Šta bi se desilo kada bi na izborima u SAD bilo izjednačeno? To se i ranije dešavalo, a prvi put je nastao potpuni haos

Očekuje se da će izborni dan 5. novembra u Sjedinjenim Američkim Državama biti veoma intenzivan, sa nekoliko stotina hiljada birača u nekolicini nepredvidivih kolebljivih država za koje se očekuje da će igrati glavnu ulogu.

Donald Tramp i Kamala Haris boriće se da dobiju 270 glasova kolegijuma izbornika koji su potrebni za pobedu na izborima, ali ako dobiju po 269 glasova od ukupno 538, biće izjednačeno.

Šta se u tom slučaju dešava?

Pre nego što dođe do toga, treba znati nekoliko stvari o sistemu glasanja.

Amerikanci zapravo ne glasaju direktno za onoga koga žele na mestu predsednika ili potpredsednika.

Umesto toga, oni glasaju za "izbornike/elektore", članove kolegijuma izbornika, koji podržavaju kandidata koga bi glasači voleli da vide na mestu predsednika.

Amerika ima 50 država i svaka od njih ima različit broj elektora u zavisnosti od populacije.

Profimedia

Kalifornija, na primer, koja ima skoro 40 miliona stanovnika i 54 izbornika u sistemu kolegijuma izbornika, dok Severna Dakota, u kojoj živi oko 762.000 ljudi, ima samo tri.

Ukupan broj elektora koji čine Kolegijum izbornika je 538, zbog čega se sa više od polovine tog broja, 270, pobeđuje na izborima.

Šta se dešava ukoliko je nerešeno?

Ako se desi da bude izjednačeno, odluku o sledećem predsedniku i potpredsedniku ne donosi narod.

Tehnički, takođe je moguće da se glasovi podele između troje ili više kandidata tako da niko ne dobije većinu, ali je neverovatno retko oba kandidata iz dve vodeće stranke ne dobiju većinu.

Ako niko ne dobije potrebnih 270 glasova, predsednika bira Predstavnički dom na takozvanim kontingentnim izborima.

Predstavnički dom, koji je donji dom američkog Kongresa, sastoji se od 435 predstavnika, koji su poznati i kao kongresmeni i kongresmenke i koji predstavljaju 50 saveznih država.

Tanjug/AP photo

Međutim, na kontingentnim izborima grupa predstavnika svake države dobija jedan kolektivni glas, što znači da je ukupan broj glasova od 50.

To znači da kandidat dobije 26 ili više glasova tada postaje predsednik.

Za razliku od javnog glasanja, gde se o predsedniku i potpredsedniku odlučuje zajedno, potpredsednika u odvojenom glasanju bira Senat koji se sastoji od 100 senatora.

To znači da bi, u teoriji, kontingentni izbori mogli da dovedu do toga da predsednik i potpredsednik budu iz različitih stranaka.

Kada se održavaju kontingentni izbori?

Do kontingentnih izbora bi, u slučaju da bude izjednačeno, došlo tek početkom januara.

Iako se izborni rezultat obično objavljuje u novembru kada se prebroje glasovi javnosti, on zapravo nije zvaničan dok se ne prebroje elektorski glasovi.

Tanjug/AP photo

Elektori glasaju 17. decembra, a zatim se ti glasovi prebrojavaju u Kongresu 6. januara, kada se formalno biraju predsednik i novoizabrani potpredsednik.

Međutim, u scenariju izjednačenog rezultata, automatski se zakazuju kontingentni izbori, tako da se predsednik i potpredsednik biraju pre dana inauguracije 20. januara.

Može li biti rezultat biti izjednačen na kontingentnim izborima?

Paran broj država znači da, u teoriji, ponovo može biti nerešeno.

Ako je u Predstavničkom domu izjednačen broj glasova za predsednika, glasanje se ponavlja sve dok jedan kandidat ne dobije većinu. Ali ako ne bude pobednika do dana inauguracije, onda potpredsednik koga je izglasao Senat preuzima dužnost.

Naravno, moglo bi biti nerešeno i prilikom glasanja za potpredsjednika, što bi značilo da bi predsedavajući Predstavničkog doma bio predsednik od dana inauguracije dok se Kongres SAD ne dogovori oko predsednika ili potpredsednika.

Tanjug/AP photo

Sledeći na redu bi bio privremeni predsednik Senata ili službenik kabineta.

Da li bi se odmah znalo ko je favorit?

Potencijalno da, jer svaka država daje samo jedan glas, bez obzira na veličinu.

Stoga, ako jedna stranka ima više predstavnika od druge, veća je verovatnoća da će ta stranka dobiti 26 glasova potrebnih na kontingentnim izborima.

Još se ne zna koja će stranka imati kontrolu nad većinom država, jer su novembarski izbori takođe i izbori za Kongres, a novoizabrani članovi Kongresa glasali bi na kontingentnim izborima.

Da se ​​sada održe kontingentni izbori, republikanci bi imali prednost u predsedničkim izborima jer imaju 220 kongresmena u odnosu na 211 demokrata i kontrolišu 26 državnih delegacija, dok bi demokrate imale prednost u glasanju za potpredsednika jer imaju 51 senatora prema 49 republikanskih.

Da li je ikada bilo nerešeno?

To se dogodilo na četvrtim američkim izborima 1800. godine, kada je sve bilo toliko haotično da su SAD morale da promene sopstvena pravila.

Tanjug/AP photo

Tada se niko nije kandidovao za potpredsednika, pa je kandidat koji je dobio najviše glasova postao je predsednik, a drugoplasirani potpredsednik.

Članovi kolegijuma izbornika dobili su po dva glasa.

Kada su elektorski glasovi prebrojani, Tomas Džeferson i Aron Ber, koji su pripadali istoj stranci demokratskih republikanaca, dobili su najviše glasova.

Kao i javnost, Kongres nije mogao da odluči koga želi za predsednika, ali je na kraju pobedio Džeferson sa 36 glasova.

Do sledećih izbora Kongres je uveo 12. amandman, koji je nalagao elektorima da daju jedan glas za predsednika, a drugi za potpredsednika.

To je učinilo kontingentne izbore manje verovatnim, ali je do njih ipak došlo ponovo 1825. nakon što su četiri kandidata podelila izborne glasove. Endru Džekson je dobio daleko najviše glasova, ali ne i potrebnu većinu.

Kongres je na kraju izglasao njegovog rivala Džona Kvinsija Adamsa za sledećeg predsednika, uprkos činjenici da je on imao manje glasova naroda.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi