Krvava godišnjica: Šta se sve desilo tokom godinu dana rata u Gazi?

Posle 12 meseci sukoba i desetina hiljada mrtvih, nastavljaju se borbe između Izraela i Hamasa, a Bliski istok je na ivici šireg rata.

Sukob obnovljen 7. oktobra 2023. besni mesecima i doveo je do eskalacije tenzija između Izraela i Irana i opasne situacije na granici sa Libanom.

U nastavku podsećamo na najvžanije momente u ovom jednogodišnjem sukobu.

Hamasov napad i izraelska odmazda

Naoružani napadači Hamasa 7. oktobra izvršili su napad na jug Izraela, divljajući po naseljima i ubivši 1.200 ljudi.

Oko 250 ljudi uzeto je za taoce i odvedeno u Gazu, nakon čega je u Izraelu status talaca postao centralno pitanje.

Profimedia

Premijer Benjamin Netanjahu objavio je nedugo zatim da je Izrael u ratu i naredio je vazdušne napade na Gazu, uz potpunu opsadu gusto naseljene teritorije.

Izraelska kopnena ofanziva u Gazi

Izrael 13. oktobra poručuje stanovnicima grada Gaze, gde živi više od milion ljudi, da se evakuišu i presele na jug.

Istog dana trupe Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) kreću u Pojas Gaze, opisujući operaciju kao "raciju".

Kasnije istog meseca Izrael pokreće veliki kopneni napad na Gazu, što označava početak invazije na tu teritoriju.

Bolnica Al Šifa

Izraelske trupe su 15. novembra ušle u najveću bolnicu u Gazi, Al Šifa, nakon opsade koja je trajala nekoliko dana i tokom koje medicinsko osoblje kaže da su pacijenti, uključujući novorođenčad, umrli zbog nedostatka struje i zaliha.

Profimedia

IDF su tvrdile da je bolnica korišćena za prikrivanje podzemnog štaba Hamasa, što je bolničko osoblje negiralo.

U roku od nekoliko nedelja sve bolnice koje opslužuju severnu polovinu Pojasa Gaze prestale su da funkcionišu.

Novembarski prekid vatre

Posle višenedeljnih borbi Izrael i Hamas objavljuju prvo primirje u ratu. Složili su se da pauziraju borbu na četiri dana kako bi razmenili žene i decu taoce za palestinske žene i tinejdžere koje je Izrael zatočio ili smestio u zatvore, i kako bi se Palestincima u izolovanoj enklavi omogućila dodatna pomoć.

Prekid vatre je na kraju bio produžen za nedelju dana, tokom kojih je oslobođeno 105 talaca i oko 240 palestinskih zatvorenika.

Rat se nastavio 1. decembra. Nekoliko dana kasnije izraelske snage su pokrenule prvi veliki kopneni napad na jug Gaze, na periferiji grada Kan Junisa.

Profimedia

Dana 6. decembra 22 člana iste porodice ubijena su u izraelskom vazdušnom napadu na izbeglički kamp Džebalija na severu Gaze.

Dva dana kasnije SAD stavljaju veto na zahtev Saveta bezbednosti UN za hitan humanitarni prekid vatre.

Vojnici IDF 15. decembra ubijaju tri izraelska taoca greškom otvarajući vatru na njih.

Dvojica od njih su ubijena u početnoj pucnjavi, dok je treći umro 15 minuta kasnije, kada su ga vojnici pozvali da izađe, a zatim pucali na njega.

SAD i Britanija započinju vazdušne napade na Jemen

Kontinuirani napadi Huta na brodove u Crvenom moru tokom ovog perioda izazivaju veliku zabrinutost za međunarodnu trgovinu.

Profimedia

Dana 11. januara 2024, SAD i Velika Britanija izvode desetine vazdušnih napada širom Jemena u znak odmazde.

Huti kažu da je pet njihovih boraca ubijeno u početnim napadima i obećavaju da će nastaviti svoje napade na brodarstvo.

Istog dana, Međunarodni sud pravde saslušava uvodne reči u slučaju u kom Južna Afrika optužuje Izrael za genocid nad palestinskim stanovništvom. Izrael negira optužbe.

Broj mrtvih premašuje 30.000

Dana 22. januara, 21 vojnik IDF je ubijen u centralnom delu Gaze u jednom incidentu, što je bio najsmrtonosniji dan za izraelske snage od početka rata.

Krajem februara Ministarstvo zdravlja u Gazi saopštilo je da je broj smrtnih slučajeva na toj teritoriji od 7. oktobra premašio 30.000. Navedeno je da su većina ubijenih žene i deca i upozoreno da će stvarna brojka verovatno biti veća.

Profimedia

U ovom trenutku postoji široko rasprostranjena međunarodna zabrinutost zbog plana Izraela da pokrene vojnu ofanzivu na južni grad Rafu, gde se sklonilo više od milion ljudi.

UN upozoravaju da je glad neminovna na severu Gaze i kažu da 1,1 milion ljudi gladuje.

Dana 1. aprila, sedam humanitarnih radnika iz World Central Kitchen-a ubijeno je u izraelskom vojnom napadu u Gazi.

Izraelska istraga otkriva da su pogrešne pretpostavke, greške u donošenju odluka i kršenja pravila angažovanja doveli do njihove smrti.

Iran i Izrael razmenjuju vatru

Eskalirajuće tenzije između Izraela i Irana proključale su u aprilu.

Teheran navodi da je u izraelskom napadu na njegovu ambasadu u glavnom gradu Sirije, Damasku, ubijeno nekoliko iranskih oficira, uključujući i visokog generala.

Profimedia

U okviru odmazde 13. aprila lansiran je baraž od nekoliko desetina projektila i dronova na Izrael. Velika većina je presretnuta.

Usred međunarodne zabrinutosti u vezi sa regionalnom krizom, Izrael odgovara napadom na brojne mete u Iranu.

Teheran umanjuje uticaj napada u blizini velike vojne vazdušne baze i nuklearne lokacije u centralnom gradu Isfahanu, ali satelitske fotografije pokazuju da je pogođen radar protivvazdušne odbrane.

Takođe u aprilu desetine hiljada ljudi učestvuju u antivladinim protestima u Izraelu, pozivajući Netanjahua da postigne sporazum o prekidu vatre za oslobađanje talaca. To je usledilo posle višemesečnih demonstracija protiv vlade.

Razgovori u egipatskoj prestonici čiji je cilj da se Izrael i Hamas dogovore o uslovima za prekid vatre došli su u centar pažnje početkom maja.

Nade u postizanje dogovora nakon što je Hamas objavio da je prihvatio prekid vatre koji su predložili Egipat i Katar nestaju nakon što je izraelski zvaničnik nazove to "prevarom".

Profimedia

Ljudi na ulicama Rafe slave nakon Hamasove objave, ali nekoliko sati kasnije izraelska vojska nastavlja da izvodi udare u gradu.

Napadi na Rafu

Međunarodna zajednica je bila besna nakon što je u izraelskom vazdušnom napadu na Rafu krajem maja ubijeno 45 ljudi.

Prema palestinskim lekarima, pogođeni su šatori za raseljena lica, a vlasti u Gazi navode da su većina poginulih žene i deca.

Netanjahu to naziva "tragičnom greškom", dok šef agencije UN za palestinske izbeglice kaže da je grad postao "pakao na zemlji" nakon smrtonosnog udara.

Spasavanje talaca

Profimedia

Početkom juna četiri taoca su spasena u izraelskoj raciji u Gazi.

Hvaljena kao "herojska" u Izraelu, vojska je rekla da je oslobodila taoce pod jakom vatrom i odgovorila udarima "iz vazduha i sa ulice".

Međutim, napad koji je usledio na Al Nuseirat u centralnom delu Gaze, istorijski palestinski izbeglički kamp, doveo je do scena poput onih iz "horor filmova", svedočili su stanovnici.

Sudska presuda o izraelskoj politici naseljavanja

Međunarodni sud pravde presudio je 19. jula da je izraelska politika naseljavanja na okupiranim palestinskim teritorijama u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Sud je naložio Izraelu da odmah prekine sa izgradnjom naselja, rekavši da su to akti koji čine "prisustvo Izraela na okupiranoj palestinskoj teritoriji nezakonitim".

Profimedia

Netanjahu u poseti SAD

Netanjahu kreće u kontroverznu posetu SAD krajem jula i obećava u oštrom govoru u Kongresu da će postići "potpunu pobedu" u ratu protiv Hamasa.

Međutim, nakon sastanka sa izraelskim premijerom Kamala Haris kaže da "neće ćutati" o teškoj humanitarnoj situaciji u Gazi.

Ona je istakla da Izrael ima pravo da se brani, ali da je "važno kako to radi".

Eskalacija tenzija sa Hezbolahom

Nekoliko dana kasnije Netanjahu obežava tešku odmazdu nakon što je u napadu na Golanskoj visoravni koju je okupirao Izrael ubijeno 12 dece.

On krivi grupu Hezbolah za raketu koja je pala na fudbalski teren u Majdal Šamsu. Hezbolah poriče da je imao bilo kakvu ulogu u napadu.

Profimedia

Nakon toga, IDF je izvršio, kako kaže, uzvratni udar na Bejrut i ubio Fuada Šukra, visokog komandanta Hezbolaha za kog je Izrael rekao da je odgovoran za napad na Majdal Šams.

Ubijen vođa Hamasa

Hamasov najviši politički lider Ismail Hanije ubijen je u očiglednom atentatu u Iranu krajem jula.

Hamas je kasnije saopštio da je Hanije poginuo u vazdušnom napadu i okrivio je Izrael, koji je obećao da će ubiti Hanijea i druge vođe Hamasa nakon napada 7. oktobra.

Jahja Sinvar, mozak tih napada, imenovan je za novog vođu Hamasa nekoliko dana kasnije.

Posledice atentata

Desetine ljudi ubijene su 10. avgusta u izraelskom napadu na jedno školsko sklonište u gradu Gazi, prema zvaničnicima vlade u Gazi koju vodi Hamas.

Profimedia

Izraelska vojska tvrdila je da je pogodila "kontrolni centar Hamasa", ali ije dala dokaze za to, a Hamas je porekao da ima bazu u školi.

U avgustu je region u strahu čekao da vidi kako i da li će Iran i Hezbolah odgovoriti na nedavna ubistva i da li se bez obzira na njih može dogovoriti prekid vatre.

Novi pregovori o prekidu vatre

Mirovni pregovori se nastavljaju u Kataru, pošto Iran kaže da će se "uzdržati samo ako se dogovori prekid vatre".

Bajden kaže da je "optimista" u pogledu sporazuma, ali Hamas to odbacuje i kaže da "nije bilo poboljšanja".

Dogovor nije postignut i sukob je nastavljen.

Razmena vatre sa Hezbolahom

Profimedia

Krajem avgusta Izrael izvodi, kako kaže, "preventivne" vazdušne napade na Hezbolah u Libanu.

Portparol izraelske vojske, kontraadmiral Danijel Hagari, kaže da je grupa "počela da se sprema da napadne".

Hezbolah ispaljuje bespilotne letelice i rakete, što je, kako se navodi, odgovor na ubistvo Fuada Šukra prethodnog meseca.

U Gazi je dogovoren provizorni sporazum o nizu kratkih prekida vatre kako bi se vakcina protiv poliomijelitisa mogla distribuirati.

Eksplozija pejdžera

Dana 17. septembra u masovnoj eksploziji pejdžera koje su koristili članovi Hezbolaha u Libanu poginulo je 12 ljudi i povređeno skoro 3.000, što je izazvalo šok širom regiona.

Profimedia

Manje od 24 sata kasnije slična serija eksplozija pogodila je dvosmerne radio-stanice koje je grupa koristila.

Veruje se da Izrael stoji iza napada, što bi, ako je istina, bila ogromna obaveštajna pobeda koja sugeriše na duboku infiltriranost u Hezbolahov lanac snabdevanja.

Lider Hezbolaha optužuje Izrael da je izvršio "masakr" eksplozijama pejdžera i voki-tokija, rekavši da je želeo da ubije "5.000 ljudi za dva minuta".

Ubistvo Hasana Nasralaha

Dok se Hezbolah oporavlja od pejdžera i radio eksplozija, Izrael cilja Bejrut u seriji napada i ubija vođu militantne grupe Hasana Nasralaha.

Ubistvo odjekuje regionom i javlja se bojazan da je širi rat sada neizbežan.

Profimedia

Krajem septembra ovi strahovi se samo produbljuju kako se tenkovi IDF-a gomilaju na granici Izraela i Libana.

Izrael ulazi u Liban, Iran odgovara

Poslednjeg dana septembra izraelske snage prelaze granicu sa Libanom kako bi sprovele "ograničeni, lokalizovani i ciljani kopneni napad" protiv Hezbolaha, uprkos pozivima saveznika da prekinu vatru.

Iran je 1. oktobra lansirao skoro 200 projektila, prema izraelskom vojnom radiju, u znak odmazde za izraelsku kampanju protiv Hezbolaha.

Printscreen Twitter/sentdefender

U narednim satima iranska državna televizija tvrdila je da je 90 odsto projektila pogodilo mete.

Kasnije je potvrđeno da je palestinski radnik na Zapadnoj obali poginuo tokom napada, dpoks u dva Izraelca povređena.

U Pojasu Gaze je za 12 meseci rata poginulo više od 41.000 Palestinaca, dok je na Izraelskoj strani taj broj premašio 1.700.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi