketa u nedelju u pet ujutro u znak odmazde za atentat na višeg komandanta Hezbolaha Fuada Šukra u Bejrutu prošlog meseca.

Prijavljeni su manji napadi, napadi dronovima i raketama, a desetine boraca Hezbolaha, izraelskih vojnika i civila ubijeno je ili povređeno u poslednjoj eskalaciji.

U televizijskom govoru u nedelju lider Hezbolaha Hasan Nasralah naveo je uspešno gađanje izraelskih vojnih i obaveštajnih lokacija.

Nasralah je rekao da je odlaganje odgovora milicije na Šukrovo ubistvo 30. jula trebalo da obezbedi vreme da pregovori o prekidu vatre u Gazi urode plodom, a tu šansu su, prema njegovim rečima, prokockali premijer Izraela Benjamin Netanjahu i Sjedinjene Američke Države.

Profimedia

- Naš cilj je da prekinemo agresiju na Gazu, tako da smo procesu prekida vatre dali priliku, ali nakon toliko vremena jasno je da Netanjahu postavlja nove uslove i da Amerikanci rade sa njim, i sve je ovo gubljenje vremena, tako da nije bilo razloga da se više odlaže - rekao je Nasralah.

Niko ne želi potpuni rat

- Regionalni i međunarodni akteri indirektno uključeni u ovaj rat, kao što su SAD i Iran, nemaju nameru da direktno budu uključeni - rekao je za Sputnjik koordinator sekcije za međunarodne poslove Instituta za javnu politiku Isam Fares Jegija Tašdžijan, komentarišući eskalaciju tenzija između Hezbolaha i Izraela.

Ukazujući na faktore predstojećih predsedničkih izbora u SAD, plus pokušaje Irana da se diplomatsko zbliži sa zapadnim zemljama nakon izbora u julu, Tašdžijan je rekao da veruje da nedavni uzajamni napadi, koliko god da su ozbiljni, ostaju "kontrolisani sukob", što signalizira da nijedna strana nije "spremna da trenutni status promeni u veliki rat".

Profimedia

Troškovi za Izrael, troškovi za SAD

Postoje i drugi razlozi zbog kojih Izrael i SAD posebno ne žele sukob punog obima, kaže Furkan Halit Jolcu, akademik i član fakulteta Bliskoistočnog instituta na turskom Univerzitetu Sakarija.

Hezbolah, za razliku od Hamasa, nije "nedržavni akter malog obima", već sila na koju treba gledati kao na organizaciju koja se približava nacionalnim armijama u smislu kopnene snage i ima moć raketne i protivvazdušne odbrane koja može da napravi veliku štetu bilo kojoj vojsci koja je napadne, rekao je posmatrač za Sputnjik.

Hezbolah ima "volju i kopnene resurse koji su mu potrebni da ima veoma, veoma, veoma veliki uticaj na izraelsko tlo", upozorio je Jolku, napominjući da obični Izraelci mogu bukvalno biti oterani u podzemna skloništa za bombe koje je njihova vlada pripremila za njih i da njihov svakodnevni život može biti potpuno poremećen zahvaljujući Hezbolahovoj sposobnosti da zasiti izraelsku vazdušnu i protivraketnu odbranu.

Profimedia

- Glavni mišić, vojna moć kojom Hezbolah preti Izraelu, jesu balističke rakete koje imaju. Jer Izrael ima veoma, veoma složen višeslojni sistem protivvazdušne odbrane koji je sposoban da izbaci krstareće rakete, balističke rakete, rakete kratkog dometa, rakete velikog dometa. Imaju višeslojni sistem koji ih štiti čak i od najmanjeg drona do visokorazvijenih krstarećih i balističkih raketa koje mogu da odu čak 2.000 kilometara van njihovog tla - objasnio je posmatrač.

Ali "postoji koncept koji se zove 'zasićenje'", koji kaže "da imate određeni broj lansera na zemlji koji čekaju da brane vaš vazdušni prostor. Recimo da Izrael ima neodređeni broj spremnih lansera koji su raspoređeni i aktivni i čekaju da pogode rakete koje dolaze iz bilo kog pravca.

Ako se Izrael suoči sa prevelikim brojem projektila koji naiaze, to garantuje da će bar jedan od njih pogoditi cilj. A kada razmislimo o tome, odnos protivvazdušne odbrane, odbrambena stopa kojom izraelska protivvazdušna odbrana može da uništi mete je između 84 i 90 odsto. Dakle, napad mnogobrojnim balističkim raketama, napad mnogobrojnim dronovima može apsolutno naštetiti životu izraelskog grada i svakodnevnim operacijama u smislu trgovine, birokratije, diplomatije, u smislu obrazovanja, turizma, svega što možete zamisliti - dodao je Jolcu.

Čak su i nedavni napadi Hamasa na Izrael već pokazali da "Izrael nije zaštićen 100 odsto", prema posmatraču, i ako sukob eskalira u pravi rat sa Hezbolahom, stvari će biti mnogo gore za Tel Aviv.

Profimedia

Što se tiče SAD, one imaju svoje probleme, jer raspoređivanje dodatnih resursa u regionu košta.

- Zaista je skupo imati toliku vojnu moć koja je tamo stacionirana da bi zaštitila Izrael po svaku cenu - naglasio je Jolku.

- U Kataru je 10.000 američkih vojnika i još 7.000 u Bahreinu, još 6.000 u Kuvajtu. Dakle, nije da je vojni otisak Sjedinjenih Američkih Država i Pentagona mali na Bliskom istoku - dodao je.

- Razlog zbog kog se povećava zabrinutost jeste moguće uključivanje Irana u ovaj sukob, što bi dovelo do sukoba između dve velike vojne sile u regionu. To povećava troškove SAD - koje imaju toliko veliki otisak na Bliskom istoku u smislu vojne moći, jer je najskuplje održati moć na teritorijama koje nisu vaše pošto morate da održavate te snage spremnim, morate da održavate objekte, vozila, avione, brodove, naglasio je akademik.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi