Kraljica Nefertiti zarobljena u berlinskom muzeju: Hitler se zaljubio u nju i odbio da je vrati Egiptu

KAIRO — Sjaj Kraljice Nila nije zvezda nijednog egipatskog muzeja, već Neues muzeja u glavnom gradu Nemačke, Berlinu, gde se hiljade ljudi svakodnevno divi 3.400 godina staroj bisti Nefertiti u kupolastoj dvorani.

Sada kampanja koju vodi Zahi Havas, poznati arheolog i bivši egipatski ministar za antikvitete, ima za cilj da to promeni i okonča višedecenijsku borbu zemlje da kraljicu vrati kući, zajedno sa desetinama drugih istorijskih artefakata.

"Ova bista, izuzetna i neprevaziđena u istoriji zbog svog istorijskog i estetskog značaja, sada je u Nemačkoj, ali vreme je da se vrati kući u Egipat", rekao je Havas u saopštenju za javnost u subotu, najavljujući pokretanje peticije za njen povratak.

Havas je u telefonskom intervjuu u ponedeljak izjavio: „Ovo je remek-delo umetnosti. Smatra se najlepšom statuom ikada pronađenom. Zbog toga, mesto biste bi trebalo da bude u Velikom egipatskom muzeju. Svi dokazi pokazuju da je ova bista nezakonito napustila Egipat."

Profimedia

 

Hitler se zaljubio u nju

Oslikana krečnjačka bista je otkrivena 1912. godine tokom nemačke arheološke misije u Tell el-Amarni, lokalitetu oko 300 kilometara južno od Kaira, koji je bio prestonica Nefertitinog kratkovečnog supruga, faraona iz 18. dinastije, Ehnatona. Godinu dana kasnije preneta je u Berlin.

Ehnaton, poznat i kao "jeretički kralj", promovisao je obožavanje boga Atona iznad ostalih egipatskih bogova tokom svoje vladavine, koja je trajala do 1335. godine p.n.e. i bila je obeležena radikalnom transformacijom egipatske umetnosti.

Bista nije bila javno izložena sve do više od decenije kasnije, zajedno sa drugim nalazima iz Amarne. Tokom Drugog svetskog rata bila je skrivena — Havas je rekao da se Hitler "zaljubio u nju i odbio da je vrati Egiptu" — a kasnije je preneta u Neues muzej, gde je ponovo izložena 2009. godine.

"Egipat je uskraćen za bistu već 102 godine", rekao je Havas. "Ipak, Egipat duboko ceni brigu i napore nemačke vlade da očuva i izloži 3.400 godina staru oslikanu krečnjačku bistu kraljice."

Profimedia

Ukradeno da se vrati

Havas je takođe govorio o prethodnim pokušajima da se Nefertiti vrati, uključujući onaj od pre više od deset godina, kada je organizovao sličnu peticiju. Rekao je da će ova peticija „biti uspešnija od prve, jer je Nefertiti u srcima svih ljudi“, ukazujući na prisustvo tokom njegove najave. "I vidim da predsednik El-Sisi podržava nacionalnu kampanju za povratak naših ukradenih artefakata."

U Berlinu, neki su kraljicu prozvali "Monalizom grada", a ona ima svoju zelenu i plavu sobu u muzeju.

Neues muzej nije odgovorio na zahtev za komentar.

Egipatska kampanja za repatrijaciju svojih artefakata dovela je do povratka hiljada antikviteta u zemlju.

Prošle godine, drevni drveni sarkofag iz Muzeja prirodnih nauka u Hjustonu vraćen je Egiptu nakon što su američke vlasti utvrdile da je ukraden. U 2021. godini, Kairo je uspeo da vrati 5.300 ukradenih artefakata iz celog sveta, izvestila je agencija Associated Press, u sklopu vladinih napora da zaustavi trgovinu svojim antikvitetima.

I druge zemlje su pozivale na povratak svojih artefakata, za koje tvrde da su simboli kolonijalizma.

U julu, Muzej umetnosti Metropoliten u Njujorku vratio je više od deset kambodžanskih artefakata.

Profimedia

Peticije za povratak Kamena iz Rozete, Dendera zodijaka i biste Nefertiti

Havas je na konferenciji za novinare u subotu izjavio da ne traži repatrijaciju artefakata koji su legalno izneti iz Egipta — samo „tri glavna prelepa predmeta“ koja su nezakonito izneta iz zemlje: Kamen iz Rozete, Dendera zodijak i bista Nefertiti.

Havas je pozvao pristalice da potpišu peticiju na njegovom sajtu, gde je kampanja za povratak Rosetta kamena i Zodijaka iz Dendere, pokrenuta 2022. godine, sakupila više od 2,2 miliona potpisa.

„Muzeji koji nastavljaju da izlažu ove artefakte i odbijaju da ih vrate samo nastavljaju da učestvuju u imperijalizmu“, kaže na svom sajtu.

Kamen iz Rozete, sa natpisima na nekoliko jezika, koji se smatra ključem za razumevanje hijeroglifskog pisma, jedan je od najposećenijih artefakata u Britanskom muzeju u Londonu.

Muzej je zadržao svoj stav i navodi da je kamen prebačen u London po Aleksandrijskom sporazumu 1801. godine nakon Napoleonovog poraza, za čiju se vojsku veruje da je pronašla kamen u Egiptu.

Zodijak iz Dendere, džinovski kameni dijagram iz egipatskog hrama koji datira iz sredine 1. veka p.n.e., nalazi se u Luvru u Parizu.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi