Savez od kog Zapad strepi: Rusija i Iran su sve bliže, razmatraju formiranje pakta sličnog onom sa Severnom Korejom

Jedan od najvažnijih događaja međunarodnog foruma "Međusobna povezanost vremena i civilizacija: osnova mira i razvoja", održanog u Ašhabadu, u Turkmenistanu, bio je susret ruskog predsednika Vladimira Putina i iranskog predsednika Masuda Pezeškijana.

Ovo je bio prvi sastanak dvojice lidera otkako je Pezeškijan preuzeo dužnost 30. jula. Savetnik ruskog predsednika Jurij Ušakov rekao je novinarima da je ovaj događaj važan ne samo za razgovor o bilateralnim pitanjima, "već i za rešavanje brzo eskalirajuće krize na Bliskom istoku".

Prvobitno je Putinov prvi sastanak sa Pezeškijanom trebalo da se održi 22-24. oktobra na samitu BRIKS-a u Kazanju.

Iran je ove godine postao punopravni član organizacije, a prošlog meseca Pezeškijan je prihvatio poziv da prisustvuje događaju.

To znači da će se dva lidera ponovo sastati u narednim nedeljama. Međutim, značajna je bila i konferencija u Ašhabadu. Putin je izrazio zadovoljstvo što se lično sreo sa Pezeškijanom i napomenuo da Moskva i Teheran imaju slične stavove o mnogim globalnim pitanjima. Iranski mediji su primetili da je sastanak ojačao veze između dve nacije, uprkos naporima Zapada da osujeti saradnju Irana i Rusije.

Panika na zapadu

Profimedia

Nekoliko sati nakon ovog sastanka ispostavilo se da će EU uvesti nove sankcije Iranu zbog navodnog transfera balističkih projektila Rusiji. Uprkos činjenici da su i Moskva i Teheran više puta negirali upotrebu iranskog oružja u ukrajinskom sukobu, a EU nije pružila nikakve dokaze koji bi potkrepili ove tvrdnje, Brisel je ostao pri svojoj odluci da uvede nove sankcije 14. oktobra. 

Na dan sastanka Putina i Pezeškijana američki državni sekretar Entoni Blinken najavio je i nove sankcije protiv 16 kompanija i 23 tankera koji se bave trgovinom iranskom naftom. Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan istakao je da su nove sankcije odgovor na iranske raketne udare na Izrael.

- Zapad je ponovo pribegao poznatoj strategiji "ili ste sa nama ili protiv nas", koja podrazumeva uvođenje sankcija ili pokretanje vojne intervencije protiv zemalja koje nisu na strani SAD. Uviđajući da vojna intervencija u Iranu trenutno nije izvodljiva, Zapad vidi sankcije kao najbolju alternativu, uprkos činjenici da je Pezeškijan više puta izrazio želju da pregovara sa Evropom i SAD, nadajući se da će se oni opredeliti za pragmatičniju i doslednu politiku. Međutim, to ne znači da Pezeškijan i njegova administracija gaje iluzije o Zapadu - napisao je za RT Farhad Ibragimov, predavač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta RUDN i gostujući predavač na Institutu društvenih nauka Ruske Predsedničke akademije za nacionalnu privredu i javnu upravu.

- Naprotiv, iranska diplomatija, koja ima 3.000-godišnju istoriju, još jednom je ilustrovala svetu koliko Zapad može biti licemeran, pa čak i slab. Iranski političari i eksperti smatraju da je strategija uvođenja sankcija Iranu, Rusiji i Kini znak pre slabosti nego snage, jer se Zapad plaši priznavanja da je u sadašnjem sistemu međunarodnih odnosa došao kraj hegemoniji SAD - dodao je on. 

Formiranje drugačijeg saveza

Tanjug/Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Uprkos činjenici da je sastanak Putina i Pezeškijana trajao oko sat vremena i uglavnom je imao uvodnu svrhu, bio je prilično produktivan. Ruski lider je pozvao iranskog predsednika da dođe u zvaničnu posetu Moskvi, što je Pezeškijan prihvatio. 

Nakon razgovora sa Putinom, Pezeškijan je rekao da su se Iran i Rusija složili da ubrzaju nekoliko naftnih i gasnih projekata. Istakao je stratešku i iskrenu prirodu iransko-ruskih odnosa, napominjući da se saradnja u kulturnoj, ekonomskoj i socijalnoj oblasti stalno unapređuje i istakao važnost održavanja ovog trenda.

Takođe je primetio da Iran i Rusija imaju mnogo mogućnosti za partnerstvo i da treba da podržavaju jedni druge, s obzirom na njihove slične pozicije na međunarodnoj sceni.

Pezeškijan je istakao posvećenost Teherana finalizaciji bilateralnih sporazuma na predstojećem samitu BRIKS-a i opisao situaciju na Bliskom istoku kao složenu, napomenuvši da SAD i druge zapadne zemlje izgleda nisu zainteresovane za deeskalaciju krize.

Pre samo nekoliko nedelja mnogi stručnjaci (posebno zapadni) negativno su ocenili trenutno stanje rusko-iranskih odnosa i verovali su da se oni pogoršavaju. Neki politički posmatrači su čak izneli mišljenje da je saradnja Rusije i Irana završena pošto je Pezeškijan reformski političar koji je pozvao na obnavljanje kontakata sa Zapadom i oživljavanje nuklearnog sporazuma u ​​zamenu za ukidanje velikih sankcija Teheranu.

Tanjug/Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Međutim, bivši iranski predsednik Ebrahim Raisi, koji je važio za umerenog konzervativca, takođe je pozvao SAD i Evropu da se ponovo pridruže Zajedničkom sveobuhvatnom planu akcije (JCPOA, takođe poznatom i kao Iranski nuklearni sporazum) i da se ukinu sankcije.

U to vreme iranske diplomate su se uključile u pregovore sa zapadnim kolegama na neutralnoj teritoriji, ali ti razgovori nisu dali nikakve rezultate.

Međutim, to ne znači nužno da će reformistički predsednik u Iranu favorizovati Zapad u odnosu na Rusiju ili Kinu, posebno pošto su i Moskva i Peking više puta pozivali SAD i EU da ožive nuklearni sporazum i označili sankcije Iranu kao nezakonite.

Tokom sastanka sa Putinom Pezeškijan je rekao da bi Teheran mogao "značajno da ublaži negativan uticaj sankcija" ispunjavanjem svih sporazuma sa susedima, posebno misleći na Rusiju i regionalne partnere. 

- Odnosi Rusije i Irana trenutno prolaze kroz "resetovanje" zbog nove predsedničke administracije u Teheranu. To nije iznenađujuće, jer kada nova vlada dođe na vlast u bilo kojoj zemlji, uvek dolazi do određenih promena u komunikaciji i novih pristupa. Iran nije izuzetak, a Pezeškijan je jasno stavio do znanja da Rusija zauzima posebno mesto za Iran i da je ključni partner. Iran je takođe posvećen potpisivanju sveobuhvatnog sporazuma o strateškom partnerstvu sa Rusijom. Usred trenutnih tenzija na Bliskom istoku, Teheran želi da spreči veliku eskalaciju sukoba koja bi mogla da uvuče Zapad u rat, što bi zakomplikovalo stvari iranskim regionalnim partnerima - piše Ibragimov.

Tanjug/AP Photo/Majdi Mohammed

Iako je Iran pokrenuo raketne napade na Izrael, on ne želi da izazove sveobuhvatni rat.

Moskva je pozvala obe strane da se klone direktne konfrontacije i očigledno je Teheran ovu poruku prihvatio. Politički analitičari u Iranu smatraju da bi nedavni razgovori u Ašhabadu mogli biti značajan korak ka uspostavljanju nove "osovine uticaja" koja bi mogla da se suprotstavi Zapadu, jer Moskva gleda na Teheran kao na strateškog saveznika sposobnog da diplomatskim putem stabilizuje situaciju u regionu.

Teheran takođe smatra da bi zajednički napori Rusije i Irana mogli da stvore novi bezbednosni okvir i podstaknu održivu saradnju koja bi uticala i na regionalne i globalne geopolitičke procese.

Međutim, ako Izrael zanemari savet SAD i uzvrati na raketne napade, gađajući iranska vojna, naftna i nuklearna postrojenja, Teheran neće ćutati.

Putin se osvrnuo i na ekonomske odnose Rusije i Irana i konstatovao pozitivne trendove u međusobnoj trgovini. On je ukazao na povećanje trgovinskog prometa ove godine, iako je on i dalje ispod prometa iz 2022. godine.

Trgovinski promet između Rusije i Irana opao je za 17,3 odsto u 2023. godini, na ukupno 4 milijarde dolara (2022. je bila rekordna godina, sa trgovinskim prometom od 5 milijardi dolara.

Tanjug/Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Međutim, iranska roba nastavlja da se širi na ruskom tržištu. Očekuje se da će se situacija značajno poboljšati kada ruski platni sistem Mir počne da radi u Iranu (očekuje se od januara 2025).

Pezeškijan je posle sastanka sa Putinom saradnju Rusije i Irana nazvao konstruktivnom i otkrio sporazume o ubrzavanju projekata u oblasti gasa, izgradnje puteva i železnice, desalinacije vode i drugih inicijativa u oblasti energetike, petrohemije i snabdevanja električnom energijom.

Ubrzanje koje Zapad netremice prati

Susret predsednika Rusije i Irana bio je veoma važan za dalje jačanje bilateralnih odnosa. Istraživao je potencijal za dublje strateško partnerstvo, koje može imati značajne implikacije ne samo za dve zemlje, već i za širu međunarodnu zajednicu.

Nije tajna da su SAD uznemirene rastućom saradnjom između Rusije i Irana. Portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler nedavno je izjavio da SAD veruju da rastuće veze između Irana i Rusije destabilizuju ne samo Bliski istok već i svet u celini. Ovo je rekao reagujući na komentare Pezeškijana da će odnosi Rusije i Irana nastaviti da se razvijaju stabilno i dosledno.

Dmitry Astakhov, Sputnik, Government Pool Photo via AP

U septembru je nekoliko visokih ruskih zvaničnika posetilo Teheran. Sekretar ruskog Saveta bezbednosti Sergej Šojgu posetio je 17. septembra Iran (što je bilo njegovo drugo putovanje u tu zemlju tog meseca), a ruski premijer Mihail Mišustin stigao je u Iran 30. septembra; oba zvaničnika su se sastala sa Pezeškijanom.

Iranski ministar energetike Abas Aliabadi i sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Ali Ahmadijan takođe su nedavno posetili Rusiju i sastali se sa Putinom. Ovaj politički dijalog na visokom nivou stvara nove mogućnosti za sveobuhvatnu saradnju, posebno imajući u vidu sankcioni pritisak sa kojim se obe zemlje suočavaju.

Susret Putina i Pezeškijana u Ašhabadu efikasno je odbacio zapadne spekulacije o pogoršanju odnosa između dve zemlje. Naprotiv, odnosi Rusije i Irana ulaze u novo poglavlje.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi