Veliki reformator: Kako je Papa Franja promenio Katoličku crkvu tokom 12 godina na njenom čelu

Otprilike šest meseci nakon što je izabran za poglavara Katoličke crkve, papa Franja, koji je preminuo ovog ponedeljka, imao je iznenađujuće priznanje.

Jezuitski sveštenik je intervjuisao Franju kada je odstupio od unapred odobrene liste pitanja i upitao Franju, pozivajući se na njegovo svetovno ime: "Ko je Horhe Mario Bergoljo?" Franja je neko vreme ćutao pre nego što je odgovorio.

- Ja sam grešnik. To je najtačnija definicija. To nije figurativni govor. Ja sam grešnik - rekao je Franja u intervjuu 2013.

Kada je Frensis Debernardo, izvršni direktor "New Ways Ministry", katoličke grupe sa sedištem u Merilendu koja se zalaže za LGBTQ+ zajednicu, saznao za Franjin odgovor, bio je ushićen.

- Da papa prizna da je grešnik i da ne zna sve, ja ću to uvek pamtiti. Toliko katoličke kulture je ukorenjeno u ideji da je papa uvek nepogrešiv. Reći za sebe da je grešnik značilo je da je priznao svoju grešku. To je bio znak poniznosti - kazao je Debernardo.

Papa Franja nije afirmisao istopolne brakove, lobirao je za zaređenje žena i nije izazvao liberalnu revoluciju u Katoličkoj crkvi, zbog čega je povremeno razočaravao neke od najprogresivnijih pristalica crkve. Jedan kritičar je rekao da je Franja "u srcu bio konzervativac" koji je imao naviku da iznese progresivnu ideju, a zatim da naljuti levicu povlačeći se čim ta ideja naiđe na odbijanje desne strane.

AP Photo/Andrew Medichini

Ipak, Debernardo i mnogi drugi kažu da je Franja ipak opravdao svoj nadimak "Veliki reformator". Kažu da iza sebe ostavlja progresivno nasleđe koje je transformisalo Katoličku crkvu i njenih 1,4 milijarde sledbenika. To nasleđe je, kako kažu, usredsređeno na jednu transformativnu promenu: Franja je promenio način na koji katolici razgovaraju jedni s drugima i na koja pitanja su usredsređeni.

Pre Franje, mnogi lideri Katoličke crkve bavili su se pitanjima kulturnog rata kao što su abortus i kontrola rađanja. Franja je klimatske promene podigao na nivo moralnog pitanja, osudio nesputani kapitalizam i povećao finansijsku transparentnost u Vatikanu. Takođe je vršio pritisak na crkvene vođe da više slušaju obične članove crkve umesto da jednostavno izdaju ukaze, izjavljujući da "mi sveštenici nismo šefovi laika".

On je inspirisao veliki deo ove promene kroz dva karakteristična lična svojstva: poniznost i saosećanje prema svemu što ga je dovelo do toga da ga nazovu "papom periferije" - vođom koji je govorio i delovao u ime dalekih grupa koje crkva tradicionalno izbegava.

Franjin pristup bio je očigledan u načinu na koji se ponašao. Možda je na to delimično uticalo njegovo poreklo. Bio je prvi pontifik iz Latinske Amerike. U papstvo je uneo toplinu i pastoralnu pristupačnost koja je nedostajala njegovoj dvojici prethodnika: papi Benediktu XVI i papi Jovanu Pavlu II, kaže Natalija Imperatori-Li, profesorka veronauke na Univerzitetu Menhetn u Njujorku.

Deo te poniznosti bio je u njegovoj sposobnosti da prizna greške, kaže ona. Jednom se izvinio za opaske koje izgovorio braneći episkopa optuženog za prikrivanje seksualnog zlostavljanja. Takođe se izvinio žrtvama seksualnog zlostavljanja za koje su odgovorni sveštenici.

Tanjug/AP Photo/Matt Rourke, Pool, File

- Bio je otvoren po pitanju svojih grešaka, što je bio dobar znak - kaže ona.

Takođe je proširio privlačnost crkve svojim pristupačnim načinom. Umesto luksuznih automobila koje su koristili njegovi prethodnici, vozio se u ford fokusu. Rado je pozirao za selfije sa obožavaocima i nastojao je da izgradi mostove ka drugim verama, rekavši jednom: "Sve religije su putevi ka Bogu".

Imperatori-Li kaže da je Franjo promenio imidž Katoličke crkve.

- Dugo vremena, katolici su bili poznati samo po tome što brane - nemojte biti gej, nemojte abortirati, nemojte se razvoditi. Franja je otključao drugačiju vrstu katolicizma na javnom trgu. On je bio neko ko je apelovao na nekatolike i katolike. Bio je samo pristojna osoba - kaže ona.

Prvi "digitalni papa"

Franja je crkvu doveo do novih granica na drugi način: mnogi su ga videli kao prvog "digitalnog papu". Koristio je društvene mreže da širi Jevanđelje.

Bio je prvi papa koji je koristio Fejsbuk uživo i prvi koji je podelio encikliku (papsko pismo napisano biskupima) preko naloga na Tviteru. Jednom je internet nazvao "božjim darom". Imao je više od 53 miliona pratilaca na devet zvaničnih naloga na Iks, koji su vođeni na različitim jezicima i još 10 miliona pratilaca na Instagramu.

AP Photo/Andrew Medichini, File

Na neki način, bio je savršen papa za doba društvenih mreža. Nije se plašio da izazove moćne ljude i institucije kroz postupke i primedbe koje su često postajale viralne i stvarale mimove.

Bio je poznat po progresivnim bombastičnim izjavama. Na početku svog papstva rekao je da ateisti mogu otići u raj ako vode častan život. Iste godine je takođe rekao: "Ako je neko gej i traži Gospoda i ima dobru volju, ko sam ja da sudim?"

U intervjuu za CBS news 2024. Franja je objasnio svoj progresivni temperament. Kada su ga obavestili da su se neki konzervativni biskupi u SAD žalili da menja crkvenu doktrinu u liberalnom pravcu, odgovorio je rekavši da se izraz "konzervativac" može definisati kao neko "ko se drži nečega i ne želi da vidi dalje od toga".

- To je samoubilački stav. Jer jedno je uzeti u obzir tradiciju, razmotriti situacije iz prošlosti, a sasvim drugo je zatvoriti se u dogmatsku kutiju - dodao je on.

On je sledio 'transformativni' stil komunikacije

Najradikalniji deo Franjinog nasleđa jeste to što je promenio način na koji je crkva komunicirala.

Franjina najvažnija promena je verovatno nastala kada je otvorio dijalog o crkvenim i društvenim pitanjima kroz nešto što se zove "Sinod o sinodalnosti". Na njega je pozvao sveštenike, biskupe, laike i žene da se uključe u tekuću debatu o nekim od najvećih pitanja sa kojima se crkva suočava, kao što su blagoslov gej parova i sveštenički celibat. Neki su sinod nazvali "najvećom vežbom konsultacija u ljudskoj istoriji".

AP Photo/Andrew Medichini, File

- Na svakom od tih sastanaka, biskupima je govorio: "Želim da čujem vaša mišljenja čak i ako se ne slažete sa mnom". To je bilo nešto što se ne bi reklo pod Jovanom Pavlom II ili Benediktom. Tokom ta dva papstva čak su se i biskupi plašili da izraze mišljenje iz straha da ne upadnu u nevolje - kaže Debernardo.

Neki vatikanski istoričari opisali su Sinod kao "transformativni" i "veliku inovaciju". To je promenilo tradicionalnu hijerarhiju u crkvi i primoralo biskupe da slušaju i učestvuju u otvorenoj debati.

- On je reformator koji je prepoznao da crkva treba da počne sa veoma malim koracima. Krenuo je malim koracima, ali je imao veoma snažan uticaj. Našao je izlaz iz ćoška u koji su prethodne pape gurnuli crkvu - kaže Debernardo.

Iako su želeli da Franja učini više, Debernardo i drugi progresivni katolici kažu da su uočili njegove granice.

- Papa je simbol jedinstva u crkvi. Ne treba biti diktator i govoriti ljudima šta da rade. On je bio most, pa je njegov posao bio da okupi naprednjake i konzervativce. Nije bilo moguće da ode onoliko daleko koliko smo se nadali da će ići. Prepoznao je da ima mnogo opozicije. Nije želeo da cepa crkvu - objasnio je Debernardo za CNN.

Usamljeni prorok

AP Photo/Riccardo De Luca, file

Franjino saosećanje učinilo ga je popularnim među mnogima u crkvi, ali je postojala gorka ironija u njegovoj progresivnosti - učinila ga je izolovanijim na svetskoj sceni, smatraju neki.

Franja je postajao "sve usamljeniji moralni glas" u svetu koji je bio zahvaćen nacionalizmom, dezinformacijama i ksenofobijom, napisao je Dejvid Gibson, direktor Centra za religiju i kulturu na Univerzitetu Fordham u Njujorku, u eseju napisanom nakon što se papa razboleo u martu.

- Svet bez pape kakav je Franja ličiće na neki način na hobsovsku distopiju bez proroka koji ukazuje na naše bolje anđele ili razumnog idealiste koji pokazuje bolji put - napisao je Gibson.

Za druge u crkvi Franjino prisustvo na svetskoj sceni donelo je više nade.

Kejt Makelvi, izvršna direktorka Konferencije o ordinaciji žena, pokreta koji poziva na rodnu ravnopravnost u Katoličkoj crkvi, rekla je da je Franja poslao poruku putujući u mesta sa relativno malom katoličkom populacijom, kao što su Mongolija, Indonezija i Singapur, gde se katolici osećaju marginalizovano.

- Bio je osvežavajući glas u svetu koji deluje sve haotičnije. On je papa periferije i to je modelirao tako što je otišao u najudaljenije krajeve sveta da prati ljude - kaže Makelvi.

AP Photo/Luca Zennaro, Pool, file

Propale reforme

Makelvi, međutim, kaže da je Franja bio zarobljen u dogmatskoj kutiji kada je u pitanju jedno vitalno pitanje: rukopoloženje žena za đakone i sveštenike u crkvi.

Pohvalila ga je što je otvorio visoke kancelarije u Vatikanu za žene i što je imenovao prvu ženu za guvernera Vatikana, ali je, kao i mnogi, želela više reformi.

Progresivni katolici godinama se zalažu za to da žene budu zaređene za đakone i sveštenike. Kažu da su žene bile među Isusovim prvim učenicima i neke od najranijih crkvenih vođa. Tradicionalni katolici opiru se takvim pozivima, ukazujuči na teoriju "Petrina" - crkveno učenje koje insistira na tome da je Isus dao čoveku, apostolu Petru, posebna ovlašćenja da postane prvi papa koji će voditi crkvu.

Franja je takođe slomio neka progresivna srca kada je navodno uvredio homoseksualace dok je razgovarao sa italijanskim biskupima na konferenciji. Vatikan se kasnije izvinio zbog jezika koji je upotrebio.

To izvinjenje je bilo dovoljno za Debernarda, koji vodi katoličko ministarstvo koje se zalaže za uključivanje LGBTQ+. Kaže da mu to nije smetalo jer Franja nije koristio taj izraz u zvaničnoj crkvenoj komunikaciji. On kaže da je Franja bio prvi papa koji je upotrebio reč "gej" umesto "homoseksualac", za koju Debernardo kaže da je snishodljiviji i klinički izraz.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi