Svi ste čuli za nju, ali da li zaista znate šta je zapravo Drajfusova afera? (FOTO)
Drajfusova afera nije bila samo pravno pitanje već i politički i društveni sukob
Drajfusova afera, jedan od najpoznatijih i najkontroverznijih političkih skandala u istoriji Francuske, obeležila je period između 1894. i 1906. godine.
Afera se vrtela oko nepravedne osude Alfreda Drajfusa, kapetana u francuskoj vojsci, optuženog za špijunažu u korist Nemačke. Ovaj slučaj čija se presuda odigrala na današnji dan izazvao je ogromne podele u francuskom društvu, otkrio duboko ukorenjeni antisemitizam i uticao na mnoge političke i društvene promene, ne samo u Francuskoj, već i u Evropi.
Prva osuda – nepravedno optužen bez dokaza
Godine 1894. francuska vojska otkrila je da su poverljivi vojni dokumenti prodati nemačkom vojnom atašeu u Parizu. Iako nisu postojali konkretni dokazi, sumnja je pala na kapetana Alfreda Drajfusa, pretežno zbog njegovog jevrejskog porekla i činjenice da je poticao iz bogate porodice.
Optužen je za izdaju i suđen na vojnom sudu, gde je, uprkos nedostatku čvrstih dokaza, osuđen na doživotnu robiju. Kaznu je služio u izolaciji na surovom Đavoljem ostrvu, udaljenom i nepristupačnom zatvorskom kolonijalnom logoru.
Pročitajte još:
Wikipedia
Borba za pravdu – porodična istraga i otkrivanje istine
Drajfusova porodica odbila je da prihvati presudu i pokrenula sopstvenu istragu. Ubrzo su prikupili dokaze koji su ukazivali na pravu osobu odgovornu za špijunažu – majora Ferdinanda Esterhazija. Međutim, vojni vrh je odlučio da zaštiti svoje redove i sakrije ovu informaciju kako bi sačuvao ugled vojske.
Wikipedia
Zahtevi za ponovnim suđenjem su ignorisani, što je dodatno produbilo podele u javnosti i izazvalo masovnu debatu u medijima.
„Optužujem!“ – Zolino otvoreno pismo koje je uzdrmalo Francusku
Vrhunac skandala dogodio se 13. januara 1898. godine, kada je poznati francuski pisac Emil Zola objavio otvoreno pismo predsedniku republike pod nazivom „J’accuse...!“ (Optužujem!). U tom pismu, Zola je javno optužio vojne vlasti za falsifikovanje dokaza i prikrivanje pravog krivca, kako bi se osudio nevini Drajfus. Njegovo pismo izazvalo je ogromnu buru – Zola je bio osuđen na zatvorsku kaznu zbog klevete, ali je pobegao u Englesku da izbegne zatvor.
Wikipedia
Podela društva – „Drajfusovci“ i „antidrajfusovci“
Drajfusova afera nije bila samo pravno pitanje već i politički i društveni sukob. Stvorena su dva suprotstavljena tabora: na jednoj strani su bili „drajfusovci“, predvođeni liberalima, intelektualcima i radnicima, koji su zahtevali pravdu i reviziju suđenja; na drugoj strani stajali su „antidrajfusovci“, monarhisti, nacionalisti i klerikalci, koji su podržavali vojsku i smatrali Drajfusa izdajnikom.
Wikipedia
Sukob je doveo do brojnih protesta i nemira širom zemlje, ali i antisemitskih demonstracija, koje su se širile Evropom.
Antisemitizam i uspon cionizma
Drajfusova afera snažno je uticala na evropske Jevreje, otkrivajući koliko su antisemitizam i predrasude bili prisutni čak i u republikanskoj i navodno liberalnoj Francuskoj. Teodor Hercl, jedan od osnivača cionističkog pokreta, inspirisan događajima u vezi sa Drajfusovom aferom, zaključio je da Jevreji nikada neće biti potpuno prihvaćeni u Evropi i da im je potrebna sopstvena država. Ovaj događaj dao je dodatni podstrek cionističkom pokretu, što će kasnije kulminirati stvaranjem države Izrael.
Wikipedia
Ponovno suđenje i konačna rehabilitacija
Tek 1899. godine, pod pritiskom javnosti i intelektualaca, slučaj je ponovo otvoren. Iako je na tom suđenju Drajfus ponovo proglašen krivim, predsednik Francuske mu je ubrzo nakon toga dodelio pomilovanje. Prava pravda za Alfreda Drajfusa stigla je tek 1906. godine, kada je zvanično rehabilitovan i vraćen u vojsku kao oficir.
Wikipedia
Nasleđe afere i njene posledice
Drajfusova afera ostavila je dubok trag na francusko društvo i politiku. Otkrila je slabosti institucija, produbila političke i društvene podele, ali i inspirisala promene koje su uticale na borbu za ljudska prava i pravdu.
Takođe je pokazala snagu slobodne štampe i intelektualnog aktivizma, demonstrirajući koliko je važno da društvo bude budno i spremno da se suprotstavi nepravdi, čak i kada dolazi od institucija vlasti.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari