Mala zemlja, a veliki problem: Kako je Litvanija uvukla Evropsku uniju u obračun s Kinom

Diplomatski obračun između Litvanije i Kine počeo je sa samo jednom rečju. U avgustu je Vilnjus odobrio zahtev Tajvana da osnuje „tajvansko" predstavništvo u zemlji. Korišćenje tog naziva razbesnelo je Peking, koji tvrdi da je ovo ostrvo deo Kine i insistira da ono treba da se zove „Tajpej".

Spor je brzo eskalirao. Iako je Vilnjus naglasio da taj potez ne odražava izazov za politiku Pekinga „Jedna Kina“, ovu odluku, prvu takve vrste u Evropi, mnogi su smatrali potencijalnim prvim korakom ka konačnom priznavanju Tajvana kao zasebne zemlje.

Kina je opozvala svog ambasadora u Litvaniji, izrazivši na taj način protest i insistirala je da Vilnjus uradi isto. Usluge teretnih vozova koji povezuju Vilnjus sa kineskom inicijativom „Pojas i put“ bile su obustavljene, kao i nove licence za koje su se prijavljivali litvanski izvoznici hrane. Očekivanja da bi Litvanija mogla da postane važno odredište EU za kineske tehnološke investitore gotovo su se raspršila.

- Peking želi da pošalje poruku da će svi koji se usude da istupe kao Litvanija snositi ozbiljne posledice. A ta poruka se najbolje testira na malim zemljama - rekao je jedan evropski diplomata u Kini.

Peking sada čeka da vidi da li će Evropska unija zauzeti stranu Litvanije ili će ostati uzdržana.

Profimedia

Sjedinjene Američke Države već su podržale Vilnjus. Državni sekretar Entoni Blinken istakao je da Litvanija ima „gvozdenu podršku" SAD u sporu sa Narodnom Republikom Kinom nakon što se sastao sa svojim litvanskim kolegom.

Neodlučna EU

Evropska unija je do sada bila neodlučna. U svom nedavnom strateškom dijalogu sa kineskim ministrom inostranih poslova Vang Jijem visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj branio je Litvaniju, ali se takođe potrudio da ubedi Peking da EU ne dovodi u pitanje politiku „jedne Kine“.

- Evropska unija i njene države članice zainteresovane su za kooperaciju sa Tajvanom, istomišljenikom i važnim ekonomskim partnerom u regionu, bez ikakve namere priznanja državnosti - rekao je Borelj Vangu.

Prošlog utorka lideri 27 zemalja članica okupili su se na večeri na kojoj se razgovaralo i o odnosima EU i Kine, na kojoj je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda pozvao svoje kolege da pošalju jedinstvenu poruku Kini. Večera se završila „veoma interesantnom debatom", rekao je kasnije Borelj.

- Postoji velika bipolarnost između Kine i SAD na jednoj strani, a na drugoj strani postoji multipolarnost aktera. I Evropljani moraju da deluju, moraju da stvore zajedničku stratešku kulturu da bi podelili izazove sa kojima se suočavaju - istakao je Borelj.

Žozep Borelj; Printscreen/Youtube, FRANCE 24 English

Dok je EU birala reči, Litvanija je odlučila da istraje u svojoj odluci, gurajući prst u oko Kini na način koji su evropski zvaničnici godinama izbegavali.

Litvanija insistira da nije imala nameru da uznemiri Peking, a nekoliko visokih zvaničnika ove zemlje istaklo je da bi bilo dobro da se tenzije smanje, iako trenutno nema naznaka da bi to moglo da se desi. Delegacija tajvanske vlade uskoro će posetiti Litvaniju, a nakon toga i Češku Republiku i Slovačku.

- Rešenje ove situacije zavisi od obe strane. Mi smo spremni da razgovaramo, ali nećemo biti spremi da ponovo razmotrimo svoju odluku. Tajvan je u poslednjih 20-25 godina osnovao mnogo predstavništava u Evropskoj uniji, a Litvanija nije učinila ništa drugačije u tom pogledu - rekao je Nauseda za „Politiko".

Litvanija nema čega da se plaši

Litvanija nije prva zemlja Evropske unije koja je ušla u diplomatski sukob sa Pekingom, ali je zanimljivo da ona u ovom sporu nema mnogo toga da izgubi.

Zemlje poput Francuske i Nemačke imaju značajne poslovne veze sa Kinom, što otežava njihovim liderima da zauzmu kritičke stavove, dok druge države, poput Grčke ili Mađarske, zavise od kineskih ulaganja.

Kada je 2013. godine španski sud izdao međunarodne poternice za pet penzionisanih visokih komunističkih zvaničnika zbog zločina protiv čovečnosti na Tibetu, Madrid se, svestan da su velike količine državnih obveznica u kineskim rukama, brzo primirio.

Tanjug/AP photo

Litvanija, sa druge strane, ima malo poslovnih veza sa Kinom. 

- Možete li da verujete da smo u Kinu uložili 10 puta više nego ona u Litvaniju - rekao je visoki zvaničnik u Vilnjusu, ne želeći da se njegovo ime otkriva.

Nasleđena nestašnost

Litvanija, zemlja čiji se posthladnoratovski identitet vrti oko borbe protiv komunizma i autoritarizma, retko se uzdržavala od kritikovanja. 

Vitautas Landsbergis, lider pokreta za nezavisnost, imao je zategnute odnose sa Pekingom. Tokom posete Pekingu 2000. godine, Landsbergis, koji je tada bio predsednik litvanskog parlamenta, započeo je otvoren razgovor o Tibetu i ljudskim pravima.

Njegov domaćin, Li Peng, bivši kineski premijer, nije bio srećan zbog toga i, prema priči neimenovanog izvora, otišao je sa večere pre vremena. 

Nekoliko meseci kasnije Li je prekinuo planiranu dvodnevnu posetu Litvaniji neposredno nakon što je saznao da litvanski parlament održava međunarodni sastanak na kom će se pričati o zločinima komunizma. Kineska delegacija otputovala je iz zemlje posle samo nekoliko sati.

Gabrijelijus Landsbergis; AP photo

Dvadeset godina kasnije litvanska vlada, u kojoj je Landbergisov unuk, Gabrijelijus Landsbergis, ministar spoljnih poslova, pokazala je slično nepoštovanje Kine, pa čak otišla i korak dalje.

Već u prvih šest meseci svog prvog ministarskog mandata mladi Landsbergis je izjavio da će se Litvanija povući iz kineske diplomatske platforme „17 + 1" sa centralnom i istočnom Evropom.

Osim toga, Litvanija je donirala vakcine protiv kovida 19 Tajvanu, ponudila humanitarne vize građanima Hongkonga i tvrdila da su Šaomi telefoni nebezbedni.

Ministarka ekonomije Aušrine Armonajte, liderka liberalne Stranke slobode, posebno je zainteresovana za razvijanje dobrih odnosa sa Tajvanom. Prilikom prošlomesečne posete Vašingtonu sastala se sa tajvanskim ambasadorom Hsijaom Bi-kimom, bliskim saradnikom predsednice Tajvana Caj Ingven.

U međuvremenu, litvanski predsednik Nauseda nastavlja da pritiska svoje kolege iz EU da ga podrže i zauzmu zajednički front prema Pekingu. On je više puta predlagao održavanje sastanka „27 + 1" sa Sijem Đinpingom, što je ideja koju je nekad podržavala nemačka kancelarka Angela Merkel, ali za sada Evropska unija nije jedinstvena po ovom pitanju, jer vodeće zemlje prvenstveno uzimaju u obzir dobrobiti od saradnje sa Kinom.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi