Novi asteroid uznemirio je naučnike: Šansa da pogodi Zemlju je sve veća, a koliko zapravo treba da se plašimo? (VIDEO)

Asteroid 2024 YR4 pokrenuo je automatizovane sisteme upozorenja na asteroide nakon što ga je uočio naperdni teleskop u Rio Urtadu u Čileu prošlog decembra.

Od tada je došao na vrh liste opasnih svemirskih objekata - kataloga koji klasifikuje sve svemirske objekte koji bi se eventualno mogli da udare u našu planetu.

Ipak, i dalje ne treba paničiti, iako su stručnjaci podigli verovatnoću udara od januara do danas sa 1,2 odsto na 3,1.

Koliko do sada znamo o asteroidu i kada ćemo sa sigurnošću moći da kažemo da li smo bezbedni? I šta bi se moglo dogoditi ako se ispostavi da smo mu zaista na putu?

Kada bi moglo da dođe do udara i gde?

Ako dođe do udara, procenjuje se da će to biti u 15.02 22. decembra 2032. godine, iako je tačno vreme sklono promeni, kao i verovatnoća njegovog sudara sa Zemljom.

Podaci trenutno pokazuju da će ga put, ako uđe u Zemljinu atmosferu, verovatno voditi duž velikog centralnog pojasa naše planete i preko brojnih velikih gradova.

Profimedia

Procene kažu da bi putovao "negde" duž "koridora rizika" iznad oblasti u kojima žive milioni ljudi - ali Nasini podaci trenutno ne govore o tome koji bi gradovi i veća mesta mogli biti u ovoj zoni.

NASA tvrdi da bi asteroid verovatno udario negde u istočni deo Tihog okeana, sever Južne Amerike, Atlantskog okeana, Afrike, Arapskog mora ili jug Azije.

Šta znamo o asteroidu

Procenjuje se da je 2024 YR4 širok između 40 i 90 metara.

Napravljen je od kamenite supstance, a ne od čvrstih materijala poput gvožđa, što je značajno jer znači da bi mogao da se raspadne na manje komade ako uđe u Zemljinu atmosferu, kaže doktor Luka Konversi, koji je menadžer Koordinacionog centra za objekte blizu Zemlje (NEOCC) Evropske svemirske agencije (ESA), koji je u velikoj meri uključen u praćenje 2024 YR4.

Asteroid je trenutno na nivou 3 na torinskoj skali opasnosti od udara, što je sistem koji se koristi za određivanje nivoa opasnost asteroida ili komete za planetu Zemlju.

 

 

Nivo 3 se definiše kao "bliski susret koji zaslužuje pažnju astronoma", jer ima 1 odsto ili veću šansu za sudar koji je sposoban za lokalizovano uništenje.

Torinska skala je razlog zbog kog znamo za asteroid, jer nivo 3 određuje da javnost i zvaničnici treba da budu obavešteni kada do susreta ima manje od jedne decenije.

Nivo 0 znači da nema šanse ili skoro da nema šanse za sudar, a nivo 10 je rezervisan za slučajeve kada je sudar koji može da izazove globalnu katastrofu siguran.

Veličina je bitna

Postoji velika razlika između asteroida koji je širok 40 ili 90 metara, a stručnjaci još nisu sigurni koliko je ovaj veliki.

Određivanje njegove veličine je važno jer ona otkriva sa kakvom pretnjom se možemo suočiti.

Na Zemlju padne više od 100 tona prašine i čestica veličine peska svakog dana, prema Nasi - ali one su dovoljno male da obično sagore u atmosferi pre nego što izazovu ikakvu štetu.

 

 

To znači da asteroid ili kometa mogu imati 100 odsto šanse da stignu do Zemlje, ali da i dalje budu 0 na torinskoj skali jer njihova veličina ne predstavlja pretnju.

Međutim 2024 YR4 je pretnja nivoa 3 jer je definitivno veći od praga od 20 metara.

Njegova odokativna veličina procenjena je korišćenjem moćnih teleskopa, koji se uglavnom koriste za određivanje orbite i toga da li bi mogao da bude na putu ka Zemlji.

Ali ti teleskopi dozvoljavaju astronomima da proučavaju asteroid samo preko vidljive svetlosti koju reflektuje od Sunca.

Opšte pravilo je da što je asteroid svetliji, to je veći, ali sve zavisi od toga koliko je asteroid reflektujući. Tako bi 2024 YR4 mogao imati 40 metara u prečniku i veoma reflektujući ili 90 metara u prečniku i ne baš reflektujući, kaže ESA.

Bez poznavanja njegove tačne veličine stručnjaci ne mogu da utvrde koliko bi udar mogao biti fatalan.

Tu na scenu stupa Nasin moćni svemirski teleskop Džejms Veb.

 

 

Uređaj koji je ranije korišćen za snimanje neviđenih slika zvezda koje se rađaju i umiru, sada proučava asteroid koristeći infracrveno svetlo ili toplotu, što će dovesti do bolje procene njegove veličine.

Koliko štete može da napravi?

Ako udari u Zemlju, NASA kaže da bi se to dogodilo velikom brzinom, otprilike 17 kilometara u sekundi.

- Ako bi bio širok oko 40 metara, eksplozija bi eventualno mogla da razbije neke prozore - ne bi napravila previše štete. A ako je na kraju skale od 90 metara, biće "ubica grada" - ako bi sleteo na veliki grad, a ima ih nekoliko u zoni potencijalnog udara, to bi bilo katastrofalno - rekla je novinarka Kejt Arkles Grej, specijalizovana za pitanja svemira, za britanski portal Skaj njuz.

Šta se sada dešava?

Asteroid je trenutno desetinama miliona kilometara udaljen od Zemlje i sve se više udaljava kako treba da obiđe Sunce.

 

 

To znači da naučnici imaju samo još nekoliko meseci da ga posmatraju dok ne nestane iza Sunca.

Iza kulisa postoji saradnja između NASA i ESA, koje obe imaju kancelarije za planetarnu odbranu, kako bi prikupile što više informacija pre nego što asteroid nestane iz vidokruga.

Od sada do potencijalnog udara ima još sedam godina, ali taj vremenski okvir je varljiv, jer ako naučnici ne isključe sudar do trenutka kada izgube iz vida asteroid u aprilu, onda će morati da donesu odluke pre nego što ga ponovo vide 2028.

Šta bi moglo da se uradi?

Tek kada bolje razumeju orbitu i veličinu asteroida, naučnici će početi da preporučuju preduzimanje akcija, ako budu bile potrebne.

Jedna od opcija je lansiranje svemirske letelice koja bi razbila u asteroid i promenila njegovu putanju, što je NASA uspešno uradila 2022. sa 160 metara širokim asteroidom Dimorfos.

Ta opcija nazvana je Test preusmeravanja dvostrukog asteroida (DART) i zamišljena je kao generalna proba ako takav objekat ikada ugrozi Zemlju.

 

 

Alternativa će biti da se ne preduzme "aktivno" ublažavanje i da se umesto toga pusti da udari na Zemlju, evakuišući područje koje bi trebalo da pogodi.

Da li se ovo dešavalo ranije?

Veoma je retko da asteroid ove veličine ima tako veliku verovatnoću da se sudari sa Zemljom.

Napravljena su poređenja između 2024 YR4 i asteroida Apofis, otkrivenog 2004, za koji je nakratko procenjeno da ima 2,7 odsto šanse da udari u Zemlju 2029.

Ali ta verovatnoća je pala na skoro 0 procenata u roku od nekoliko dana. Ekstremna veličina Apofisa, 300 metara u prečniku, privukla je ogromnu pažnju na njega.

Direktni udari asteroida slične veličine u Zemlju dešavaju se jednom u nekoliko hiljada godina.

Nešto manji asteroid, za koji se smatralo da je imao 60 metara u prečniku, eksplodirao je 1908. iznad Sibira. Incident, koji je postao poznat kao Tunguska eksplozija, doveo je do sravnjenja 80 miliona stabala na udaljenom području koje se prostire na stotinama kvadratnih kilometara.

Lokalni očevici u retko naseljenom regionu prijavili su da su videli vatrenu loptu i čuli veliku eksploziju, navodi NASA, ali niko nije povređen.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi