Kako je Jeljcin srušio sovjetskog obaveštajnog diva? Dan kada je KGB nestao sa scene! (FOTO/VIDEO)
Ključni zadatak KGB-a bio je zaštita sovjetskog društva od spoljnih i unutrašnjih neprijatelja
Na današnji dan, 21. decembra 1993. godine, predsednik Rusije Boris Jeljcin doneo je odluku koja je označila kraj jedne od najmoćnijih i najkontroverznijih bezbednosnih struktura u svetu.
Odlukom o raspuštanju Ministarstva bezbednosti, koje je nasledilo funkcije nekadašnjeg KGB-a (Komiteta za državnu bezbednost), završena je višedecenijska epoha obeležena nadzorom, strahom, ali i mitom o nevidljivoj moći koja je prodirala u sve pore društva.
Šta je bio KGB?
KGB je osnovan 1954. godine kao naslednik ranijih sovjetskih obaveštajnih struktura, pre svega NKVD-a, koji je bio ozloglašen zbog čistki koje su sprovođene pod Staljinovom vlašću. KGB je, međutim, od samog početka imao daleko širi spektar zadataka.
Njegova uloga nije bila ograničena samo na unutrašnju bezbednost, već je obuhvatala i spoljnu obaveštajnu službu, kontraobaveštajne operacije, borbu protiv ideoloških diverzija i nadzor nad političkim protivnicima.
Pročitajte još:
Profimedia
Funkcionisanje KGB-a bilo je obavijeno velom tajne, a njegovi agenti delovali su ne samo u SSSR-u, već i u zemljama Varšavskog pakta, ali i u zapadnim državama gde su sprovodili operacije tajnog nadzora, infiltracije i regrutacije agenata. Njihove metode bile su raznovrsne — od klasičnih špijunskih operacija do sofisticiranih tehnika psihološkog pritiska i propagande.
Wikipedia
Čime se KGB bavio?
Ključni zadatak KGB-a bio je zaštita sovjetskog društva od spoljnih i unutrašnjih neprijatelja. To je podrazumevalo borbu protiv "kontrarevolucionarnih" elemenata, nadzor nad disidentima, kontrolu medija i kulturnih delatnosti, ali i operacije špijunaže u inostranstvu. Tokom Hladnog rata, KGB je bio jedan od najaktivnijih aktera u globalnom obaveštajnom ratu sa zapadnim agencijama, pre svega Cijom.
Špijunske operacije u preko 100 zemalja
Tokom Hladnog rata, KGB je bio aktivan u više od 100 zemalja, sprovodeći sofisticirane špijunske operacije. Ciljevi ovih operacija uključivali su infiltraciju u vladine i industrijske institucije kako bi se prikupile informacije koje su ključne za sovjetske strateške interese. Ovo je uključivalo sve - od prikupljanja političkih i vojnih informacija do tehnoloških špijunaža. Ove aktivnosti su često uključivale i podršku prosovjetskim grupama i pokretima, kao i pokušaje da se utiče na politička dešavanja u ciljnim zemljama.
KGB je koristio naprednu tehnologiju za presretanje telefonskih razgovora i radio-komunikacija, presrećući više od 10.000 razgovora dnevno širom sveta.
Značaj KGB-a ogleda se i u činjenici da su mnogi sovjetski lideri, uključujući i Mihaila Gorbačova, imali bliske veze sa ovom institucijom. Najpoznatiji primer je Vladimir Putin, koji je započeo karijeru kao operativac KGB-a u Drezdenu, u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj.
Mračna strana moći
KGB je bio poznat i po svom učešću u gušenju političkih protesta, nadzoru nad opozicijom i obračunu sa disidentima. Poznati slučajevi poput progona pisaca Aleksandra Solženjicina i Josifa Brodskog, kao i disidenta Andreja Saharova, ostali su simboli tog vremena. Široka mreža doušnika omogućavala je KGB-u da zna šta se događa u svakom delu društva, od univerziteta do fabrika.
Skoro pola miliona "zaposlenih"
Na vrhuncu svoje moći, tokom 1980-ih, KGB je zapošljavao više od 480.000 ljudi, uključujući tajne agente, analitičare i administrativno osoblje. U periodu Hladnog rata, KGB je razvio masivnu mrežu zaposlenih kako bi se suprotstavio obaveštajnim službama NATO zemalja i održao strogu kontrolu nad domaćim stanovništvom. Ova brojka uključuje profesionalce koji su radili u različitim aspektima sigurnosti — od operativaca u inostranstvu do onih koji su pratili i obrađivali ogromne količine informacija unutar Sovjetskog Saveza.
Profimedia
KGB je koristio preko 200.000 civila koji su dobrovoljno ili pod prisilom izveštavali o svojim komšijama i kolegama. Održavao je opsežnu mrežu informatora, koja je uključivala obične građane koji su, bilo zbog straha od reperkusija ili iz ideoloških razloga, dostavljali informacije o potencijalno “sumnjivim” aktivnostima. Ovi informatori su bili ključni u održavanju kontrole nad društvenim i političkim životom u SSSR-u, često omogućavajući preventivne akcije protiv disidenata ili bilo koga ko je smatran pretnjom za državu.
Lubjanka, glavna zgrada KGB-a, locirana u centru Moskve, ne samo da je bila sedište ove moćne obaveštajne službe, već je i simbolizovala autoritet i kontrolu koju je Sovjetski Savez izvršavao nad svojim građanima i stranim državama.
Zgrada, koja pokriva površinu od 72.000 kvadratnih metara, izvorno je izgrađena kao osiguravajuća kuća početkom 20. veka, a kasnije je preuređena i proširena za potrebe KGB-a. U njoj su se nalazile različite operativne jedinice, od unutrašnje sigurnosti do međunarodne špijunaže, kao i zatvorski prostori u kojima su držani i ispitivani politički zatvorenici.
Lubjanka nije bila samo radno mesto za hiljade KGB agenata, već je postala poznata po svojim tamnicama u podrumu, gde su se vršila ispitivanja i mučenja. Danas, Lubjanka ostaje jedan od najprepoznatljivijih simbola represivnih mehanizama Sovjetskog Saveza.
Jedan od najkontroverznijih aspekata bio je program "ideološke diverzije", koji je imao cilj da spreči podrivanje sovjetskog sistema kroz umetnost, kulturu i informisanje. Time su se bavili čitavi odseci KGB-a, koji su nadzirali novinare, pisce, muzičare i druge umetnike. Disidenti su često završavali u psihijatrijskim ustanovama ili su proterivani iz zemlje.
Od KGB-a do FSB-a
Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, KGB je formalno prestao da postoji, ali su njegove funkcije podeljene na nekoliko novih struktura. Spoljna obaveštajna služba (SVR) i Federalna služba bezbednosti (FSB) nasledile su zadatke KGB-a, dok su određene funkcije prešle u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova (MVD) i Federalne službe zaštite (FSO).
Međutim, mnogi analitičari smatraju da FSB nije ništa više od nastavka KGB-a pod drugim imenom. Mnogi operativci KGB-a prešli su u FSB, a metodi nadzora, kontrole i uticaja na politički život ostali su slični.
Ime i dalje postoji!
Belorusija je jedina postsovjetska zemlja gde se organizacija naslednica još uvek zove KGB. U Belorusiji je takođe jedan od osnivača KGB-a Feliks Dzeržinski — koji je rođen u gradiću koji je danas na teritoriji Belorusije — i dalje narodni heroj.
Wikipedia
Jeljcinova odluka — kraj mita o neuništivom aparatu
Odluka Borisa Jeljcina 1993. godine da raspusti Ministarstvo bezbednosti, koje je nasleđivalo funkcije KGB-a, bila je simbolična tačka preokreta. Jeljcin je tada izjavio da je nemoguće reformisati instituciju koja je decenijama zastrašivala građane. Ovaj potez bio je deo šireg procesa reformi u postsovjetskoj Rusiji, gde se pokušavalo da se uspostavi državni aparat oslobođen nasleđa totalitarizma.
Profimedia
Odluka o raspuštanju došla je u vreme kada je Rusija prolazila kroz period političkih previranja, sa sukobima između Jeljcina i parlamenta. Raspuštanje Ministarstva bezbednosti viđeno je i kao Jeljcinov odgovor na sve veći pritisak političkih protivnika i pokušaj da se centralizuje moć u predsedničkim rukama.
Profimedia
KGB je simbol sovjetske ere obeležene strahom, ali i mitologijom o svemogućem obaveštajnom aparatu. Njegova uloga u sovjetskom društvu ostaje tema brojnih knjiga, filmova i istraživanja. Iako je formalno ukinut 1991. godine, a njegove funkcije podeljene na različite institucije, njegova senka i danas je prisutna u savremenoj Rusiji. Odluka Borisa Jeljcina 1993. godine da raspusti Ministarstvo bezbednosti bila je simbolično zatvaranje tog poglavlja, ali mnogi smatraju da se duh KGB-a i dalje oseća kroz rad njegovih naslednika.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari