Šta Tramp zapravo želi od Kanade? Nekoliko stvari posebno mu je interesantno

Ostrvo Mačajas Sil je mala tačka na mapi Severne Amerike. Ali nenaseljena stena je značajna po svojoj lokaciji u oblasti poznatoj kao "Siva zona" - mestu retkog međunarodnog spora između Kanade i Sjedinjenih Američkih Država.

Dva suseda i dugogodišnji saveznici dugo su polagali pravo na ostrvo i okolne vode, gde se američka država Mejn susreće sa kanadskom provincijom Nju Bransvik, uz koje ide i pravo na hvatanje i prodaju cenjenih lokalnih jastoga.

Oko 445 kvadratnih kilometara mora oko ostrva Makijas Sil je sporno od kasnih 1700-ih, a 1984. godine presuda međunarodnog suda dala je i SAD i Kanadi pravo da pecaju na plovnom putu.

Čudno je bilo to što je ovo izolovano područje postalo jedan od uzroka napetosti između dve do sada bliske zemlje.

Povratak američkog predsednika Donalda Trampa u Belu kuću,visoke carine na kanadski uvoz i izjave da zemlja treba da postane 51. država izazvali su niz novih žarišta. Usred najvećeg razdora u odnosima dve zemlje poslednjih decenija, postavlja se pitanje šta on zapravo želi od Kanade?

Ratovi jastoga

Grad Katler u saveznoj državi Mejn najbliži je američki grad Sivoj zoni i dosta zarađuje od prodaje jastoga.

Google Maps

Katler duguje svoje postojanje izobilju jastoga koji naseljavaju priobalne vode. Tokom sezone jastoga Siva zona je prepuna čamaca i bova koje označavaju lokaciju njihovih zamki, a kada nastane gužva u ovim vodama i kada su u pitanju sredstva za život su, stvari mogu postati nezgodne.

Lokalci se žale zbog uslova u kojima love jastoge i kivni su na svoje komšije sa severa, koji navodno zalaze na njihovu teritoriju.

Amerikanci optužuju Kanađane da rade po drugačijem skupu pravila koji im omogućava da love veće jastoge. Sa druge strane, Kanađani kažu da Amerikanci imaju veću teritoriju za ulov i da krišom pecaju u njihovim teritorijalnim vodama.

Sindikat koji predstavlja kanadske granične zvaničnike nedavno se žalio da su Amerikanci na njihove inicijative odgovorili pretnjama nasiljem, a neki od njegovih službenika su odbili da rade u Sivoj zoni.

Kanada redovno šalje radnike na ostrvo Mačijas Sil da provere automatizovani svetionik, što je, kako kažu, dokaz da je ono pod njihovom kontrolom. Amerikanci kao dokaz suvereniteta navode američke marince koji su okupirali ostrvo tokom Prvog svetskog rata.

Google Maps

Niz graničnih sporova

Čini se da spor ne vodi nikuda, ali tokom Trampovog prvog mandata činilo se da događaji u Sivoj zoni nisu u velikoj meri uticali na odnose SAD i Kanade.

Kada je Tramp ugostio kanadskog premijera Džastina Trudoa u Beloj kući 2017. godine, govorio je o odnosima SAD i Kanade u superlativima, primećujući "posebne veze" između dve nacije koje "dele mnogo više od granice". Njegova retorika se od tada naglo promenila.

Poslednjih meseci Tramp je više puta nazivao Kanadu "51. državom" SAD, a Bela kuća je izrazila spremnost da otvori nova područja spora duž američko-kanadske granice.

U septembru je predsednik SAD je pričao o kanadskoj vodi u Britanskoj Kolumbiji na zapadu zemlje, sugerišući da bi ona mogla da bude dovedena do Kalifornije, koja pati od suše.

- Imate milione galona vode koja se sliva sa severa... Oni u suštini imaju veoma veliku slavinu - kazao je tada.

Otprilike 2.400 kilometara istočnije, Velika jezera bi mogla da postanu još jedno mesto potencijalnog sukoba, pošto su američki zvaničnici rekli kanadskim kolegama da razmišljaju o povlačenju iz sporazuma zbog koordinisanih ekoloških propisa.

Profimedia

Dalje na istoku biblioteka je postala neočekivano mesto za žarište: izgrađena namerno da se prostire na granici Vermonta i Kvebeka kao simbol saradnje između Kanade i SAD, "Haskell Free Library and Opera House" ustanova je koja je nekad bila otvorena za stanovnike obe nacije. Međutim, u martu je Amerika promenila pravila tako da Kanađani moraju da prođu kroz imigracionu kontrolu pre nego što uđu u zgradu, a Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD tvrdi da je to odgovor na trgovinu drogom.

Borba za prirodne resurse

Prirodni resursi su još jedan izvor spora. Kanada ima ogromne zalihe retkih zemnih metala, zlata, nafte, uglja i drvne građe, na šta je Tramp odavno bacio oko.

Iako je Tramp porekao da ima ikakvu želju za kanadskom drvnom građom, zalihama energije ili industrijskim proizvodima, Trudo je u februaru navodno rekao na zatvorenom sastanku kanadskih poslovnih i radničkih lidera da to vidi drugačije.

- Pretpostavljan da ne samo da Trampova administracija zna koliko ključnih minerala imamo, već je možda čak to i razlog zbog kog stalno pričaju o tome da nas pripoje i da od nas naprave 51. državu. Veoma su svesni naših resursa, onoga što imamo, i veoma žele da mogu da imaju koristi od njih - rekao je Trudo.

AP Photo/Eduardo Munoz Alvarez

Džordan Hit-Rolings, kanadski novinar i voditelj podkasta "Velika priča", veruje da Tramp želi kanadske resurse i da predsednikove komentare o aneksiji treba shvatiti ozbiljno.

- Sviđa mu se ideja da bude čovek koji će doneti ogromnu kopnenu masu. On verovatno želi Arktik, koji će očigledno postati mnogo vredniji u godinama koje dolaze - kazao je Hit-Rolings.

Za Trampa je čak i sama američko-kanadska granica sumnjiva.

- Ako pogledate kartu, povukli su veštačku liniju između Kanade i SAD. Neko je to uradio davno, i nema smisla - rekao je on u martu. 

Nepotrebno je reći da su Trampovi komentari uznemirili kanadske lidere, koji upozoravaju na njegove krajnje planove sa njihovom domovinom.

Trudo je u martu optužio američkog predsednika da planira "potpuni kolaps kanadske ekonomije jer će to olakšati aneksiju".

Ako su američke teritorijalne ambicije za Kanadu, zapravo, "stvarna stvar", to postavlja pitanje: Zašto? Zašto bi SAD, koje imaju najbliže diplomatske, vojne, ekonomske i kulturne veze sa severnim susedom više od jednog veka, sve to dovele u opasnost?

Profimedia

Više izuzetak nego norma

Neki vide obrazac u Trampovom ciljanju Kanade, Grenlanda i Panamskog kanala, koji odražava dramatičnu promenu u načinu na koji SAD vide sebe u svetu.

Najjasnije je to artikulisao američki državni sekretar Marko Rubio, koji je u januaru rekao da je dominacija SAD posle Drugog svetskog rata bila više izuzetak nego norma.

- Na kraju ćemo se vratiti do tačke u kojoj imamo multipolarni svet, više velikih sila u različitim delovima planete. Sada se na tom polju suočavamo sa Kinom i donekle Rusijom, i odmetničkim državama poput Irana i Severne Koreje - kazao je Rubio.

Prema Majklu Vilijamsu, profesoru međunarodnih poslova na Univerzitetu u Otavi, ako sadašnja Trampova administracija smatra da američka svetska dominacija više nije moguća ili čak ni poželjna, SAD bi mogle da se povuku od dalekih sukoba i obaveza prema Evropi. Umesto toga, prema njegovim rečima, SAD bi dale prioritet svom "teritorijalnom jezgru", stvarajući svojevrsnu kontinentalnu tvrđavu, izolovanu sa obe strane prostranstvom Tihog i Atlantskog okeana.

- Ako je ovo vaš plan, nastojite da kontrolišete ključne geografske tačke. Maksimizirate pristup prirodnim resursima, kojih Kanada ima u izobilju, i obnavljate industriju kad god je to moguće - objašnjava Vilijams.

Profimedia

Takav geopolitički pogled teško da je nov. Tokom 1820-ih američki predsednik Džejms Monro je artikulisao novi globalni poredak u kome su se Amerika i Evropa ograničile na sopstvene hemisfere, ali to je izuzetan pomak u spoljnoj politici SAD od kraja Drugog svetskog rata.

Plan ili hir?

Profesor Vilijams priznaje da je teško razumeti šta tačno misli američki predsednik, sa čim se slaže i Džon Bolton, koji je bio Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost više od godinu dana tokom njegovog prvog predsedničkog mandata.

Predsednik je trenutno fiksiran na minerale i prirodne resurse, rekao je Vilijams, ali Bolton tvrdi da je najbolji način da se to uradi kroz privatni sektor, a ne iznošenjem ideje o aneksiji saveznika. Kanada je sa svoje strane ponudila saradnju sa američkim rudarskim kompanijama.

Vilijams i Bolton se slažu da će, bez obzira na motive koji stoje iza Trampovih planova o Kanadi, diplomatsku štetu koja se pravi biti teško poništiti, a mogućnost neočekivanih posledica je velika.

Bojkoti i prisećanje na prošlost

Kanađani su već bojkotovali američke proizvode i otkazali zimska putovanja na jug, što je imalo uticaja na turističke zajednice na Floridi.

Tanjug/Adrian Wyld/The Canadian Press via AP

Ideja da je poverenje između SAD i Kanade narušeno jeste ideja koju je prihvatio novi premijer zemlje, Mark Karni.

U 19. veku teritorijalni sukobi i rasplamsavanje duž američko-kanadske granice bili su češća pojava. Amerikanci su imali višestruke neuspešne pokušaje da zauzmu kanadsku teritoriju tokom rata 1812.

Godine 1844. neki Amerikanci su pozvali na vojnu intervenciju ako Velika Britanija ne pristane na njene pretenzije na severozapadu Pacifika.

"Spor svinja" iz 1859. uključivao je sporna ostrva u blizini Vankuvera i pucanje na britansku svinju koja je upala u baštu jednog Amerikanca.

Sve je to izgledalo kao stvar prošlosti, gde je Siva zona bila diplomatska neobičnost - izuzetak od miroljubive norme u savremenom svetu razvijenih i integrisanih demokratija. Međutim, to zatišje je sada narušeno i niko nije siguran kuda će nova dešavanja odvesti ove dve zemlje.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi