Trampov plan za rešavanje sukoba u Ukrajini? Preispitivanje važnog sporazuma iz 2015. godine

Plan američkog predsedničkog kandidata Donalda Trampa za rešavanje sukoba u Ukrajini može biti preispitivanje sporazuma iz Minska sa mehanizmima prinude i merama za njegovo kršenje, evropske trupe će pratiti primenu sporazuma, piše Fajnenšel tajms, pozivajući se na jednog od savetnika političara.

- Plan bi, rekao je jedan od Trampovih dugogodišnjih savetnika, mogao da predstavlja preispitivanje neuspešnih sporazuma iz Minska... Ovaj put, rekao je savetnik, biće uspostavljeni mehanizmi pritiska, sa posledicama za kršenje sporazuma. Nadgledaće ga evropske trupe, a ne snage NATO-a ili mirovne snage UN - piše u tekstu, pozivajući se na reči Trampovog savetnika.

Prvi protokol, namenjen rešavanju sukoba na jugoistoku Ukrajine, potpisan je u septembru 2014. godine u Minsku.

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

Šta piše u sporazumu iz Minska?

Set mera za sprovođenje Minskih sporazuma (Minsk-2) potpisan je 12. februara 2015. godine.

Dokument se sastoji od 13 tačaka, a predviđao je, između ostalog, prekid vatre u Donbasu, povlačenje teškog naoružanja sa linije razgraničenja između kijevskih snaga bezbednosti i ustanika, kao i druge mere za dugoročno političko rešenje situacije u Donbasu.

Redak sastanak ruskih, ukrajinskih, nemačkih i francuskih lidera u februaru 2015. imao je cilj da donese mir u oblastima Ukrajine koje su godinu ranije zauzeli proruski separatisti.

Te oblasti, u ukrajinskom regionu Donbasa, postale su poznate kao Luganska Narodna Republika (LNR) i Donjecka Narodna Republika (DNR). Ukrajinska vlada u Kijevu je tvrdila da su ta dva regiona zapravo pod ruskom okupacijom.

Cilj razgovora takođe je bio rad ​​na političkom rešenju za region.To je rezultiralo sporazumom Minsk II, koji su potpisali predstavnici Rusije, Ukrajine, separatističkih lidera i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Nakon toga je usvojen rezolucijom Saveta bezbednosti UN.

Pixabay

Koji su bili uslovi sporazuma?

Glavni uslov sporazuma Minsk II bio je prekid vatre. U februaru 2015. još su se u nekim oblastima vodile teške borbe između ukrajinskih snaga i pobunjenika koje podržava Rusija, pri čemu su Ukrajinci imali velike gubitke.

Drugi uslov je bilo povlačenje teškog naoružanja sa fronta.

Treći je bio da OEBS, bezbednosna organizacija od 57 članova, koja takođe uključuje SAD i Kanadu, nadgleda linije fronta.

Kao četvrti navodi se dijalog o lokalnim izborima u oblastima koje su okupirali proruski pobunjenici.

Zahtevano je obnavljanje potpune ekonomske i socijalne veze između dve strane, kako bi se, na primer, isplaćivale penzije.

U sporazumu se navodi i da je neophodno ​​da ukrajinska vlada ponovo uspostavi kontrolu nad granicom sa Rusijom.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi