Baltičko more na ivici sukoba: Danska mornarica "zarobila" kineski brod - na pomolu hibridni rat?!

Danska flota opkolila je kineski teretni brod "Ji Peng 3" u moreuzu Kategat, nekoliko dana pošto su, na misteriozan način, oštećena dva optička kabla koja povezuju Nemačku i Finsku, kao i Švedsku i Litvaniju.

Danski ratni brodovi isplovili su na zahtev Švedske, koja vodi istragu o navodnoj sabotaži. Dve godine visokih tenzija oko ključnih infrastrukturnih objekata pokrenule su sabotaže na gasovodima Severni tok 1 i 2.

Teretnjak "Ji Peng 3" i danski ratni brod spustili su sidra na svega dva kilometra udaljenosti u moreuzu Kategat, dan posle talasa optužbi nekoliko država da je kineski brod "krivac" za prekid optičkih kablova položenih na dno Baltičkog mora.

Profimedia

Kineski brod je, tokom proteklih nekoliko dana, prešao preko mesta na kojem su kablovi postavljeni, nakon čega je došlo do prekida optičkih veza između ukupno četiri države.

Ko je kriv za prekid kablova?

Nekoliko država, uključujući Švedsku, Dansku i Finsku su prekid kablova pripisali navodnoj sabotaži, dok je za krivca proglašen kineski brod, čiji je kapetan, navodno, Rus.

U prethodna 24 časa nekoliko danskih ratnih brodova pratilo je "Ji Peng 3" dok je iz Baltičkog mora uplovljavao u južni deo moreuza Kategat, gde se ukotvio.

- Niko ne veruje da su kablovi slučajno presečeni - rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, nakon što su u razmaku od 24 časa presečeni kablovi koji povezuju Nemačku i Finsku, kao i Švedsku i Litvaniju.

Profimedia

Odmah zatim, švedske vlasti su pokrenule istragu i uputile dve mini-podmornice na mesta na kojima su optički kablovi prekinuti, smatrajući da se radi o "hibridnom ratu".

Plan švedskih vlasti je da razgovaraju da posadom "Ji Penga", kojeg su "opkolili" danski brod za obuku ronilaca "Soloven", patrolni brod "P525" i fregata "Hvidsbjornen".

Rat na dnu mora, ili 10.000 sabotaža za 40 godina

Napadi na Severni tok 1 i 2 u kojima su u septembru 2022. uništena oba toka ovog gasovoda, najdrastičniji su primeri među oko 10.000 napada na energetsku infrastrukturu, koliko ih je izbrojao švajcarski Instutut "Paul Šerer" da su se desili od 1980. godine.

Rat na dnu mora, kako analitičari zovu moguće sukobe oko ključnih podvodnih infrastrukturnih objekata, već godinama predstavlja predmet rasprava stratega, koji jednako dugo upozoravaju da nekoliko država, uključujući SAD, Kinu, Rusiju i Veliku Britaniju, ima sredstva da takve napade izvede.

Profimedia

Na takvu opasnost je još pre dve godine upozorio tadašnji francuski ministar odbrane Florens Parli, koji je objavio da je zaštita podvodne infrastrukture, uključujući gasovode, naftovode i optičke kablove, sastavni deo strategije odbrane suvereniteta Francuske.

Prema Parlijevom planu zaštite infrastrukture, francuska mornarica će pomoću podvodnih dronova i mini-podmornica moći da deluje na dubinama do 6.000 metara, na način na koji to već čine Britanci i Kinezi.

- Francuska želi da brani suverenitet, resurse i infrastrukturu čak i u dubinama okeana - najavio je tada Parli.

Nekoliko meseci kasnije, Evropska unija je Rusiju i Kinu identifikovala kao jedine dve države sposobne da upotrebom podvodnih eksplozivnih naprava nanesu veliku štetu podvodnoj infrastrukturi.

Istovremeno, iz NATO-a je stiglo upozorenje da se od 2015. beleži pojačana aktivnost ruskih podmornica oko ključnih podvodnih kablova, te da Moskva ima i mogućnost i znanje da izvede akcije usmerene protiv infrastrukturnih objekata smeštenih na morskom dnu.

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi