Šta će se desiti kad umre papa? Komplikovani proces, crni i beli dim i misteriozna konklava (FOTO)

Papa Franja je već danima u bolnici i bori se sa obostranom upalom pluća. Istovremeno, svet je u stanju pripravnosti zbog mogućeg vanrednog događaja – njegove smrti.

Franja, koji je u mladosti izgubio deo pluća zbog respiratorne infekcije i koji se u poslednje vreme bori sa zdravljem, prošle godine je odobrio pojednostavljenu sahranu za sebe, izbegavajući neke od složenijih obreda koji se obično obavljaju nakon smrti pape.

Pixabay

Međutim, bez obzira na to kada se dogodi, njegova smrt odmah će pokrenuti niz događaja koji su usklađeni tokom vekova i stotina umrlih papa. Neke vatikanske tradicije datiraju još iz drevnog Rima.

Nakon svega toga, biće izabran novi vođa Katoličke crkve, koji će se birati između naprednih i konzervativnih kardinala, koji će se nadmetati za kontrolu nad institucijom koja ima milijardu sledbenika širom sveta. Portal Politiko sastavio je pregled procesa koji sledi nakon smrti pape.

Dani žalosti

Smrt pape pokreće devet dana žalosti poznatih kao Novendiale, što je prvobitno bio običaj iz starog Rima. Italija takođe obično proglašava period nacionalne žalosti.

Pixabay

Njegovo telo biće blagoslovljeno, obučeno u papinske odežde i izloženo u Bazilici svetog Petra na javnu čast, gde će stotine hiljada ljudi stajati u redu kako bi odali počast, uključujući strane diplomate i svetske lidere. U prošlosti je telo pape bilo izloženo na povišenoj platformi zvanoj katafalk, ali zbog Franjinih pojednostavljenih pogrebnih obreda njegovo telo će biti u otvorenom kovčegu, bez previše pompe i ceremonije.

Istorijski gledano, pape su često bile balzamovane, a nekima su organi bili uklonjeni pre sahrane – crkva blizu Fontane di Trevi u Rimu čuva srca više od 20 papa u mermernim urnama, sačuvanih kao svete relikvije, ali sa ovim praksama je prekinuto.

Slede svakodnevne molitve i Rekvijem mise, koje će se održavati u Bazilici svetog Petra i širom katoličkog sveta.

Prelazni period

U međuvremenu, Vatikan ulazi u prelazni period poznat kao sede vacante, što znači "stolica je prazna", tokom kojeg vlast crkve privremeno preuzima Kardinalski kolegijum, iako neće biti moguće donositi veće odluke dok ne bude izabran novi papa.

Profimedia

Sahrana

Sahrana pape verovatno će se održati na Trgu svetog Petra, gde će se okupljeni vernici oprostiti od njega. Obred će predvoditi dekan Kardinalskog kolegijuma, trenutno 91-godišnji Italijan Đovani Batista Re.

Tradicionalno, papa će biti sahranjen u Vatikanskim grotama, kriptama ispod Bazilike svetog Petra. Gotovo 100 papa je tamo pokopano, uključujući papu Benedikta XVI, Franjinog prethodnika, koji je abdicirao 2013. i preminuo 2022.

Međutim, u intervjuu iz 2023. godine, papa Franja je rekao da je odabrao baziliku Santa Maria Magiore u Rimu, jednu od svojih najomiljenijih i najposećenijih crkava, kao svoje konačno počivalište. Time će postati prvi papa u poslednjih 100 godina koji će biti sahranjen van Vatikana.

Profimedia

Prošle pape bile su sahranjene u tri kovčega: jednom od čempresa, jednom od cinka i jednom od bresta, smeštenim jedan u drugi, ali Franja je naredio da bude sahranjen u jednom kovčegu, napravljenom od drveta i cinka.

Kada je Benedikt XVI bio sahranjen, njegov kovčeg je takođe sadržavao novčiće kovane tokom njegovog pontifikata, kao i metalnu cev sa smotanim papirnim svitkom, poznatim kao rogito – dokument od hiljadu reči koji prepričava njegov život i pontifikat. Franja će verovatno biti sahranjen sa svojim vlastitim rogitom, koji će opisivati njegov jedinstveni pontifikat.

Izbor novog pape

Dva do tri nedelje nakon sahrane pape, Kardinalski kolegijum okupiće se u Sikstinskoj kapeli kako bi održao konklavu – strogo poverljiv proces izbora novog pape. U teoriji, bilo koji odrasli, kršteni muškarac rimokatolik kvalifikovan je za papinsku funkciju, ali u poslednjih 700 godina papa je uvek bio biran iz Kardinalskog kolegijuma.

Profimedia

Velika većina od 266 izabranih papa kroz istoriju bili su Evropljani. Papa Franja, rođen kao Horhe Mario Bergoljo u Argentini, prvi je neevropski papa u poslednjih 1300 godina.

Za razliku od uobičajene političke prakse, kandidati za papu ne vode otvorenu kampanju za tu poziciju. Stručnjaci za Vatikan kardinale koji imaju dobru šansu da postanu papa nazivaju papabile, što znači "pogodan za papu".

Na dan glasanja, Sikstinska kapela, sa svojom poznatim tavanicom koju je naslikao Mikelanđelo, biće fizički zatvorena, a kardinali, koji su dali zakletvu tajnosti, biće zaključani unutra.

Samo kardinali mlađi od 80 godina imaju pravo da glasaju. Oko 120 njih glasaće tajno za svog odabranog kandidata, pišući njegovo ime na glasačkom listiću i stavljajući ga u pehar na oltaru.

Među onima koji biraju papu naći će se i kardinal Ladislav Nemet, beogradski nadbiskup i prvi imenovani kardinal iz Srbije u istoriji Katoličke crkve.

Profimedia

On je zvanično imenovan za kardinala 8. decembra na ceremoniji koja se naziva konzistorijum i time postao jedan od tri kardinala koji dolazi iz većinski pravoslavne zemlje - pored njega je tu čast dobio i kardinal iz Ukrajine koji je na službi u Australiji, kao i iz Rumunije 2012. godine. 

Ipak, kardinal iz Rumunije neće učestvovati u konklavi, s obzirom da ima 94 godine.

 

  Profimedia

Profimedia

Crni i beli dim

Ako nijedan kandidat ne dobije potrebnu dvotrećinsku većinu, sledi još jedno glasanje. Moguće su do četiri runde glasanja dnevno. Konklava koja je izabrala papu Franju 2013. trajala je oko 24 sata i pet glasanja, ali proces može trajati duže – konklava iz 13. veka trajala je oko tri godine, dok je druga iz 18. veka trajala četiri meseca.

Kada se glasovi prebroje, oni se spaljuju u peći unutar Sikstinske kapele, koju su postavili vatikanski vatrogasci. Druga peć spaljuje hemikaliju koja šalje dimnu signalizaciju kroz dimnjak prema spoljnom svetu:

• Crni dim znači da novi papa nije izabran.
• Beli dim znači da je novi papa izabran.

Profimedia

Profimedia

Novi papa

Kada bude izabran novi papa, predstavnik Kardinalskog kolegijuma pročitaće latinsku objavu Habemus papam, što znači "Imamo papu", sa glavnog balkona Bazilike sv. Petra.

Zatim, novoizabrani papa, koji bira papinsko ime (najčešće ono koje odaje počast nekom svecu ili prethodniku), oblači belu mantiju i izlazi na balkon kako bi održao svoj prvi govor u javnosti. Time će katolički svet dobiti novog vođu.

Osim što postavlja nauk i moral crkve, papa ima značajnu diplomatsku i političku moć u globalnoj politici, delujući kao posrednik u međunarodnim sukobima i vodeći humanitarne napore.

Većina papa služi do svoje smrti. Papa Benedikt XVI, koji je abdicirao 2013. godine u 85. godini zbog narušenog zdravlja, bio je prvi papa koji je abdicirao u poslednjih 600 godina.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi