Gde bi carine mogle da odvedu Ameriku i svet? Čak bi i Rusija mogla da ispašta, iako je "preskočena" u trgovinskom ratu

Budućnost globalne trgovine i uticaj najnovijih carinskih inicijativa američkog predsednika Donalda Trampa u velikoj meri će zavisiti od krajnjeg cilja Vašingtona.

Stručnjaci sada postavljaju pitanje da li se Sjedinjene Američke Države spremaju da napuste Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) ili pokušavaju da nametnu davno zakasnele reforme organizaciji koju su sve više stavili po strani?

Uvođenjem novih carina SAD ne samo da su očigledno prekršile svoje obaveze prema STO, već su i signalizirale da se više ne osećaju da su obavezane međunarodnim trgovinskim pravom.

Štaviše, Vašington nije pokazao nameru da se poziva na postojeće mehanizme STO za rešavanje hitnih povećanja carina. Ova zanemarena tačka je ključna: ili se Amerika vraća igranju po pravilima ili nastavlja putem na kom se trgovina vodi jednostranim konceptima, a ne multilateralnim pravom. Od ove odluke zavisi i sama budućnost učešća SAD u STO.

Svetska trgovinska organizacija bez Amerike?

STO ima dva alata za sprovođenje usaglašenosti: moralni pritisak i mere odmazde. Moralni pritisak može delovati na manje nacije, ali je neefikasan protiv iskusnih pregovarača najveće svetske ekonomije.

Profimedia

U međuvremenu, odmazda je spor proces. Prema pravilima STO, to se može dogoditi samo nakon što je spor odlučen, donesena presuda i kvantifikovana šteta. Ovo traje do dve godine. Ali sa paralizovanim Apelacionim telom STO, zahvaljujući američkoj blokadi, takve rezolucije su trenutno nemoguće. Sve kontramere koje preduzmu druge zemlje bile bi kršenje pravila STO. Institucija jednostavno nije dizajnirana za takve poremećaje.

- Iako STO ne može da protera Sjedinjene Američke Države, može da razmotri alternativne aranžmane za očuvanje svojih multilateralnih funkcija bez američkog učešća. Ovo nije jednostavno, ali je izvodljivo. Mnogi članovi bi čak pozdravili izlazak SAD. Poslednjih godina Vašington ne samo da je prestao da vodi organizaciju, već je i aktivno narušava - piše za ruski Komersant Maksim Medvedkov, savetnik Stručnog centra za pitanja STO i bivši glavni pregovarač za pristupanje Rusije STO.

Ipak, SAD se formalno ne povlače, a neki od njenih reformskih predloga zaslužuju pažnju. Na primer, predložila je ponovnu kalibraciju posebnog tretmana koji se daje zemljama u razvoju, ističući da su neke od njih sada glavni globalni ekonomski igrači.

Vašington se takođe zalaže za strožu disciplinu prema članicama koje ne podnesu blagovremena obaveštenja o svojoj trgovinskoj politici i subvencijama. Njegov predlog da se takvim "delinkventnim" zemljama zabrane sastanci i povećaju dažbine naišao je na žestok otpor birokratije STO, što je reakcija koja je možda samo podstakla američko okretanje carinama.

Profimedia

Pretnja "STO bez SAD" sama po sebi je sredstvo pritiska. SAD i dalje ostvaruju više od 40 odsto svog korporativnog profita iz inostranstva, a napuštanje svakog uticaja na pravila globalne trgovine teško da odgovara njihovim strateškim interesima. Ipak, stvaranje efektivnog alternativnog puta zahteva koordinaciju bez presedana među članicama STO, što trenutni vakuum liderstva otežava. EU nedostaje odlučnost, Kina još nije spremna, a kolektivno vođstvo među zemljama istomišljenika pokazuje se neefikasnim.

- Najverovatniji ishod biće niz recipročnih dogovora. Manje ekonomije koje se oslanjaju na tržišta SAD mogu ponuditi prilagođene ustupke. Zemlje poput Švajcarske i Singapura, koje već rade sa minimalnim carinama, mogle bi se lakše prilagoditi. Necarinske barijere je obično lakše revidirati, pod uslovom da ne prikrivaju protekcionizam - objašnjava Medvedkov.

- Za velike ekonomije kao što su EU ili Japan, priručnik može prvo uključiti akciju odmazde, da se uzbuni američka industrija, a zatim pregovore. Ovo bi moglo da mobiliše moć korporativnog lobiranja SAD, primoravajući Vašington da preispita svoju poziciju. Ako je Trampov pravi cilj jednostavno da obezbedi bolji pristup američkim kompanijama u inostranstvu, ovaj klasični pristup mogao bi da funkcioniše - dodaje stručnjak.

Šta bi moglo da se desi Americi i ostatku sveta?

Ali ako je njegov cilj drugačiji, kao što je izazivanje kontrolisane globalne ekonomske krize kako bi se eliminisao američki trgovinski deficit, onda će situacija biti daleko nestabilnija. U ovom slučaju, carine će opstati, a kompromis će biti skoro nemoguće postići, smatra Medvedkov.

Profimedia

Prema takvom scenariju, međunarodna trgovina se suočava sa značajnim rizicima. Neke prognoze procenjuju da bi globalni BDP mogao da se smanji za 0,3-0,5 odsto zbog kombinacije američkih carina i uzvratnih poteza. Poremećeni lanci snabdevanja pojačaće konkurenciju na tržištima trećih zemalja. Uvoz iz SAD mogao bi da opadne i za trećinu, podstičući inflaciju i dovodeći do nestašica.

Paradoksalno, SAD bi takođe mogle da dožive porast domaćih investicija. Jedna nedavna projekcija sugeriše da bi do 3 biliona dolara moglo biti preusmereno u američku ekonomiju. Trampov pristup može biti agresivna verzija zamene uvoza, sa svim poznatim prednostima i nedostacima.

Rusija, za sada, nije direktno pogođena ovim tarifnim potezima. Bilateralna trgovina je već propala pod teretom sankcija, a nove američke carine nisu posebno usmerene na Rusiju. Međutim, sekundarni efekti mogu biti značajni.

- Globalni trgovinski tokovi liče na mrežu reka. Trampova carinska brana, koju čine nasipi za odmazdu, primoraće robu da preplavi druga tržišta - često uz velike popuste. Ovaj raseljeni izvoz smanjiće cene i potkopaće lokalne industrije, uključujući rusku. Pad potražnje za industrijskim inputima kao što su nafta, gas i metali mogu da naškode ruskoj ekonomiji - objasnio je stručnjak.

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein

- U međuvremenu, uvoz u Rusiju može porasti. To bi moglo biti u redu ako je ograničeno na Harley-Davidsons ili američki viski, koji se suočavaju sa malo domaće konkurencije. Ali ako jeftiniji strani metali, hemikalije ili automobili nagrnu, posledice po ruske proizvođače mogu biti teške - dodao je on.

Kina, kao glavna meta američkih carina, mogla bi da poveća izvoz u Rusiju. Teoretski, Peking može da reguliše svoje izvozne tokove.

- Moramo da se sarađujemo sa kineskim zvaničnicima kako bismo razvili koordiniran pristup za sprečavanje destabilizujućih skokova. Na sreću, Rusija ima pravnu infrastrukturu da odgovori: možemo da podignemo carine, da se suprotstavimo dampingu i da uzvratimo na subvencionisani uvoz. Ali implementacija je druga stvar. Donošenje odluka u Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU) je sporo i često paralizovano sukobljenim nacionalnim interesima. Trenutno je potrebno godinu dana za prilagođavanje carina i do 18 meseci za zaštitne mere. Ovom sistemu, izgrađenom za mirniji svet, potrebna je hitna reforma - smatra Medvedkov.

- Takođe je vreme da Rusija pažljivo ispita desetine zona slobodne trgovine koje smo potpisali. Tramp je napao NAFTA i druge sporazume zbog uništavanja američke industrije. Trebalo bi da se zapitamo: ko zaista ima koristi od naših trgovinskih preferencija? Svaka odluka u trgovinskoj politici ima posledice. Trampova carinska strategija nudi studiju slučaja o tome kako se te posledice razvijaju - zaključuje on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi