Jedna reka, a sto muka: Može li Afrika da prevaziđe kolonijalnu prošlost i da napravi dogovor koji bi odgovarao svima?

Ovog meseca je na snagu stupio dugo očekivani sporazum o Nilu - bogatstvo njegovih voda sada će biti podeljeno među mnogim zemljama. Egipat, koji u velikoj meri zavisi od Nila, oštro se protivi sporazumu.

Međutim, čini se da je vreme ugovora iz kolonijalne ere prošlo, tako da i uzvodne i nizvodne zemlje moraju da rade zajedno kako bi pronašle pravično rešenje koje bi bilo korisno za sve.

Sporazumi iz kolonijalne ere i dalje podstiču sukobe oko voda Nila, utičući na tok poljoprivredne proizvodnje na kontinentu kojim je dugo dominirao Zapad. Teži se panafričkom pristupu, oličenom u Okvirnom sporazumu o saradnji za sliv Nila, kojim se menjaju zastarela prava kooperativnim upravljanjem vodama.

Ako prihvate zajedničko upravljanje, Egipat i Etiopija mogu voditi Afriku u transformaciji Nila iz izvora nesloge u spas koji neguje jedinstvo i regionalnu otpornost.

U oktobru 2024. godine Okvirni sporazum o saradnji za sliv Nila (CFA), ili Sporazum iz Entebea, konačno je ratifikovalo šest zemalja, čime je stupio na snagu. Ovaj sporazum, koji uključuje Etiopiju, Ugandu, Ruandu, Tanzaniju, Burundi i Južni Sudan, mogao bi da preoblikuje način na koji se deli najduža reka u Africi.

Međutim, Egipat i Sudan, dve nizvodne zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na Nil, odbacile su CFA, nastavljajući da traže istorijska prava ukorenjena u sporazumima iz kolonijalne ere. Ovi sporazumi odražavaju nasleđe stranog mešanja, koje je podstaklo sukobe i ometalo razvoj.

Profimedia

Kako se efekti klimatskih promena intenziviraju, Afrika se suočava sa ključnim izborom, da li da ostane podeljena zastarelim pravima ili prihvatiti panafričku saradnju koja redefiniše Nil kao zajednički spas za sve.

Kolonijalno nasleđe razdora i nejednakosti

U središtu spora oko Nila je skup sporazuma iz kolonijalne ere koji su dodeljivali veliki deo resursa Nila Egiptu i Sudanu. Glavni među njima je anglo-egipatski ugovor iz 1929. godine, o kome su pregovarale britanske kolonijalne vlasti, a koji je Egiptu dodelio skoro 48 milijardi kubnih metara godišnjeg toka Nila, bez dodeljivanja ičega drugim priobalnim zemljama.

Ovaj aranžman je dodatno zacementiran Sporazumom o vodama Nila iz 1959. godine, koji je Egiptu i Sudanu dao 55,5 milijardi i 18,5 milijardi kubnih metara vode, bez konsultacija sa drugim zemljama sliva Nila. Ovo je ostavilo uzvodne nacije, uključujući Etiopiju, odakle potiče 85 procenata vode Nila, bez glasa u upravljanju rekom.

Štetni efekti ovih sporazuma iz kolonijalne ere vide se i danas. Zbog ovog isključivanja, uzvodne zemlje nisu mogle da razviju vodnu infrastrukturu koja bi mogla da podrži njihov sopstveni rast. Velika etiopska renesansna brana (GERD), na primer, postala je žarište napetosti između Egipta i Etiopije.

Pixabay

Za Etiopiju je GERD suštinski važan za njen razvoj i energetske potrebe, dok ga Egipat doživljava kao pretnju vodnoj bezbednosti. Oslanjanje Egipta na prava na vodu iz kolonijalne ere naglašava kako je nasleđe spoljnog mešanja zavadilo afričke nacije, izazivajući borbu oko resursa koji bi inače mogao da podstakne regionalno jedinstvo.

Uloga Inicijative za basen Nila

Napori za podsticanje kooperativnog upravljanja rekom Nil počeli su 1999. godine sa Inicijativom za basen Nila (NBI), koja je okupila 11 priobalnih država kako bi promovisala održivi razvoj i pravičnu raspodelu vode.

NBI je imao cilj da reši duboko ukorenjeno nepoverenje među zemljama Nila, postavljajući teren za pregovore koji bi na kraju doveli do CFA.

Iako CFA predstavlja najznačajnije dostignuće NBI do sada, njegova primena je bila ograničena odbijanjem Egipta da napusti sporazume iz kolonijalne ere koji garantuju njegovu dominaciju nad Nilom.

Nedavna ratifikacija CFA šest od 11 zemalja signalizira želju među zemljama sliva Nila da se udalji od oraničenja prošlosti. Ističući "pravično i razumno korišćenje", CFA otelovljuje napredan pristup podeli resursa koji je zasnovan na principima međunarodnog prava, posebno na Konvenciji UN o pravu neplovidbenog korišćenja međunarodnih vodotoka iz 1997. godine. Kako je izjavio etiopski premijer Abi Ahmed, ratifikacija Južnog Sudana je "istorijski trenutak" za region, onaj koji postavlja osnovu za pravni okvir za pravedno i održivo upravljanje resursima Nila.

Pixabay

Gamal Abdel Naser, egipatski panafrički lider 1950-1960, zagovarao je afričko jedinstvo u podeli resursa, uključujući vodu, i kroz diplomatiju i kroz radikalnu politiku. Poštovan širom Afrike, čak i u Etiopiji, on ostaje simbol oslobođenja.

Panafrički imperativ

Panafrikanizam, ideja da afričke nacije treba da rade zajedno u duhu jedinstva i međusobne podrške, od suštinskog je značaja za rešavanje složenih izazova Nila.

Kolonijalne sile su povlačile granice, sklapale ugovore i delile resurse na načine koji su bili od koristi njihovim interesima, što je okretalo afričke nacije jedne protiv drugih.

Panafrički pristup nudi alternativnu viziju, onu u kojoj se najdužom rekom u Africi upravlja kao zajedničkim resursom bez obzira na političke granice.

Panafričko rešenje za Nil podrazumevalo bi kooperativni model upravljanja koji reku tretira kao zajednički resurs.

Klimatske promene i rast broja stanovnika

Profimedia

Hitnost panafričkog pristupa naglašena je pretnjama klimatskih promena i rasta broja stanovnika. Sliv Nila već oseća posledice zagrevanja klime.

Očekuje se da će porast temperature povećati stopu isparavanja i smanjiti dostupnost vode širom regiona. Studija Instituta za svetske resurse procenjuje da bi se problem vode u slivu Nila mogao povećati za 60 odsto do 2040. godine, što bi kooperativno upravljanje vodama učinilo još važnijim.

Pored toga, predviđa se da će populacija basena Nila porasti sa 257 miliona u 2020. na skoro 400 miliona do 2050. Kako potražnja za hranom, vodom i energijom raste, potencijal za sukobe podstaknute resursima samo će se intenzivirati. Panafrički pristup deljenju vode mogao bi pomoći zemljama Nila da izbegnu zamke jednostranog delovanja.

Ulaganjem u zajedničke infrastrukturne projekte, kao što su zajednički sistemi za navodnjavanje i inicijative za očuvanje vode, zemlje sliva Nila mogle bi da se pozabave svojim zajedničkim potrebama za vodom, a minimiziraju degradaciju životne sredine.

Zajednički napori na prilagođavanju poljoprivrede klimatskim uticajima, promovisanju useva otpornih na sušu i poboljšanju efikasnosti navodnjavanja ne bi samo ojačali sigurnost hrane već bi i smanjili pritisak na Nil.

Položaj Egipta

Profimedia

Dok je zabrinutost Egipta o bezbednosti vode opravdana, njegovo oslanjanje na sporazume iz kolonijalne ere da bi podržao svoje tvrdnje sve je više neodrživo. Prema UN, preko 90 odsto potreba Egipta za vodom zadovoljava Nil, što ga čini jednom od nacija na svetu koje najviše zavise od vode.

Međutim, odbacivanjem CFA i insistiranjem na istorijskim pravima, Egipat rizikuje da se izoluje od šireg panafričkog pokreta ka samoopredeljenju i kolektivnom upravljanju resursima.

Za Egipat bi prihvatanje panafričkog pristupa Nilu moglo da ima dugoročnu korist. Umesto da posmatra CFA kao pretnju, Egipat bi mogao da se angažuje sa drugim zemljama sliva Nila kako bi osigurao svoju vodnu bezbednost kroz zajedničke projekte i tehnološke inovacije.

Na primer, postrojenja za desalinizaciju i programi reciklaže otpadnih voda mogli bi da pomognu u diverzifikaciji egipatskih izvora vode, smanjujući njegovu zavisnost od Nila.

Štaviše, ulaganjem u zajedničku infrastrukturu i inicijative za očuvanje, Egipat bi mogao da se pozicionira kao lider u održivom upravljanju vodama, usklađujući se sa širim afričkim planom za otpornost na klimu i upravljanje životnom sredinom.

Pored toga, industrijski i komercijalni razvoji zasnovani na Nilu, kao što su kooperativno ribarstvo, postrojenja za obnovljivu energiju i sistemi rečnog transporta, mogli bi da unaprede regionalne ekonomije i stvore održive prilike za zapošljavanje.

Ulaganjem u ove zajedničke projekte, Egipat ne samo da bi obezbedio sopstvene potrebe za vodom, već bi pomogao i u izgradnji panafričkog okvira za podelu resursa, podstičući stabilnost i prosperitet u celom basenu Nila.

 

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi