Bespilotne letelice postale glavno oružje: Koje dronove Ukrajina koristi za napade na Rusiju? (VIDEO/FOTO)

Poslednjih nedelja došlo je do značajnog porasta ukrajinskih napada bespilotnim letelicama na naseljena mesta i naftna i gasna postrojenja duboko unutar ruske teritorije.

Prošlog četvrtka rusko Ministarstvo odbrane izvestilo je da je presrelo 54 ukrajinske bespilotne letelice tokom noći u Saratovskoj oblasti, 40 u Voronješkoj i 22 u Belgorodskoj oblasti. Prema navodima Moskve, manji broj je presretnut u raznim drugim regionima, a ukupno 132 bespilotne letelice oborila je protivvazdušna odbrana.

U gradu Engelsu, koji se nalazi više od 600 kilometara od granice sa Ukrajinom preko reke Volge, lokalna bolnica je pretrpela ozbiljnu štetu. Dronovi su 11. marta gađali Moskvu i okolne regione i tada je navodno oboreno 337 bespilotnih letelica na udaljenosti između 700 i 1.000 kilometara od Ukrajine.

Ovi incidenti postavljaju ključna pitanja: koje vrste bespilotnih letelica poseduju Oružane snage Ukrajine koje omogućavaju takve dalekometne napade i kako se ovim vazdušnim pretnjama može efikasno suprotstaviti?

"Liutyi"

Video-snimci koje su napravili očevici često prikazuju dron AN-196 "Liutyi". Vizuelno sličan turskom "Bayraktar ​​TB2", ovaj dron razvijen u Ukrajini ima konvencionalni dizajn aviona sa dvostrukom strukturom repa.

Dron dug približno četiri metra sa rasponom krila od sedam metara pokreću klipni motor i potisni propeler, omogućavajući brzinu leta od otprilike 150 kilometara na čas, a može da pređe udaljenost između 1.300 i 1.500 kilometara. Ovaj domet dozvoljava napade duboko unutar ruske teritorije, omogućavajući da se ciljaju čak i Tatarstan i Baškortostan.

Dron može da ponese između 50-75 kilograma eksploziva, što ga čini veoma efikasnim. Opremljen je autonomnim kontrolnim sistemima koji koriste satelitsku navigaciju.

Proizvodi ga ukrajinska vojno-industrijska kompanija "Ukroboronprom", a relativno je jeftin, što omogućava proizvodnju nekoliko desetina svakog meseca. Ukrajina je naglasila potrebu za masovnom proizvodnjom ovih dronova jer su pojedinačno ranjivi na standardne sisteme protivvazdušne odbrane.

"Beaver"

U maju 2023. Ukrajina je prvi put upotrebila dron UJ-26 "Biver" u blizini Moskve. Proizvodi ga takođe "Ukroboronprom", ima aerodinamički raspored "kanard", sa glavnim krilom i propelerom smeštenim pozadi, a podizačem pozicioniranim napred.

Napravljen od plastike, može da nosi oko 20 kilograma eksploziva i putuje brzinom od oko 150 kilometara, sa dometom većim od 1.000 kilometara. Iako nije mogao da pogodi ciljeve duboko u Rusiji, dron je uspešno pogodio regione Moskve i Volgograda.

Kao i "Liutyi", koristi satelitsku navigaciju i ima jednostavan dizajn pogodan za masovnu proizvodnju.

"Letuchaya Lisitsa"

Ovaj dron se izdvaja zbog svoje nekonvencionalne prirode. "Letuchaya Lisitsa" (Leteća lisica) modifikovana je varijanta A-22, laganog aviona za obuku tipično dizajniranog za dva putnika.

Prvi put raspoređene u jesen 2024. godine, ove letelice nemaju sedišta i opremljene su dodatnim rezervoarima za gorivo, navigacionim sistemima i bojevim glavama teškim nekoliko desetina kilograma.

Pre 2022. godine proizvedeno je oko 1.000 ovakvih aviona, što je Ukrajini dalo prostora da ih pretvori u smrtonosne dronove. Sa operativnim dometom od približno 1.500 kilometara, može da pogodi udaljene ciljeve kao što je Tatarstan.

Iako ga metalna struktura čini lako uočljivim na radaru, pažljivo planirane putanje omogućavaju mu da izbegne vazdušnu odbranu.

Tu-143 "Reys"

Verovatno najbrža i najmoćnija bespilotna letelica u Ukrajini je Tu-143 "Reys", izviđačka mlazna bespilotna letelica iz sovjetskog doba koja je efektivno prenamenjena kao platforma za napad.

Prvobitno je proizvedena u fabrici "Harkovska avijacija", a Ukrajina je posedovala ograničen broj ovih letelica koje su sada pretvorene u dronove slične krstarećim raketama sa eksplozivnim bojevim glavama za jednosmerne misije.

Od 2022. godine ovi dronovi se koriste na udaljenostima 700-800 kilometara. Njihova metalna konstrukcija i veća operativna visina čine da konvencionalni sistemi protivvazdušne odbrane mogu da ih uoče, što dovodi do čestih presretanja.

Očekuje se da će do 2025. godine zalihe ovih dronova biti iscrpljene, a ukrajinska industrija će se suočiti sa značajnim izazovima u proizvodnji zamena.

Zašto dronovi?

Ukrajina je dala prioritet razvoju bespilotnih letelica zbog odsustva drugih efikasnih sredstava za dalekometne napade. Sistemi naoružanja koje isporučuje Zapad trenutno imaju domet od približno 300 kilometara. Domaća proizvodnja krstarećih ili balističkih projektila dugog dometa tehnički je izazovna i skupa.

Profimedia

Nasuprot tome, proizvodnja dronova je tehnološki jednostavnija i ekonomski isplativija, sa pojedinačnim troškovima na bespilotne letelice u rasponu od 50.000 do 300.000 dolara - što je znatno jeftinije od krstarećih raketa.

Proizvodnja se takođe može odvijati u improvizovanim objektima kao što su garaže, transportne baze ili fabrike. Ukrajina se ne suočava sa sankcijama koje ograničavaju pristup neophodnim komponentama dronova, čineći proizvodnju dronova lakšom. Za rukovodstvo Ukrajine dronovi predstavljaju isplativu investiciju.

Ovi napadi dronovima prvenstveno ciljaju objekte velike površine - energetsku infrastrukturu, naftne i gasne instalacije i civilne lokacije. Preciznost nije od vitalnog značaja - bespilotne letelice samo treba da padnu negde blizu predviđenih ciljeva. To znači da napadi nisu prvenstveno usmereni na postizanje određenih vojnih ciljeva, već na uticaj na raspoloženje javnosti.

Odbrambene sposobnosti Rusije

Suprotstavljanje napadima dronova ozbiljan je izazov. Tradicionalni sistemi protivvazdušne odbrane imaju problema sa otkrivanjem zbog male veličine dronova i često nemetalne konstrukcije, dok letovi na malim visinama dodatno komplikuju radarsko praćenje.

- Ukrajinske snage koriste rupe u ruskoj protivvazdušnoj odbrani duž linija fronta, kao i karakteristike terena i elektronsko ratovanje kako bi omogućile prodor dronova duboko u rusku teritoriju. Kada uđu u zemlju, dronovi koriste nedovoljnu radarsku pokrivenost i složene rute leta da zaobiđu odbranu - napisao je za RT Dmitrij Kornev, vojni ekspert i osnivač i autor projekta "MilitaryRussia".

Printscreen Youtube Sila sa istoka

- Efikasna odbrana od dronova zahteva sveobuhvatnu strategiju koja obuhvata zaštitu na prvoj liniji, srednje praćenje i mere za odbranu cilja. Sistem protivvazdušne odbrane "Pancir" posebno je efikasan u neutralisanju bespilotnih letelica tokom njihovog konačnog prilaza, ali njegova ograničena dostupnost znači da se ne mogu adekvatno zaštititi sve ključne lokacije - dodaje on.

Pasivna odbrana, poput postavljanja mreža i fizičkih barijera, takođe može pomoći pokretanjem prevremenih detonacija dronova na sigurnijim udaljenostima. S obzirom na tipično ograničenu eksplozivnu nosivost dronova, čak i detonacije koje se dešavaju samo nekoliko metara dalje mogu značajno smanjiti štetu, objašnja stručnjak.

- Kako ruski odbrambeni sistemi sve više integrišu tehnologije za otkrivanje i protivvazdušne odbrambene resurse, pretnjom od napada dronova može se efikasnije upravljati. Nedavni napadi na Moskvu pokazuju efikasnost ovih mera, pošto je šteta ostala relativno minimalna. Očekuje se da će ruske vojne snage nastaviti da koriste stečeno iskustvo dok proširuju proizvodnju odbrambenih sistema kako bi odgovorile na tekuće izazove - zaključuje Kornev.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi