Drugi su mislili da je lud, sebe je nazivao bogom: Ko je bio Kaligula, čija smrt i dan-danas izaziva brojne kontroverze (FOTO)

Na današnji dan, pre gotovo 2.000 godina, tačnije 41. godine nove ere, ubijen je Gaj Julije Cezar Germanik, poznatiji po nadimku Kaligula. Treći rimski car, kako su ga u narodu još zvali, ostao je upamćen po brojnim skandalima, ali i anegdotama. Neretko ćete među mnogobrojnim istorijskim dokumentima pronaći da su ga u to vreme nazivali ludakom, a pored njegovog privatnog života i načina vladanja, ostaće upamćen i po ekstravagantnim građevinskim poduhvatima, sukobu sa senatom i kontroverznoj religioznoj politici, kao i zbog svog rasipništva, tiranske vladavine i ogromne gladi za veličinom i moći.

Kaligula je bio član julijevsko-klaudijevske dinastije. Bio je praunuk prvog imperatora Oktavijana Avgusta, a preko svog oca Germanika, praunuk Livije Druzile i trijumvira Marka Antonija. Takođe, još jedna od mnogobrojnih stvari po kojoj će biti upamćen je da je bio prvi rimski car koji je postao žrtva atentata, i prvi car koga je ubila Pretorijanska garda.

Porodica i mladost

Gaj je rođen 31. avgusta 12. godine n. e. u Italiji, kao treće od šestoro dece Germanika i Agripine Starije. Njegova porodica bila je jedna od najstarijih i najpoštovanijih u Rimskom carstvu. Njegov pradeda bio je Gaj Julije Cezar, a deda Avgust, dok je njegov otac Germanik svojevremeno bio veoma voljen i poštovan rimski vođa. Kaligulina vladavina će, međutim, biti obeležena ludilom i požudom.

Kaligula – mala čizma

Bio je blizak sa ocem, pa je već sa tri godine počeo da ide sa njim u vojne pohode. Po tradiciji je nosio uniformu po meri, zajedno sa malim vojnim čizmama, pa je tako stekao nadimak Kaligula, što na latinskom znači “mala čizma”. Ovaj nadimak nosio je čitavog života.

Prema zapisima rimskog istoričara Svetonija, Gajevog oca Germanika otrovao je u Siriji agent imperatora Tiberija, koji je u Germaniku video političkog rivala. Germanik je bio veoma popularan, ne samo među vojnicima, već i među rimskim narodom, pa je njegova smrt izazvala opštu žalost i revolt u Rimu, budući da su mnogi priželjkivali da Germanik postane novi car. Kao Germanikova udovica, Agripina je uživala simpatije rimskog naroda. Pošto je verovala da iza smrti njenog muža stoji car, Agripina je došla u sukob sa Tiberijem, pa je u nekoliko navrata javno izazvala cara. Nakon očeve smrti, mladi Gaj je odgajan u domu svoje majke, dok se njeni odnosi sa Tiberijem nisu pogoršali. Tiberije nije dozvolio Agripini da se preuda, bojeći se da bi njen suprug mogao postati njegov rival. Agripina i Kaligulin brat Neron proterani su iz Rima 29. godine n. e. pod optužbama za izdaju.

Adolescent Kaligula je potom poslat da živi sa svojom prabakom, Tiberijevom majkom Livijom. Nakon njene smrti 29. godine nove ere, mladi Kaligula živeo je sa svojom bakom Antonijom.

Malim koracima do vrha

Kaligula je 31. godine predat ličnoj Tiberijevoj brizi na ostrvu Kapri, gde je car živeo već šest godina nakon svog povlačenja iz Rima. Na iznenađenje mnogih, Tiberije je poštedeo Kaligulu. Prema navodima antičkih istoričara, Kaligula je bio odličan glumac, sposoban da prepozna opasnost, skrivajući svoju odbojnost i prezir prema Tiberiju. Posmatrač je rekao o Kaliguli: Nije postojalo boljeg sluge ili goreg gospodara.

Nakon što je je postao imperator, Kaligula je tvrdio kako je planirao da ubije Tiberija bodežom da bi osvetio smrt svoje majke i braće. Ipak, iako je uneo oružje u Tiberijevu ložnicu, nije ubio imperatora, umesto toga bacio je bodež na pod. Navodno, Tiberije je znao sve o ovom incidentu, ali se nikada nije usudio da preduzme nešto povodom toga.

Tiberije je 33. godine n. e. počastvovao Kaligulu počasnom kvesturom, pozicijom koju je držao do svog uspinjanja na presto. U međuvremenu, i Kaligulina majka i brat Druz umrli su u progonstvu. Kaligula je bio nakratko oženjen Junijom Klaudilom 33. godine n. e., ali ona je umrla na porođaju sledeće godine. Kaligula je provodio vreme sprijateljivši se sa pretorijanskim prefektom Nevijem Sutorijem Makronom, važnim saveznikom. Makron je govorio pozitivno o Kaliguli Tiberiju, pokušavajući da odstrani svaku odbojnost ili sumnju imperatora prema njemu. Kaligula je 35. godine n. e. imenovan za Tiberijevog naslednika zajedno sa Tiberijem Gemelom.

Tiranska vladavina

Marta 37. godine n. e. Tiberije se razboleo. Preminuo je mesec danas kasnije, a širile su se glasine da ga je Kaligula ugušio. Narod nije pridavao značaja glasinama jer se radovao Tiberijevoj smrti. Carstvo je prešlo u ruke dvadesetčetvorogodišnjeg Kaligule, za kog su i narod i Rimski senat verovali da poseduje iste vrline i sposobnosti vođe kao i njegov otac Germanik. Senat je Kaligulu, koji nije imao iskustva u rukovođenju, diplimatiji, niti ratu, imenovao za jedinog vladara Rimskog carstva.

Kaligula je prihvatio moći principata, koje mu je poverio Senat, i ušao je u Rim 28. marta praćen masom koja ga je pozdravljala poklicima “Naša beba” i “Naša zvezda”. [16] Kaligula je opisan kao prvi imperator kome su se divili svi, na celom svetu, od izlazećeg do zalazećeg sunca. Kaligulu su mnogi voleli pošto je bio voljeni sin popularnog Germanika, i jer nije bio kao Tiberije. Kaže se, sudeći po rečima Svetonija, da je više od 160.000 životinja žrtvovano tokom tri meseca javnog slavlja u čast početka nove vladavine. Filon opisuje prvih sedam meseci Kaliguline vladavine kao potpuno srećne.

Kaligula je ukinuo porez i oslobodio ljude koje je Tiberije nepravedno utamničio. Organizovao je i raskošne događaje poput trka kočija, bokserskih mečeva, predstava i gladijatorskih borbi. Međutim, šest meseci nakon što je preuzeo vlast, Kaligula se teško razboleo. Skoro mesec dana bio je na ivici života i smrti. Oktobra 37. godine n. e. uspeo je da se oporavi, ali je bilo vrlo očigledno da više nije bio ista osoba.

Kako su ga mučile glavobolje, Kaligula se noću šetao po palati. Odbacio je svoju togu, tradicionalnu odeća koju su Rimljani nosili, i zamenio je svilenim haljinama i ženskom odećom. Kaligula se razmetao svojom moći, ubijao svoje političke rivale i primoravao majke da gledaju pogubljenja svojih sinova. Međutim, ono što je bilo najnečuvenije je Kaligulina objava da je živi bog. Naredio je da se sagradi most između njegove palate i hrama Jupitera, kako bi mogao da se konsultuje sa božanstvima kada god zaželi. Čak ni brak ni rođenje kćerke nisu uspeli da ga promene.

Reforme

Kaligula se, počevši od 38. godine, posvetio političkim i javnim reformama. Objavio je izveštaje o javnim fondovima, koji nisu bili dostupni za vreme Tiberijeve vladavine. Pomogao je onima koji su izgubili imanja u požarima i dodelio javne nagrade na gimnastičkim svečanostima. Primio je i nove članove u red senatora i vitezova.

Možda i najznačajnije, obnovio je praksu demokratskih izbora. Sudeći prema zapisima istoričara Kasija Diona, ovaj postupak je bio popularan među masama. Tokom iste godine, ipak, Kaligula je kritikovan zbog pogubljenja ljudi bez suđenja i prisiljavanja svog pomoćnika Makrona da počini samoubistvo.

Finansijska kriza

Po zapisima Kasija Diona, finansijska kriza izbila je 39. godine n. e., a Svetonije stavlja početak krize u 38. godinu. Kaligula nije štedeo novac koji je koristio za dobijanje podrške. Njegova velikodušnost i ekstravagancija iscrpili su državnu kasu. Antički istoričari navode da je Kaligula počeo da lažno optužuje, kažnjava i čak pogubljuje pojedince, a sve u svrhu oduzimanja njihovih poseda.

Antički istoričari opisuju nekoliko Kaligulinih očajničkih poteza. S ciljem prikupljanja novčanih sredstava, imperator je zatražio od javnosti da pozajmljuje državni novac. Kaligula je počeo da naplaćuje porez na tužbe, brak i prostituciju. Pored toga, počeo je sa aukcijama života gladijatora u javnim prilikama. Svojevoljnim tumačenjem testamenata kojima su predmeti ostavljani Tiberiju, imovinu je dobijao Kaligula. Centurioni čija je imovina dobijena pljačkanjem bili su primorani da predaju plen državi.

Mnogi nadzornici rimskih puteva optuženi su za nesposobnost i proneveru državnih sredstava i prisiljeni su da vrate novac. Sudeći po zapisima Svetonija, tokom prve godine Kaliguline vladavine protraćeno je 2.700.000.000 sestercija koje je Tiberije nagomilao svojom štedljivom politikom. Imperatorov rođak Neron Cezar zavideo mu je i divio se činjenici kako je Gaj brzo potrošio ogromno bogatstvo koje mu je Tiberije ostavio.

Kratkotrajna glad nepoznatih razmera koja se desila možda je bila izazvana finansijskom krizom, ali prema Svetonijevim tvrnjama, glad je usledila nakon Kaligulinog otimanja javnih vagona sa pšenicom, a Seneka kao uzrok navodi da su Kaligulini ambiciozni građevinski poduhvati ometali snabdevanje žitom.

Sukob sa Senatom

Odnosi između Senata i Kaligule pogoršali su se u trećoj godini njegove vladavine. Predmet njihovog spora je nepoznat. Više faktora je pogoršavalo tu zavadu. Senat je postao naviknut da vlada bez imperatora u periodu od povlačenja Tiberija na ostrvo Kapri 26. godine n. e. i Kaligulinog dolaska na vlast. Pored toga, Tiberijeva suđenja za izdaju odstranila su brojne projulijevske senatore, poput Asinija Gala.

Naposletku je Kaligula ponovo aktivirao Tiberijeve zapise i na osnovu njih zaključio da su mnogi senatori nepouzdani. Naredio je novi talas istraga i suđenja. Zamenio je konzula, a nekoliko senatora je pogubljeno. Svetonije govori kako su drugi senatori poniženi tako što su bili prisiljeni da ga čekaju i trče za njegovim kočijama.

Uskoro posle raskida sa Senatom, Kaligula se suočio sa nizom zavera. Krajem 39. godine n. e. osujećena je zavera u kojoj je učestvovao njegov šurak. Ubrzo posle toga, guverner Germanije Gnej Kornelije Lentul Getulik pogubljen je zbog svojih veza sa zaverom.

Predstavljao se kao bog

Kaligula je uskoro počeo da sprovodi kontroverznu religioznu politiku. Počeo je da se pojavljuje odeven poput raznih polubogova kao što su Herkul, Merkur i Apolon. Navodno, počeo je sebe da predstavlja kao boga pri sastancima sa političarima i bio je oslovljavan kao Jupiter u nekim situacijama i javnim dokumentima.

U Rimu je podignuto nekoliko hramova posvećenih njemu. Hram Kastora i Poluksa na Forumu direktno je povezan sa carskim kompleksom na Palatinu i posvećen je Kaliguli. Povremeno bi se u hramu pojavljivao sam imperator, predstavljajući se kao bog u javnosti. Naredio je da se uklone glave sa raznih statua bogova i potom ih je zamenjivao svojim. Rečeno je da je želeo da bude poštovan kao Neos Helios — Novo Sunce. Zaista, bio je predstavljen kao bog sunca na egipatskim novčićima.

Kaligulina religiozna politika bila je u diskontinuitetu sa onom njegovih prethodnika. Prema navodima Kasija Diona, živi carevi mogli su biti poštovani kao božanstva na istoku, ali u Rimu, vladari su proglašavani bogovima tek nakon smrti. Avgustov duh bio je poštovan u javnosti povremeno, ali Dion to opisuje kao ekstremni akt od kojeg su se imperatori uglavnom uzdržavali. Kaligula je odveo stvar dalje i naterao građane Rima, uključujući i senatore, da ga poštuju kao živog boga.

Lud, opsednut i besan

Filon Aleksandrijski i Seneka Mlađi opisiju Kaligulu kao ludog imperatora koji je bio samoopsednut, besan, koji je ubijao iz hira i odavao se prevelikom trošenju i seksu. Optužen je da je spavao sa suprugama drugih ljudi i da se posle time hvalio, za ubijanje iz čiste zabave, namerno traćenje novca za izgradnju mosta, izazivanje gladi, i želju da njegova statua bude podignuta u jerusalimskom hramu. Jednom, na nekim igrama kojima je predsedavao, naredio je svojim stražarima da bace celu jednu sekciju publike u arenu, da bi ih tokom pauze pojele životinje, jer nije bilo kriminalaca za pogubljenje i bilo mu je dosadno.

Ponavljajući ranije priče, kasniji izvori, Svetonije i Kasije Dion, pružaju različita svedočenja koja govore o Kaligulinom ludilu. Optužuju Kaligulu za incest sa svojim sestrama, Agripinom Mlađom, Druzilom i Livilom, i govore da ih je prostituisao drugim ljudima. Navode da je slao vojnike na sulude vojne vežbe, pretvorio palatu u bordel, i kao najpoznatije, planirao ili obećao da će učiniti svog konja Incitata konzulom, a zapravo ga postavio za sveštenika.

Validnost ovih navoda je diskutabilna. U rimskoj političkoj kulturi, ludilo i seksualna perverzija često su predstavljani i izjednačavani sa lošom upravom. Većina savremenih istoričara odbacuje mnoge Svetonijeve navode kao anegdote i preuveličane glasine. Sam Svetonije bio je sklon senzacionalizmu, dok je Kasije Dion živeo skoro dva veka nakon Kaligule. Tacitova dela u kojima je podrobnije opisana Kaligulina vladavina danas su izgubljena. Činjenica je, međutim, da je senatska klasa kojoj su pripadali skoro svi antički istoričari prezirala Kaligulu jer je bio u sukobu sa Senatom.

Ubistvo i posledice

Kaligulini postupci kao imperatora često su opisivani kao izrazito surovi prema Senatu, plemstvu i redu vitezova. Prema navodima Josifa Flavija, te akcije izazvale su nekoliko neuspešnih zavera protiv Kaligule. Naposletku, uspešno ubistvo isplanirali su oficiri Pretorijanske garde, predvođeni pretorijanskim prefektom Kasijem Herejom. U planiranje zavere uključuju se trojica ljudi, ali za mnoge u Senatu, vojsci i viteškom redu kaže se da su bili informisani o zaveri i umešani u nju.

Pročitajte još:

„Baka Evrope” i čukunbaka srpskog kralja: Uz kraljicu Viktoriju Britanija je procvetala, a ona je poslednjih 40 godina provela u patnji

Ove svetske monarhije opstaju u vreme republika: Jedna ima dva vladara, druga neobične običaje pri izboru kralja, a u Evropi samo on ima apsolutnu moć

Situacija je eskalirala 40. godine, kada je Kaligula objavio Senatu da će trajno napustiti Rim i preseliti se u Aleksandriju, gde se nadao da će biti poštovan kao živi bog. Mogućnost da Rim izgubi imperatora, a time i političku moć, bila je za mnoge poslednja kap. Ovakav potez onemogućio bi i Senat i Pretorijansku gardu da zaustave Kaligulinu represiju i razvrat. Sa ovakvom mogućnošću na umu, Hereja je ubedio ostale zaverenike da brzo ostvare svoj plan za Kaligulino ubistvo.

Dana 24. januara 41. godine, Hereja i ostali stražari pratili su Kaligulu dok se obraćao glumačkoj trupi mladih ljudi tokom serije igara i dramskih izvedbi održanih u čast božanskog Avgusta. Detalji događaja variraju od izvora do izvora i izazivaju brojne kontroverze, ali svi se slažu da je Hereja prvi koji je napao Kaligulu, nakon čega su ga sledili i ostali zaverenici. Svetonije navodi da je Kaligulina smrt bila veoma slična onoj Julija Cezara. On tvrdi da su i stariji Gaj Julije Cezar i mlađi Gaj Julije Cezar izbodeni trideset puta od strane zaverenika predvođenih čovekom čije je ime bilo Kasije.

Rastuženi rimski narod okupio se i zahtevao da Kaliguline ubice budu privedene pravdi. Uznemirene nedovoljnom podrškom, ubice su potražile i surovo ubile Kaligulinu suprugu Miloniju Cezoniju i njihovu jednogodišnju kćer Juliju Druzilu razmrskavši joj glavu o zid. Nisu mogli da pronađu Kaligulinog strica Klaudija, koji je premešten iz grada, nakon što ga je pronašao vojnik, u obližnji pretorijanski kamp.

Klaudije je postao novi imperator, obezbedivši podršku pretorijanske garde, i naredio Herejino pogubljenje i svih ostalih poznatih zaverenika umešanih u Kaligulino ubistvo. Prema navodima Svetonija, Kaligulino telo položeno je u plitki grob dok nije kremirano i smešteno u grobnicu pored njegove sestre. Sahranjen je u Avgustovom mauzoleju. Međutim, 410. godine, tokom pljačkanja Rima, pepeo imperatora iz grobnice je rasut.

Ekstravagantni građevinski objekti

Jedan od Kaligulinih spektakularnih poteza jeste izgradnja privremenog plutajućeg mosta korišćenjem brodova kao pontona. Rečeno je kako je most trebalo da nadmaši most persijskog kralja Kserksa Velikog pomoću koga je on prešao Helespont. Kaligula, čovek koji nije znao da pliva, jahao je svog omiljenog konja Incitata preko novoizgrađenog mosta, noseći oklop Aleksandra Velikog.

Još jedan grandiozni poduhvat predstavlja izgradnja dva masivna broda, koja su izvađena sa dna jezera Nemi tokom diktature Benita Musolinija. Brodovi su među najvećima zabeleženim u antičkom svetu. Veći je služio kao Kaligulina palata, a manji kao Dijanin hram.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi