Mir je i dalje daleko: Rusija i SAD su napravili prvi korak, ali Ukrajina i EU mogu da sabotiraju sve

Rijad je u utorak bio domaćin prvog sastanka na visokom nivou između ruskih i američkih zvaničnika posle nekoliko godina.

Sastanak je bio poslednji u brzoj seriji diplomatskih manevara pokrenutih telefonskim pozivom Donalda Trampa Vladimiru Putinu.

Usledio je pošto je potpredsednik SAD Džej Di Vens iskritikovao zapadnoevropske lidere u Minhenu i nakon ekonomskog ultimatuma ministra finansija Skota Besenta Ukrajini.

Od sastanaka u Rijadu toliko se očekivalo da su neki posmatrači razočarani što Marko Rubio i Sergej Lavrov nisu izašli iz pregovora kako bi najavili istorijski napredak. Umesto toga, obojica su bili izrazito oprezni u izjavama.

Na pitanje o potencijalnom sastanku Putin i Trampa, Lavrov je jednostavno odgovorio: "Ne sledeće nedelje". U međuvremenu, zapadni mediji su već spekulisali da će se takav sastanak održati pre kraja februara.

Tanjug/Evelyn Hockstein/Pool Photo via AP)

Još pre nego što su pregovori počeli, pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov jasno je stavio do znanja: cilj u Rijadu je bio da se "dogovori kako započeti pregovore". Prema tom standardu samit je ostvario svoju svrhu.

Ključne tačke iz Rijada

Najopipljiviji rezultati sastanka su:

- obnavljanje diplomatskih kanala: Rusija i SAD su se složile da počnu proces potpunog obnavljanja rada ambasada;

- stvaranje mehanizma konsultacija: struktuirani dijalog za rešavanje bilateralnih "iritacija" u odnosima;

- pokretanje ukrajinskih pregovaračkih timova: iako razgovori o Ukrajini nisu značajno napredovali, postavljeni su temelji za buduće diskusije.

Tanjug/Evelyn Hockstein/Pool Photo via AP

Ovo su osnovni koraci. Bez njih bi dalji dijalog bio nemoguć.

- Možda je čak i značajniji od ovih ishoda bio ukupan ton razgovora. Prvi put posle mnogo godina ruski i američki zvaničnici sedeli su jedan naspram drugog ne kao ideološke karikature, već kao pragmatični pregovarači. Promena u atmosferi bila je toliko oštra da je Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof navodno rekao da "nije mogao da zamisli bolji ishod". Samo to osećanje sugeriše pravi zamah za buduće pregovore - piše za Gazeta.ru politički analitičar Vitalij Rjumšin.

Dug je put do mira

Međutim, uprkos pozitivnom tonu, pregovori u Rijadu nisu približili ukrajinski sukob kraju, što je bilo za očekivati. Moskva i Vašington su otišli ​​na sastanak fokusiran prvo na poboljšanje sopstvenih odnosa. Pitanje Ukrajine, za sada, ostaje sporedno.

Uprkos Trampovom brzom preoblikovanju diplomatskog pejzaža, put do mira je težak. U protekle tri godine zapadna strategija je bila jasna: pregovarati o unutrašnjem mirovnom sporazumu između Ukrajine i njenih saveznika, a zatim pokušati izvršiti pritisak na Rusiju da ga prihvati. Tramp je ovo potpuno preokrenuo - odabrao je da pregovara direktno sa Moskvom i sa po strani ostavi i Kijev i Brisel.

Tanjug/Evelyn Hockstein/Pool Photo via AP

Tako je ono što je nekada bila strategija "pregovaranja o Ukrajini sa svima osim sa Rusijom" sada postalo "pregovaranje o Ukrajini sa Rusijom, ali bez EU". Ova promena odgovara i Trampu i Putinu, ali to ostavlja dva ključna igrača, ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog i rukovodstvo EU, besnim.

Otpor Kijeva i Brisela

Zelenski je već odbacio legitimitet bilo kakvih američko-ruskih sporazuma koji isključuju Kijev. U međuvremenu, zapadnoevropski zvaničnici sve više vide Vašington kao rivala, a ne saveznika. Ovo je značajan razvoj događaja. Čak i ako Moskva i Vašington postignu razumevanje, Ukrajina bi, pod uticajem EU i Britanije, mogla da odbije da se povinuje i da nastavi borbu.

Uprkos smanjenju američke pomoći, ukrajinske oružane snage (AFU) verovatno imaju dovoljno resursa da nastave da se bore još šest meseci. Osim toga, njihova sposobnost da održe rat zavisi od toga da li EU i Britanija mogu da ožive svoju vojno-industrijsku proizvodnju, što se čini malo verovatnim. Na kraju, Zapadna Evropa neće imati drugog izbora nego da prihvati bilo kakvo rešenje koje se postigne.

Sledeći ključni korak: Sastanak Trampa i Putina

Profimedia

Pretpostavka da će mir biti brzo postignut zavisi od jednog važnog faktora: ličnog sastanka Trampa i Putina sledećeg meseca, gde bi okvir za prekid vatre mogao biti finalizovan. Međutim, to je najbolji scenario.

Za sada je najveća prepreka kako strukturirati prekid vatre. SAD žele hitno zaustavljanje neprijateljstava, nakon čega slede izbori u Ukrajini. S obzirom na vojni zamah Rusije, takav aranžman je neprihvatljiv. Nema garancije da Ukrajina neće iskoristiti pauzu da se pregrupiše i nastavi borbu.

Šta se može očekivati?

Kako će se Moskva i Vašington snaći u ovom pitanju ostaje da se vidi. Jasno je da su prvi koraci ka miru učinjeni, koliko god dug put bio pred njima.

Promena u američkoj politici pod Trampom promenila je celu diplomatsku jednačinu, ali stvarnost se nameće: mir se ne može ostvariti preko noći. Umesto toga, to će biti dug proces korak po korak.

Prvi potez je napravljen. Ostaje da vidimo šta sledi.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi