Da li Sirija postaje nova Libija? Damask je pao: Kraj Asadove ere ili nova faza sirijskog haosa?

Nakon više od 14 godina iscrpljujućeg rata Sirija je defakto prestala da postoji kao jedinstvena država. Najnoviji udarac zadat je padom Damaska, koji je dugo bio simbol poslednjeg uporišta režima Bašara Al Asada.

Prema izveštajima s terena, Damask je pao pod kontrolu islamističkih frakcija koje su s juga prodrle u grad, dok se sirijska vojska povukla bez pružanja ozbiljnog otpora.

Ovo nije samo poraz za Asada, već i za njegove ključne saveznike - Rusiju, Iran i Hezbolah. Poraz u Damasku nagoveštava kraj jedne ere, dok mnogi analitičari postavljaju pitanje: Da li Sirija postaje nova Libija?

Poput Libije nakon svrgavanja Muamera Al Gadafija, Sirija se sada nalazi u stanju potpune fragmentacije, a ključne sile koje su decenijama kontrolisale region sada redefinišu svoje pozicije.

Tri Sirije - podela zemlje po libijskom modelu

Tanjug/AP Photo/Omar Sanadiki)

Podela Sirije postala je neizbežna. Kao i u Libiji, gde su zemlje poput Turske, Rusije i zapadnih sila uspostavile zone uticaja, Sirija je sada podeljena na tri glavne celine:

1. Alavitska priobalna oblast (Tartus i Latakija) - pod ruskom kontrolom

Ova regija, gde živi većinsko alavitsko stanovništvo, oduvek je smatrana Asadovom tvrđavom. Međutim, kontrolu nad ovom oblašću faktički drži Rusija, koja je ovde uspostavila vojne baze u Tartusu i Latakiji. Ove baze pružaju Moskvi stratešku kontrolu nad istočnim Mediteranom, što je od suštinskog značaja za rusku globalnu vojnu strategiju.

U ovom trenutku ovo je možda jedini deo Sirije gde je stanje "stabilno", ali je ta stabilnost garantovana isključivo ruskim prisustvom.

2. Severna Sirija - pod turskim uticajem

Turska je uspostavila defakto autonomne zone na severu Sirije, formalno kako bi stvorila "tampon-zonu" protiv Kurda, ali u praksi je reč o pokušaju Ankare da proširi svoj uticaj u regionu.

Turska kontroliše ključne gradove na severu Sirije, poput Afrina i Jarabulusa. Ova područja funkcionišu kao produžena ruka Turske, s lokalnom administracijom i infrastrukturom koja je u potpunosti povezana sa turskim sistemom vlasti.

3. Istočna Sirija (Deir ez-Zor i naftna polja) - pod kontrolom SDF-a i SAD

Istočna Sirija, bogata naftom, sada je pod kontrolom Sirijskih demokratskih snaga (SDF), koje predvode Kurdi, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država.

Ova oblast je od strateške važnosti zbog velikih rezervi nafte, a američke snage su jasno stavile do znanja da neće napustiti ovu regiju. Kontrola nad naftnim poljima daje SDF-u ekonomski i politički značaj, dok Vašington koristi ovu poziciju za pregovore sa svim ostalim akterima u regionu.

Damask bez Asada: Gde je nestao predsednik?

Profimedia

Jedna od najvećih misterija trenutne situacije u Siriji jeste sudbina Bašara Al Asada. Informacije o njegovoj sudbini su kontradiktorne. Neki izvori tvrde da je Asad već napustio zemlju zajedno sa porodicom i da se nalazi u Rusiji ili Iranu. Drugi spekulišu da se povukao u Latakiju, gde bi mogao zatražiti zaštitu od ruskih snaga. Pojavile su se i informacije da se avion u kojem je bio Asad srušio.

Nakon pada Damaska, on se nije pojavljivao u javnosti. Ukoliko se potvrdi da je pobegao iz zemlje, to bi moglo označiti kraj Asadove vladavine, ali i početak novog poglavlja haosa u Siriji.

Gde je Hezbolah, a gde Iran?

AP Photo/Hassan Ammar

Još od početka sukoba, Hezbolah i Iran bili su ključni saveznici Asada. Međutim, sada je njihova uloga dovedena u pitanje. Hezbolah, koji je tokom rata pretrpeo velike gubitke u ljudstvu i resursima, sada se povlači iz Sirije. Oslabljena organizacija sada se fokusira na očuvanje uticaja u Libanu, gde je pod stalnim pritiskom prozapadnih snaga.

Iran je, s druge strane, bio prisiljen da smanji prisustvo zbog američkih sankcija i unutrašnjih ekonomskih problema. Pad Damaska dodatno je oslabio poziciju Irana u Siriji, što je značajan geopolitički udarac za Teheran.

Sirijski scenario liči na libijski model raspada

Profimedia

Pitanje koje se sada postavlja jeste da li Sirija postaje nova Libija. Slično kao u Libiji nakon svrgavanja Gadafija 2011. godine, Sirija je sada, kao što smo i naveli, podeljena na više oblasti pod kontrolom različitih sila. Obe zemlje imaju slične karakteristike:

Podela na interesne zone - U Libiji, Tripolitaniju kontrolišu snage uz podršku Turske, dok Kirenaiku kontrolišu snage generala Haftara uz podršku Rusije i Egipta. Sirija se sada deli na "Rusku Siriju" (Tartus i Latakiju), "Tursku Siriju" (sever) i "Američku Siriju" (istok).

Strane vojne baze - U Libiji i Siriji prisutne su vojne baze stranih sila, a vojne operacije obavljaju dronovi, plaćenici i specijalne snage.

Mnoštvo oružanih frakcija - Kao i u Libiji, u Siriji postoji veliki broj lokalnih oružanih frakcija koje kontrolišu teritorije. Centralne vlasti ne postoje ni u Tripoliju ni u Damasku.

Šta sledi?

Ukoliko Sirija zaista postane nova Libija, to znači godine ili čak decenije haosa. Strane sile će zadržati vojne baze, a podela na tri ključne celine ostaće dugoročna realnost. Rusija će se učvrstiti na Mediteranu, SAD će zadržati kontrolu nad naftnim poljima, dok će Turska koristiti sever Sirije kao polugu u borbi protiv Kurda.

Milioni izbeglica iz Sirije verovatno se nikada neće vratiti, jer njihov dom više ne postoji. Sirijski narod postaje narod "bez domovine", baš kao što je to slučaj sa mnogim Libijcima.

Pad Damaska označava kraj Asadove vladavine, ali ne donosi mir. Naprotiv, sada počinje borba za prevlast nad delovima Sirije, gde će se sučeliti interesi Rusije, Turske, Irana, SAD i lokalnih frakcija.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi