Zašto je Duterte poslat u Hag? Ekspresno hapšenje i izručenje iznenadili naciju (VIDEO)

Vođa koji je nekada nazivan Kažnjavač transportovan je u Hag da bi se suočio sa suđenjem za zločine protiv čovečnosti tokom brutalnog rata protiv droge, što je veliki preokret za političara koji se otvoreno hvalio ubijanjem ljudi i stavljanjem protivnika na liste za odstrel.

Rodrigo Duterte je upravljao Filipinima šest turbulentnih godina, tokom kojih je nadgledao brutalni obračun sa drogom, otvoreno pretio kritičarima smrću i krtikovao niz svetskih lidera, od pape do bivšeg predsednika SAD Baraka Obame.

Bivši tužilac, kongresmen i gradonačelnik, Duterte je izgradio reputaciju u gradu Davaou na jugu Filipina. Došao je na mesto predsednika 2016. na osnovu populističkog i popularnog obećanja da će replicirati tvrdokornu taktiku svog rodnog grada i voditi rat protiv droge širom zemlje.

- Svi vi koji volite drogu, kurvini sinovi, zaista ću vas ubiti. Nemam strpljenja, nema sredine. Ili ćete me ubiti, ili ću ja ubiti vas idiote - rekao je on ogromnoj masi u jednom od svojih brojnih govora u kampanji 2016.

Kada je došao na vlast, oslobodio je "odrede smrti", kako su ih nazivale grupe za ljudska prava, kako bi iskorenio trgovce drogom - mnoge žrtve, mladiće iz siromašnih straćara, ubili su policija i naoružani ljudi u okviru kampanje usmerene na dilere.

Podaci policije kažu da je ubijeno 6.000 ljudi. Neke grupe za ljudska prava kažu da bi broj poginulih mogao biti i do 30.000, a nevini i slučajni prolaznici često su bili uhvaćeni u unakrsnoj vatri.

Tanjug/AP Photo

Duterteovo krvlju natopljeno predsedništvo okončano je 2022. Tri godine kasnije, samo osam policajaca osuđeno je za pet žrtava ubijenih u ratu protiv droge, prema sudskim dokumentima.

MKS je pokrenuo istragu o navodima o zločinima protiv čovečnosti koje je Duterte počinio dok je bio lider zemlje i gradonačelnik Davaoa.

Duterte je dugo negirao optužbe za kršenje ljudskih prava i tvrdi da je pitanje droge pitanje za domaće organe koji sprovode zakone. On je više puta rekao da neće popustiti pred stranom jurisdikcijom i rugao se MKS, pozivajući tužioce da "požure" i krenu na njega.

Dva dana pre hapšenja osudio je MKS u tipično vatrenom govoru pristalicama u Hongkongu.

- Imam nalog od MKS-a ili tako nešto... Ovi mamoje*ci me već dugo jure. Šta sam pogrešio? - rekao je on.

Iznenadno hapšenje

Iznenada se sve preokrenulo. Vlasti su čekale da se Duterte vrati iz Hongkonga i uhapsile su ga na glavnom aerodromu u Manili, što je izazvalo haotične scene.

Neki su pohrlili u crkve u većinski katoličkoj zemalji da prisustvuju improvizovanoj misi u znak sećanja na hiljade žrtava njegovog rata protiv droge, gledajući na to kao na prvi korak ka zakasneloj pravdi.

Nešto pre ponoći istog dana Duterte se vratio u avion - ovog puta za Holandiju, što je izgledalo kao zapanjujući kraj burne i nasilne borbe u vrhu filipinske politike.

Zašto sada?

Do hapšenja je verovatno pre došlo zbog toga što je Duterte bio na pogrešnoj strani sukoba između dve najistaknutije filipinske porodice nego zbog stvarne moći Međunarodnog krivičnog suda, koji ne može sam da izvrši hapšenja i oslanja se na to da će nacionalne vlade izvršiti nalog.

Duterteov klan je ranije bio u savezu sa čuvenom političkom dinastijom Markos, a njegova ćerka Sara Duterte-Karpio bila je zamenica sadašnjeg predsednika Ferdinanda Markosa Mlađeg.

Međutim, u poslednjih nekoliko meseci alijansa je propala i došlo je do javnih svađa i prozivki.

U oktobru je Duterte-Karpio imala niz pritužbi na predsednika tokom dvosatne konferencije za novinare uživo, rekavši da je želela da mu odseče glavu.

Tanjug/AP Photo

Zatim je na onlajn konferenciji za novinare 23. novembra rekla da je ugovorila ubicu da ubije Markosa, njegovu ženu i predsednika parlamenta Martina Romualdeza ako ona bude ubijena, što je pretnja za koju je naglasila da nije šala.

Markos je rekao da će se Filipini "ograditi" od bilo kakvog kontakta sa MKS, jer Manila ne priznaje njen autoritet nad pitanjima nacionalnog suvereniteta.

To je tako jer je Duterte povukao Filipine sa suda 2019, ali prema mehanizmu MKS-a, sud zadržava nadležnost nad zločinima počinjenim tokom perioda članstva neke države.

Markos je, međutim, rekao da je dužan da ispoštuje Interpolov zahtev za hapšenje Dutertea.

- Interpol je tražio pomoć, a mi smo morali da pomognemo jer imamo obaveze prema Interpolu koje moramo da ispunimo. Ako mi to ne uradimo, oni nam više neće pomagati u drugim slučajevima koji uključuju filipinske begunce u inostranstvu - rekao je Markos u kasnonoćnom obraćanju, nakon što je avion sa Duterteom poleteo.

Šta sledi?

Karlos Konde, filipinski istraživač za Human Rights Vatch (HRV), rekao je da je Duterteovo brzo hapšenje i slanje u Hag bilo "prijatno iznenađenje", koje je takođe zateklo mnoge ljude.

- Žrtve rata protiv droge, hiljade žrtava, prilično su izgubile veru u domaće mehanizme na Filipinima. Dakle, polagali su nade u Međunarodni krivični sud - rekao je on za CNN.

Nobelovka Marija Resa rekla je da Duterteovo hapšenje predstavlja važan trenutak za zemlju i signalizira da se mogu okončati godine nekažnjivosti.

Borac za ljudska prava Aurora Parong izjavila je da su mnoge žrtve i članovi porodica žrtava rata protiv narkotika bili ushićeni sa trenutnim osećajem olakšanja nakon što su čuli da je Duterte zaista uhapšen.

- Ali postoje pomešani osećaji radosti i nade i anksioznosti jer ne znamo tačno gde će se to završiti i kakav će biti ishod. Hoće li zaista biti odgovoran? - rekla je Parong, koja je i kopredsedavajuća Filipinske koalicije za MKS, upozoravajući i da će put do pravde biti strašno dug.

Šta je MKS?

AP Photo/Peter Dejong, File

Smešten u Hagu u Holandiji, MKS istražuje i krivično goni pojedince za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, genocida i zločine agresije na teritoriji svojih država članica, kojih ima 125.

Duterteovo hapšenje i transfer značajna su pobeda za to telo. Sud ne može sam da sprovodi hapšenja i oslanja se na saradnju nacionalnih vlada u izvršenju naloga, što često zavisi od unutrašnje politike i političke volje.

Mnogi od onih koji su na njenoj poternici ostaju na slobodi, bez obzira na ozbiljne optužbe protiv njih.

Sud je navukao bes SAD jer je tražio hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta pod optužbom za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti zbog izraelskih vojnih akcija u Gazi nakon Hamasovog napada 7. oktobra 2023.

Istovremeno je tražio i hapšenje najviših lidera Hamasa, uključujući Jahju Sinvara, koji je kasnije ubijen.

Takođe je izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog "invazije" na Ukrajinu, iako je malo verovatno da će on biti izvršen. Putin je prošle godine putovao u Mongoliju, koja je članica Međunarodnog krivičnog suda, ali tamo nije uhapšen.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi