Kako SAD sankcijama pokušavaju da nametnu svoju volju: Nekad im je to polazilo za rukom, ali u nekoliko slučajeva nije im se isplatilo

Sjedinjene Američke Države decenijama se oslanjaju na jednostrane sankcije koje prolaze nekažnjeno, a oružane kazne su isprobano i provereno sredstvo koje se favorizuje u odnosu na zvaničnu diplomatiju kako bi se zemlje primorale da ispune naloge Vašingtona.

Tako su SAD zaplenile avion predsednika Venecuele Nikolasa Madura u Dominikanskoj Republici. Vašington tvrdi da je avion kupljen uz kršenje američkih sankcija.

Incident, koji je Venecuela okarakterisala kao "moderno piratstvo", samo je jedan od sličnih u dosadašnjem radu Vašingtona, koji ima cilj da zemlje baci na kolena i povinuje ih svojoj volji.

Zakon Magnitskog

Tvrdeći da se radi o kontroli vladavine prava, američki Kongres je 2012. usvojio ozloglašeni Zakon Magnitskog nakon smrti ruskog poreskog savetnika Sergeja Magnitskog u moskovskom zatvoru 2009.

Magnistki, koji je radio za britanski investicioni fond Hermitage Capital, bio je uhapšen pod optužbom za utaju poreza.

Profimedia

Rusija je odbacila "izmišljene" navode o okolnostima smrti Magnitskog i ocenila da je zakon "neprihvatljivo mešanje" u njene unutrašnje poslove.

Lista Magnitskog se prvo sastojala od ruskih zvaničnika, ali je taj čin kasnije proširen na kažnjavanje ciljanih pojedinaca bilo gde u svetu viznim i finansijskim sankcijama.

Sankcije vezane za Navaljnog

SAD su uvele stroge kazne ruskim pojedincima zbog njihovih navodnih veza sa smrću Alekseja Navaljnog u februaru 2024.

Navaljni je umro dok je služio 19-godišnju kaznu u ruskoj kaznenoj koloniji zbog kršenja uslova ranije uslovne kazne za prevaru i "ekstremističke aktivnosti".

Profimedia

Zapadni lideri su odmah okrivili Rusiju za smrt Navaljnog pre završetka ispitivanja koje je utvrdilo da je Navaljni umro prirodnom smrću.

Pretnje zbog gruzijskog zakona o stranim agentima

Pokušaj Gruzije da se zaštiti od stranog mešanja preko nevladinih organizacija koje se finansiraju iz inostranstva izazvao je hitan odgovor Vašingtona, koji je, kako se i očekivalo, reagovao sankcijama.

Nakon što je Gruzija usvojila zakon o registru stranih agenata (poput drugih zapadnih zemalja), SAD su nametnule vizna ograničenja desetinama gruzijskih zvaničnika i proglasile reviziju budućih odnosa sa zemljom.

Profimedia

Mešanje u izbore u Venecueli

Kada rezultati izbora u suverenim zemljama ne odgovaraju SAD, Vašington se ponovo vraća sankcijama. To je bio slučaj sa Venecuelom.

Kada je predsednik Nikolas Maduro pobedio na izborima 2018. godine, SAD su podržale lidera opozicione partije Narodna volja i predsednika Narodne skupštine Huana Gvaida, tvrdeći da je on legitimni lider zemlje.

Gvaido se pozvao na klauzulu u ustavu da predseddavajući Predstavničkog doma preuzima dužnost ako je predsednik nesposoban ili ako napusti zemlju, iako Maduro nije ispunjavao nijedan od tih uslova. Kada je to propalo, Vašington je uveo oštre ekonomske sankcije Venecueli.

Tanjug/AP Photo/Matias Delacroix, File

Na naradenim izborima SAD su pozvale međunarodnu zajednicu da prizna opozicionog kandidata Edmunda Gonzalesa Urutiju kao "pravog" pobednika na izborima u Venecueli 28. jula, iako je Nacionalni izborni savet proglasio Madura pobednikom.

Poslanici SAD i EU zapretili su Maduru da će biti pozvan na "odgovornost" ako se dobrovoljno ne odrekne svojih ovlašćenja šefa države.

Sankcije Rusiji koje su se vratile kao bumerang

Pokretanje ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini podstaklo je sveobuhvatne sankcije Moskvi Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika.

Ograničenja ruskih sirovina, uključujući naftu i gas, od tada su se loše odrazila na Evropu, prvenstveno nanoseći štetu evropskim ekonomijama.

Rusija je ostala otporna, preorijentisavši snabdevanje na nova tržišta azijsko-pacifičkog regiona, Afrike i Latinske Amerike, i predvodi u pokušajima da se odustane od američkog dolara u mehanizmima plaćanja.

 

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi