"Wundervaffen" nije doneo preokret: Da li Kijevu ponestaje manevarskog prostora?

Kijev je hiljaditi dan sukoba dočekao sa vešću kakvu je priželjkivao. Dobili su zeleno svetlo od Vašingtona za upotrebu američkih raketa dugog dometa za napade na Rusiju – zaostavština odlazećeg predsednika SAD Džozefa Bajdena.

SAD su se od početka sukoba suzdržavale od slanja dalekometnog naoružanja ukrajinskoj strani, međutim, ono što iznenađuje jeste tajming donošenja odluke, navodi u autorskom tekstu istoričar Danijel Kulačin.

 

Tanjug/Russian Defense Ministry Press Service photo via AP

 

Naime, odluka Bajdenove administracije u finišu svog mandata da odobri korišćenje krstarećih raketa ATACMS za udare duboko u rusku teritoriju predstavlja promenu u američkoj politici.
Dalekometne krstareće rakete ATACMS, što je skraćenica za Army Tactical Missile Systems, koje je proizvela američka kompanija Lokid Martin, omogućile su Oružanim snagama Ukrajine da gađaju ciljeve koji se nalaze do 300 kilometara unutar ruske teritorije.

Ipak, nakon više nedelja korišćenja ovog naoružanja, čini se da dalekometne rakete, koje su javnosti predstavljene kao „wundervaffen“, neće uticati na ishod rata, kao što to nije učinilo ni naoružanje koje je stizalo prethodne dve i po godine.

Naime, ATACMS je deo niza sofisticiranog naoružanja koje je Ukrajina dobijala od svojih partnera. Ranije ove godine, Ukrajina je dobila avione F-16 četvrte generacije, koji su trebali da pomognu Oružanim snagama Ukrajine (OSU) da odbrane linije fronta i da vode ofanzivne operacije. Takođe, 2022. godine OSU je dobila prve PVO sisteme „Patriot“, čiju je dopunu zatražio predsednik Zelenski pre nekoliko dana.

Tanjug/AP Photo/Efrem Lukatsky

 

Međutim, da li će Ukrajina nastaviti da dobija pomoć koja se sastoji od PVO sistema, savremenih aviona i sofisticiranih raketa zavisi od njenih partnera, pre svega SAD, na čije čelo dolazi nova administracija Donalda Trampa od Bele kuće deli svega nekoliko nedelja koliko je ostalo do inauguracije, te činjenice je svestan i Kijev. Stoga, postavlja se pitanje kako će Zelenski reagovati na novu političku realnost?

Nedavni susret između Donalda Trampa, Emanuela Makrona i Volodimira Zelenskog u Parizu, kao da nije ispunio očekivanja ukrajinskog predsednika.

Naime, iako je sastanak isprva ocenio kao „dobar i produktivan“, Zelenski je dva dana kasnije, za vreme posete lidera nemačke opozicije Fridriha Merca Kijevu, najavio da će pozvati predsednika Bajdena „da pokrene pitanje poziva Ukrajine u NATO“, prenosi Ukrinform.

Čini se da je Evropa ponovo podeljena oko pristupa prema Ukrajini, kao što je bila podeljena nakon Makronovog predloga iz februara ove godine o razmeštanju stranih trupa. Iako postoji narativ koji se zalaže za slanje vojne pomoći, postoje glasovi koji pokušavaju da kandiduju primirje kao početak mirnog rešavanja sukoba.

Tanjug/AP photo

 

Mađarski premijer Viktor Orban je na društvenoj mreži „Iks“ objavio da je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbio predlog Mađarske da za Božić uspostavi primirje sa Rusijom i izvrši razmenu zarobljenika velikih razmera.

"Na kraju mađarskog predsedavanja EU, uložili smo nove napore za mir. Izneli smo predlog za božićno primirje i veliku razmenu zatvorenika. Kako je tužno što je predsednik Zelenski danas jasno odbio i isključio ovo. Uradili smo šta smo mogli“, napisao je Orban na društvenoj mreži.
Kremlj je potvrdio da nastavlja podršku inicijativama premijera Mađarske Viktora Orbana u vezi sa ukrajinskim pitanjem, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

Iako je Kijev to odbacio, Peskov je, komentarišući Orbanovu tvrdnju da postoji mogućnost razmene zarobljenika između Rusije i Ukrajine, potvrdio da je Moskva napravila korake u tom pravcu.

„Predali smo naše konkretne predloge, FSB ih je preneo ambasadi Mađarske u Moskvi. Čuli smo javnu reakciju predstavnika kijevskog režima, a takođe smo čuli i našu jučerašnju izjavu o podršci naporima premijera Orbana“, rekao je Peskov.

U skoro isto vreme oglasio se i direktor Ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin, koji smatra da je Rusija blizu postizanja ciljeva specijalne operacije, da je ukrajinska vojska na ivici kolapsa, a režim Volodimira Zelenskog potpuno izgubio legitimitet i, kao rezultat toga, sposobnost da pregovara.

Profimedia

 

Rusija je, sudeći po izjavama njenih funkcionera, spremna za primirje, ali i za nastavak sukoba, što možda nije slučaj sa Ukrajinom. Prema rečima ministra finansija Ukrajine, Serhija Ferčenka, bez pomoći SAD, Ukrajina može da preživi do polovine naredne godine, navodi se u intervjuu koji je dao za španski El Pais.

Rusija i Ukrajina nalaze se na dijametralno suprotnim pozicijama. Dok Ukrajina želi povratak na granice od pre 2014. godine, pristup Evropskoj uniji i NATO savezu, Rusija zahteva neutralnost Ukrajine i zaštitu ruskog stanovništva. Po svemu sudeći, na pregovore će uticati linije fronta, a Rusija je trenutno u ofanzivi.

U ovakvoj konstelaciji, Ukrajina nije u prilici da razmatra preduzimanje ofanzive širokih razmera. Takođe, postavlja se pitanje efekta „PR“ diverzantskih akcija poput upada u Belgorod ranije ove godine. Pitanje je i u kojoj meri je Ukrajina spremna na ustupke u odnosu na Rusiju, jer oružja i municija je sve manje, a do inauguracije je ostalo nešto više od trideset dana.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi