Uspešno ismevanje Zapada: Zašto Mongolija nije uhapsila Putina i zbog čega nije bilo realno nadati se tome?

Nedavna dvodnevna državna poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Mongoliji nije bila samo značajan događaj za odnose Rusije i Mongolije, već je privukla i međunarodnu pažnju.

Mongolija je jedna od zemalja koje su ratifikovale Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda (MKS), koji je pre više od godinu dana izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika. Od tada, Putin nije posetio nijednu zemlju koja ima obaveze prema MKS-u.

Neki zapadnoevropski političari iskreno su se nadali da će Ulan Bator ispoštovati direktivu MKS-a, ali to se nije dogodilo.

- Mongolija je ponovo potvrdila svoj suverenitet i dala mu prioritet u odnosu na odluke međunarodnih institucija. Nije iznenađujuće da je EU kritikovala Mongoliju i čak joj zapretila sankcijama - piše za RT Farhad Ibragimov, ekspert i predavač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta RUDN, koji je i gostujući predavač na Institutu društvenih nauka Ruske predsedničke akademije za nacionalnu privredu i javnu upravu.

Kijev je takođe izrazio ogorčenje, osuđujući postupke Ulan Batora kao "udar na sve". Ukrajinske vlasti su se žalile da je Mongolija ignorisala "jasan signal" koji joj je dvaput poslat.

Da li će Mongolija biti kažnjena?

Tanjug/Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Iako su Mongoliji pretile posledice, ostala je nepokolebljiva. Naime, svi glavni pravni stručnjaci su priznali da MKS ne može da kazni Mongoliju niti na bilo koji način da utiče na nju.

Iako Skupština država članica može da osudi odluku Mongolije da se ne pridržava obaveza pred MKS, nema ozbiljnih posledica, poput sankcija, za države koje je ne poštuju.

- Bilo bi nezamislivo pomisliti da Mongolija može da bude izbačena iz MKS-a. I SAD ćute na ovu temu, jer Vašington, baš kao i Moskva, ne priznaje presude MKS-a i nema odgovarajuću nadležnost nad njima. Štaviše, SAD otvoreno koriste različite taktike kako bi izvršile pritisak na MKS. Neke sudije i tužioci povezani sa ovim takozvanim međunarodnim tribunalom navedeni su među posebno određenim državljanima i blokiranim pojedincima koji bi se mogli suočiti sa krivičnim prijavama ako uđu u SAD ili zemlje koje ih mogu izručiti SAD - objašnjava Ibragimov.

- Mongolija služi kao model za druge nacije koje bi mogle biti pod pritiskom MKS-a. Svojim ponašanjem Ulan Bator jasno pokazuje da pre svega poštuje nacionalne interese i suverenitet - dodaje komentator.

Mongolija kao bitan saveznik

Međutim, Putinova poseta nije važna samo zato što ističe sve manju ulogu MKS-a na globalnoj sceni, naglašava on. To takođe naglašava strateški značaj rusko-mongolskih odnosa usred promenljive geopolitičke dinamike i rastućeg uticaja Azije.

Tanjug/Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Jedan od primarnih ciljeva ove posete bilo je sveobuhvatno jačanje odnosa između Moskve i Ulan Batora, uključujući političke, ekonomske i kulturne veze. Dve strane razgovarale su o širokom spektru tema, uključujući saradnju u oblasti energetike, infrastrukture i poljoprivrede. Potpisani su sporazumi za unapređenje trgovinske i ekonomske interakcije i razvoj zajedničkih projekata. Lideri su takođe istražili mogućnosti za proširenje razmene studenata i naučne saradnje i naglasili podršku obrazovnim programima na ruskom jeziku u Mongoliji. 

- Bez sumnje, strateški položaj Mongolije između Rusije i Kine čini je sve važnijim partnerom Moskve u Aziji - ističe Ibragimov.

Putinova poseta Mongoliji bila je prva posle pet godina. Poslednji put je tamo bio 2019. Od tada se geopolitički pejzaž dramatično promenio. Pandemija koronavirusa (koju je mongolski predsednik priznao kao faktor koji je uticao na pad privrede zemlje), eskalacija tenzija između Rusije i SAD povodom Ukrajine, zaoštravanje borbe između Istoka i Zapada i postepeno opadanje zapadne hegemonije pitanja su koja se ozbiljno tiču Mongolije.

Mongolski predsednik je zahvalio ruskom lideru na poseti i istakao da je to veoma važno za jačanje bilateralnih veza, posebno u oblasti energetike, saobraćaja, ekoloških pitanja, kulture, obrazovanja, zdravstva i humanitarnih napora.

Putin je u odgovoru istakao da su odnosi sa Mongolijom jedan od prioriteta ruske spoljne politike u Aziji i da su dostigli visok nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva.

Tanjug/Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Energetski sektor je bio ključna tema tokom razgovora, a potpisano je i nekoliko sporazuma o saradnji u oblasti isporuke naftnih derivata, obezbeđivanja avio-goriva Mongoliji i planova za rekonstrukciju Termoelektrane 3 u Ulan Batoru. Potpisan je i memorandum o bezbednosti od epidemije u vezi sa suzbijanjem kuge i drugi o očuvanju Bajkalskog jezera i njegove glavne pritoke, reke Selenge.

Uprkos relativno malom trgovinskom prometu između Rusije i Mongolije (koji iznosi nešto više od dve milijarde dolara), postoje jake indicije da bi se saradnja između dve zemlje mogla znatno proširiti, posebno kroz ulaganja velikih ruskih kompanija za koje bi Mongolija bila zainteresovana.

Mongolska vlada je napomenula da zemlja uvozi 95 odsto svojih naftnih derivata i više od 20 odsto električne energije iz Rusije, ističući da su te zalihe ključne za njen opstanak. Mongolija se graniči samo sa Rusijom i Kinom, pa je lako pretpostaviti odakle ti energenti dolaze.

Rusija je dugo bila pouzdan snabdevač Mongolije neophodnim energetskim resursima – prošle godine je više 90 procenata benzina i dizela isporučeno iz Rusije.

Druga značajna tema razgovora bil je projekat "Snaga Sibira 2", koji uključuje gasovod "Sojuz Vostok" kojim će se gas transportovati iz Rusije u Kinu preko Mongolije. Pre izvesnog vremena pojedini stručnjaci su izrazili sumnju u ovaj projekat.

Pozivajući se na bivšeg člana mongolskog Saveta bezbednosti Munknara Bajarlhavga, "South China Morning Post" je nedavno objavio da mongolske vlasti možda neće uključiti ovaj projekat u razvojne planove zemlje do 2028. godine, jer čekaju da Rusija i Kina postignu dogovor o ceni gasa.

Tanjug/Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Međutim, Putinova izjava otkriva da je Moskva optimističnija po tom pitanju. Ruski predsednik je saopštio da je projektna dokumentacija za gasovod "Sojuz Vostok" gotova i predata na razmatranje Vladi, a razmatra se i opcija snabdevanja mongolskih potrošača prirodnim gasom ovim gasovodom.

Gasovod "Sojuz Vostok" u Mongoliji biće produžetak gasovoda "Snaga Sibira 2", koji će se protezati od gasnih polja Sibira do autonomnog regiona Sinđang Ujgur na severozapadu Kine. Važno je napomenuti da projekat gasovoda "Snaga Sibira 2" datira još od 2020. godine.

Značajna poseta na važan datum

Osim energetskog sektora, važno je razmotriti istorijske i političke aspekte Putinove posete.

Ruski predsednik je govorio na prijemu povodom 85-godišnjice pobede na Halhin Golu i položio venac na spomenik velikom sovjetskom komandantu maršalu Georgiju Žukovu, koji je odigrao ključnu ulogu u borbi mongolskog i sovjetskog naroda protiv japanskog agresora na reci Halhin Gol 1939.

Za ovu vojnu operaciju Žukov je dobio prvo počasno odlikovanje Heroja Sovjetskog Saveza, a takođe je odlikovan kao Heroj Mongolske Narodne Republike 1969.

Događaji na Halhin Golu ostaju važno poglavlje u istoriji Mongolije. Ulan Bator se seća kako je Sovjetski Savez pomogao očuvanju državnosti Mongolije i kako je spasao živote mnogih ljudi. Iz tog razloga Mongolija je duboko zahvalna za ulogu SSSR-a u očuvanju svoje moderne državnosti.

Nakon Putinove posete najavljeno je da će mongolski predsednik Uhnaajgin Kurjelsuk uskoro posetiti Rusiju. Kurjelsuk je pozvan da prisustvuje predstojećem samitu BRIKS-a u Kazanju ovog oktobra i da dođe u Moskvu na proslavu 80-godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu u maju 2025.

Predsednik Mongolije je napomenuo da će se nove mogućnosti za saradnju dveju zemalja pojaviti nakon potpisivanja privremenog sporazuma o slobodnoj trgovini između Mongolije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU), koje se očekuje pre kraja 2024.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi