Militanti ušli u rezidenciju Bašara al Asada, generalštab pod njihovom kontrolom: Šta se dešava u Siriji i šta dalje čeka razorenu zemlju?

Rat u Siriji, koji je trajao više od jedne decenije, doživeo je šokantan preokret. Opozicione snage predvođene koalicijom pobunjeničkih frakcija Hajat Tahrir Al Šam (HTS), koje otvoreno podržava Turska, za samo 11 dana zauzele su glavni grad Damask. Sve ključne državne institucije, uključujući Generalštab i rezidenciju predsednika, pale su bez većeg otpora.

Sudbina Bašara al Asada je neizvesna, a glasine o njegovom bekstvu i obaranju predsedničkog aviona samo dodatno raspiruju političku dramu u regionu.

Pad Damaska: Brz i bez otpora

Iznenadna ofanziva pobunjeničkih snaga započela je 27. novembra 2024. godine, a 11 dana kasnije, 8. decembra, Damask je bio potpuno u njihovim rukama. Militanti su gotovo bez otpora zauzeli ključne vladine zgrade, uključujući sedište Generalštaba sirijske vojske, Asadovu predsedničku rezidenciju i međunarodni aerodrom.

Prema prvim informacijama, sirijska vojska nije pružila ozbiljniji otpor, što je izazvalo sumnju u masovne dezerteracije u vojnim redovima.

Tanjug/AP Photo/Omar Sanadiki)

Situacija je dodatno zakomplikovana glasinama da je predsednik Bašar al Asad pokušao da pobegne iz zemlje avionom, ali da je letelica navodno oborena. Njegova sudbina zasad ostaje nepoznata.

Ko su pobunjenici i ko stoji iza njih?

Vodeću ulogu u ofanzivi igrala je koalicija predvođena Hajat Tahrir Al Šamom, grupom koju su mnogi eksperti povezivali sa bivšim ogrankom Al Kaide u Siriji – Nusra frontom.

Turska je godinama otvoreno podržavala ovu grupu, dok je delimičnu podršku dobijala i od SAD, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Cilj ove operacije, prema tvrdnjama analitičara, bio je preuzimanje kontrole nad strateškim resursima Sirije – naftom, gasom i zlatnim nalazištima.

Tanjug/AP Photo/Omar Sanadiki)

Pojedini eksperti tvrde da je povratak Donalda Trampa na vlast u Sjedinjenim Državama dodatno ohrabrio anti-Asadovske grupe.

Smatra se da je eskalacija u Siriji deo šireg političkog dogovora između SAD i Rusije, koji bi mogao imati uticaj i na pregovore o ratu u Ukrajini.

Šta stoji iza nove eskalacije?

Analitičari ukazuju na nekoliko ključnih faktora koji su doveli do trenutne eskalacije у Siriji.

1) Povratak Donalda Trampa na vlast

Povratak Trampa na čelo SAD doneo je novu dinamiku na Bliskom Istoku. Njegova administracija je, prema nekim izvorima, pružila "zeleno svetlo" antiasadovskim snagama, koristeći situaciju u Siriji kao pregovarački adut u odnosima sa Rusijom.

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

2) Ruska preusmerenost na Ukrajinu

Zbog intenziviranja sukoba u Ukrajini ruski vojni resursi su prebačeni u istočnu Evropu, što je oslabilo podršku koju je Moskva mogla pružiti Bašaru al Asadu. Deo kontingenta ruske vojske i borci Vagnera, koji su igrali ključnu ulogu u kopnenim operacijama, povučeni su iz Sirije.

3) Geopolitički interesi Turske

Turska je dugo podržavala pobunjenike na severu Sirije, s ciljem da osigura kontrolu nad graničnim područjem.

Ofanziva HTS-a u Damasku mogla bi se smatrati kulminacijom tog višegodišnjeg plana.

 

 

4) Kontrola nad resursima

Nafta, gas i zlato oduvek su bili ključni razlozi stranog mešanja u sirijski sukob. Novi geopolitički pakt između SAD i Turske mogao bi imati za cilj preuzimanje kontrole nad tim resursima, uz slabljenje Asadovog režima.

Ko su saveznici Asada i gde su sada?

Asadova vlast tradicionalno je imala podršku:

Rusije – Međutim, zbog angažovanja u Ukrajini, rusko vojno prisustvo u Siriji je značajno smanjeno.

Irana – Iran i proiranske milicije, uključujući libanski Hezbolah, bili su ključni saveznici Asadove vlade. O njihovoj trenutnoj ulozi i delovanju tokom pada Damaska zasad nema jasnih podataka.

Tanjug/AP/SANA via AP, File

Proiranskih milicija – Njihovo prisustvo je i dalje značajno na terenu, ali očigledno nisu uspeli da zaustave pad Damaska.

Šta nas čeka dalje?

Politički analitičari veruju da bi pad Damaska mogao označiti kraj ere Bašara al Asada i početak novih previranja u Siriji. Neki smatraju da je cilj trenutne ofanzive stvaranje "privremene vlade" pod uticajem SAD i Turske, dok drugi spekulišu o mogućem političkom dogovoru Rusije i SAD, koji bi mogao uključivati i rešenja za Ukrajinu.

Takođe, ulogu bi mogle igrati i proiranske milicije, koje ne žele da se povuku bez borbe. Sirija bi mogla ući u novu fazu konflikta, nalik početnim godinama građanskog rata, ali sa potpuno izmenjenim odnosom snaga.

Nova era sirijske krize

Pad Damaska označava jedan od najdramatičnijih preokreta u modernoj istoriji Sirije.

Tanjug/AP Photo/Ghaith Alsayed

Od početka rata 2011. godine Bašar al Asad je uspevao da održi vlast zahvaljujući ruskoj i iranskoj podršci, ali se čini da se karta sada okrenula.

Iza pobunjeničkih snaga stoje Turska, SAD i drugi regionalni akteri, dok je Rusija zauzeta ukrajinskom krizom. Dok sudbina Asada ostaje neizvesna, jedno je jasno - Sirija ponovo ulazi u period neizvesnosti i potencijalnog novog građanskog rata.

Trenutni scenario podseća na takozvani "libijski model", gde su strane sile preuzele kontrolu nad resursima i postavile privremenu vlast. Sudbina Sirije sada zavisi od daljih pregovora između globalnih sila, a mir se čini daljim nego ikad.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi