Gde je Rusija, a gde Ukrajina na krvavi jubilej: 1.000 dana rata koji je mogao da se završi posle mesec-dva

Rat u Ukrajini ušao je u utorak u 1.000. dan. Skoro tri godine otkako je Rusija otpočela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, u sukobu nastavljaju da se troše ogromne količine oružja, a broj žrtava je sve veći.

Rakete i dronovi i dalje gađaju ključnu ukrajinsku infrastrukturu, a ruske trupe napreduju postepeno, osvajajući svakodnevno nove komade teritorije, iako je rat mogao da se završi već u prvim nedeljama, jer je na pregovorima u Istanbulu skoro sve dogovoreno, ali je Zapad želeo dug rat radi iscrpljivanja Moskve, do čega nije došlo.

Odbrambeni i vojni ekspert Sajmon Digins i bivši britanski ataše za odbranu u Moskvi i Kijevu Džon Forman pričali su za britanski portal Skaj njuz o tome gde su Ukrajina i Rusija trenutno u vojnom pogledu i kako bi moglo da izgleda narednih 1.000 dana sukoba.

Kakva je trenutna situacija na ratištu?

Kada su tenkovi ušli u Ukrajinu u februaru 2022, cilj Rusije je bio da dencifikuje i demilitarizuje Ukrajinu i navede je da osutane od ideje o članstvu u NATO-u.

Taj cilj još nije postignut, a Rusija je za to vreme pripojila četiri ukrajinska regiona na referendumima koje međunaordna zajednica nije priznala.

Profimedia

Digins je istakao da je Rusija imala uspeha u konsolidaciji kontrole nad "značajnom količinom" teritorije istočne Ukrajine.

- Istočne provincije uključuju veliki deo industrijske moći Ukrajine i obezbeđuju kopneni most do Krima, koji su Rusi okupirali 2014. godine. Iz te perspektive, oni Rusi su verovatno uspeli, ili su sigurno na putu ka tome - kaže Digins.

- Nisu u potpunosti preuzeli kontrolu nad čitavim tim oblastima, ali su zauzeli značajnu količinu teritorije - dodao je on.

Ekspert kaže da u pogledu vojne pozicije ruske trupe nastavljaju da napreduju, iako veoma sporo, i da imaju prednost u količini poremećaja koje mogu da izazovu vazdušnim napadima.

Slažući se sa tim, Džon Forman kaže da Rusija trenutno ima prednost u ratu i da je u zaletu poslednjih godinu dana.

Upad Ukrajine u rusku Kursku oblast možda je iznenadio Moskvu, ali "nije promenio putanju rata" u korist Ukrajine, kaže Forman.

Profimedia

Digins dodaje da Ukrajina nema "apsolutno nikakve šanse" da ponovo preuzme provincije pod ruskom kontrolom, ali da je dokazala da je uspešna u odbrani.

- Ukrajina je ostvarila jednu stratešku pobedu, verovatno najvažniju od svih, a to je da je nezavisna i zapadno orijentisana. Ali to je imalo svoju cenu - značajnu štetu na infrastrukturi - izjavio je vojni analitičar.

Koje resurse ima svaka strana?

U nedelju je američki predsednik Džo Bajden ovlastio Ukrajinu da počne da ispaljuje rakete koje su isporučile SAD duboko u Rusiju, što znači da će moći da koriste Armijske taktičke raketne sisteme (ATACMS) za napade velikog dometa.

ATACMS ima domet do 300 kilometara, ali Forman kaže da to neće pomoći Ukrajini da krene na ruske avione koji izvode vazdušne napade na mnoge njene gradove.

- Rusija je iskoristila svako oružje u svom arsenalu da pokuša da ostvari prednost - tvrdi on.

Profimedia

- Koristi bespilotne letelice u stalnoj kampanji da iscrpi ukrajinske civile i dopunjava ih krstarećim i balističkim projektilima dugog dometa. Rusija takođe poboljšava eksplozivnu moć svojih bespilotnih letelica i koristi klizne bombe da bi minirala ukrajinske položaje. Videli smo veću upotrebu bespilotnih letelica i krstarećih raketa ukrajinske proizvodnje, ali još ne na nivoima potrebnim da bi imali odlučujući vojni ili ekonomski efekat - dodaje Forman.

Digins podseća da Ukrajina za gađanje ruskih ciljeva unutar svojih granica već može da koristi britanske rakete Storm šedou i njihove francuske analoge SCALP.

Ukrajina sada traži nenuklearne rakete dugog dometa i efikasne sisteme protivvazdušne odbrane, što bi moglo da uključi i nemačku raketu "taurus", dodaje Digins, iako je Šolc odbio da dozvoli njihovo slanje Kijevu.

SAD su ublažile ograničenja upotrebe ATACMS nakon što je Rusija počela da raspoređuje severnokorejske kopnene trupe.

Na pitanje o raspoređivanju severnokorejskih trupa, Digins kaže da je to "zabrinjavajući razvoj događaja", ali predviđa dugoročne izazove za Rusiju ako ona nastavi da koristi strane vojnike.

- Verovatno su svi disciplinovani, ali nisu imali nikakvo iskustvo u sukobu. Mislim da Rusi neće želeti da se vidi da su previše zavisni od njih - kaže Digins.

Profimedia

- Postoji izazov sa korišćenjem tuđih vojnika u borbama. Stavite ih protiv moderne zapadne vojske, što su Ukrajinci sada, i mogli bi da završe sa veoma velikim brojem žrtava - dodaje on.

Kako bi moglo da izgleda narednih 1.000 dana?

Oba eksperta predviđaju haotičan kraj sukoba u narednoj godini, tvrdeći da nijedna strana do sada nije postigla značajnije rezultate.

- U Evropi i SAD postoji želja da se rat završi, verovatno nekim haotičnim kompromisom - kaže Forman.

- Ipak, bez čvrstih bezbednosnih garancija ili bilo kakve pauze u borbama ili prekida vatre, Rusija će moći da se pregrupiše i ponovo napadne - dodaje on.

Digins predviđa da će do primirja verovatno doći u narednih šest do devet meseci, uz neku vrstu sporazuma o "zameni zemlje za mir".

- Sledeći škakljivi deo je da li će Zapad održati podršku Ukrajini - kazao je on.

- Sumnjam da će Ukrajina postići brzo pristupanje NATO-u. Jedan od Putinovih uslova da pristane na prekid vatre upravo je da Kijev odustane od toga da postane deo NATO-a - zaključio je Digins.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi