Pet godina od Bregzita: Da li je Velika Britanija dobila ono što je želela?

Prošlo je pet godina otkako je Velika Britanija napustila Evropsku uniju, okončavši gotovo pola veka članstva u bloku koji je oblikovao njen politički, ekonomski i društveni pejzaž.

Kada su Britanci 23. juna 2016. godine tesnom većinom izglasali izlazak iz EU, obećanja zagovornika Bregzita bila su grandiozna - suverenitet, kontrola nad granicama, ekonomski procvat i jača globalna uloga Ujedinjenog Kraljevstva.

Bregzit je zvanično počeo u 23.00 uveče po britanskom vremenu 31. januara 2020, a danas, pet godina kasnije, slika u Britaniji izgleda daleko složenije.  

Ekonomija: Obećani procvat ili tihi pad?  

Neki od ključnih argumenata za Bregzit bili su ekonomska nezavisnost i rast. Međutim, podaci pokazuju da Velika Britanija od 2020. godine beleži slabiji ekonomski učinak u poređenju s drugim razvijenim zemljama.

Inflacija je dugo bila viša nego u evrozoni, britanska funta je oslabila, a trgovinski odnosi sa EU su zakomplikovani birokratskim preprekama i smanjenjem izvoza.  

Iako su pristalice Bregzita tvrdile da će London imati veću slobodu u sklapanju trgovinskih sporazuma širom sveta, rezultati su mešoviti.

Image by Pete Linforth from Pixabay

Sporazumi sa Australijom i Novim Zelandom doneli su ograničene koristi, dok se očekivane velike trgovinske pogodbe sa SAD i Indijom još nisu materijalizovale. Britanska preduzeća, posebno mala i srednja, suočila su se sa značajnim preprekama u trgovini sa EU, što je usporilo izvoz i povisilo cene proizvoda.  

Politička situacija: Nesloga i promena lidera  

Bregzit je duboko podelio britansko društvo i izazvao političku nestabilnost. U pet godina od zvaničnog izlaska iz EU, Velika Britanija je promenila tri premijera - Borisa Džonsona, Liz Tras i Rišija Sunaka, i svako od njih je imao različito viđenje strategije posle Brezgita.

Konzervativna stranka, koja je predvodila izlazak iz EU, suočava se sa padom popularnosti, dok opozicioni laburisti sve više jačaju i obećavaju "popravak" odnosa sa Evropom, ali bez povratka u EU.  

Škotska, koja je većinski glasala za ostanak u EU, nastavila je da priča o novom referendumu o nezavisnosti, dok je Severna Irska ostala u političkom limbu zbog specijalnog trgovinskog režima koji je izazvao nezadovoljstvo unionista.

AP/Kirsty Wigglesworth/Oli Scarff/Matt Dunham

Da li se Bregzit isplatio?  

Ostaje veliko pitanje: da li je Bregzit ispunio svoja obećanja? Zagovornici izlaska i dalje tvrde da je Velika Britanija sada slobodnija u donošenju odluka i da su benefiti dugoročni.

Kritičari, međutim, ukazuju na ekonomske gubitke, političku nestabilnost i narušene odnose sa susedima.  

Pet godina nakon što je Velika Britanija konačno napustila EU, zemlja je i dalje u potrazi za jasnim identitetom i ekonomskim modelom koji bi opravdao odluku koja je promenila njenu istoriju.

Bregzit nije doneo eksplicitnu katastrofu, ali ni obećani procvat. Ostaje da se vidi kako će se dugoročno oblikovati njegova ostavština.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi