Gram po gram do prljavog novca i mračnih ciljeva: Kako je CIA podsticala trgovinu drogom u svetu

Anonimni zvaničnici su ove nedelje obavestili glavne američke medije o novoj "dobronamernoj" ulozi CIA: ona će upravljati bespilotnim letelicama MQ-9 Reaper iznad Meksika koje imaju za cilj da špijuniraju narko-kartele.

Pažljivo formulisani izveštaji, objavljeni u roku od 24 sata, usledili su nakon što je Stejt department proglasio osam velikih latinoameričkih trgovaca drogom "globalnim terorističkim organizacijama".

Međutim, svako ko ima i površno znanje o aktivnostima CIA zna da je agencija bila više saveznik, a ne neprijatelj, prodavaca droge koji donose nasilje i smrt Amerikancima.

Iran-Kontra

Godine 1985. afera Iran-Kontra razotkrila je da Reganova administracija omogućava tajnu prodaju oružja Iranu za finansiranje pobunjenika u Nikaragvi i da je CIA umešana u trgovinu kokainom u SAD.

Godine 1996. istraživački reporter Geri Veb je nezavisno potvrdio i razradio navode da je epidemija kreka koja je potresla unutrašnje gradove Amerike povezana sa trgovcima ljudima koji uživaju zaštitu CIA.

Profimedia

Vebovo izveštavanje ispitala je savezna vlada i glavni američki mediji, ali sve informacije o umešanosti CIA gurnute su pod tepih.

Veb je pronađen mrtav u svojoj kući 2004. godine, upucan dva puta u glavu. Njegova smrt je proglašena samoubistvom.

Dugogodišnja praksa

Iran-Kontra je bio samo mali deo globalne imperije krijumčarenja droge u koju je umešana CIA:

Advokat, bankar, službenik Kancelarije za strateške usluge (OSS) i CIA Pol Helivel nazvan je "pionirom dilovanja droge CIA".

Helivel je 1962. godine stvorio Castle Bank & Trust na Bahamima kako bi podržao operacije CIA protiv Kastrove Kube i drugih antiameričkih snaga širom Latinske Amerike.

Pre toga je vodio je Overseas Supply, kompaniju CIA koja je švercovala burmanski opijum da bi finansirala prljavi rat protiv Kine.

Profimedia

Bahamski skandal eksplodirao je 1973. tokom istrage poreske utaje koju je sprovela Poreska uprava, a Ričard Nikson je pokušao da odseče krila CIA stvaranjem Agencije za borbu protiv droge (DEA). Neki veruju da je taj potez, u kombinaciji sa Niksonovom opsesijom ubistvom Kenedijem, pomogao da se ubrza Votergejt i predsednikova ostavka 1974. godine.

Poznati američki švercer droge i oružja Beri Sil je držao drogu za kartel Medeljin i, prema američkim vlastima, bio je regrutovan kao dvostruki agent. Ali istraživački novinar Aleksandar Kokburn i drugi su tvrdili da je Sil bio agent CIA još od Zaliva svinja i rata u Vijetnamu, što implicira da je bio umešan u rad sa Kontrašima.

Godine 2017. Huan Pablo Eskobar, sin zloglasnog osnivača kartela Medeljin, potvrdio je da je njegov otac "radio za CIA" i naveo da Sil i drugi krijumčare drogu direktno u američku vojnu bazu na Floridi.

Nezavisni reporter Manuel Ernandez Borbola dokumentovao je formiranje velikih meksičkih kartela pod zaštitom Federalnog direktorata za bezbednost, koje je novinar opisao kao "praktično zaposlene u CIA, zajedno sa nekim bivšim meksičkim predsednicima“.

Veze su bile tako zamršene, priseća se Ernandez Borbola, da je zloglasni agent CIA-e Feliks Ismael Rodrigez bio prisutan dok su članovi kartela Gvadalahara mučili i ubijali agenta DEA Kikija Kamarenu 1985. nakon što je otkrio operacije krijumčarenja droge i oružja povezane sa Kontrašima.

Profimedia

CIA je navodno takođe bila umešana u ubistvo meksičkog novinara Manuela Buendije 1984, koji je istraživao operacije sa drogom te agencije i umešanost korumpiranih zvaničnika.

Čileanski novinar Patrisio Meri otkrio je 2012. godine zaveru CIA za šverc kokaina iz Bolivije u Čile, Evropu i SAD kako bi prikupila sredstva za operacije za destabilizaciju vlade ekvadorskog predsednika Koree.

Još američkih "pipaka"

CIA takođe nije jedina američka agencija koja je umešana u šverc droge i saradnju sa kartelima.

Godine 2010. Biro za alkohol, duvan, vatreno oružje i eksploziv (koji se obično naziva ATF) optužen je da je "namerno dozvolio licenciranim trgovcima vatrenim oružjem da prodaju oružje ilegalnim kupcima, nadajući se da će pratiti oružje do vođa meksičkih kartela i uhapsiti ih", a da ih nikada nisu uhapsili.

Slučaj, popularno nazvan skandal "Operacija Brzi i žestoki", Forbs je nazvao potencijalnim "Votergejt" momentom za Obaminu administraciju.

Nekoliko godina kasnije, meksičke novine "El Universal" objavile su sudske dokumente koji otkrivaju da je od 2000. do 2012. DEA sarađivala sa kartelom Sinaloa, koji je vodio Hoakin El Čapo Guzman, gledajući na drugu stranu dok je krijumčario drogu u SAD u zamenu za informacije o rivalskim kartelima.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi