Malo poznate priče o Če Gevari: Mučni poslednji trenuci i šta se krije iza čuvene fotografije koja je obišla svet

Noga mu je bila izrešetana mecima, a pištolj mu je ispao iz ruke. Ernesto Če Gevara se predao.

- Ne pucajte! Ja sam Če Gevara i više vam vredim živ nego mrtav - rekao je bolivijskim snagama koje je obučavala Amerika.

Posle dve i po godine skrivanja, pobunjenik rođen u Argentini, i lekar po struci, konačno je uhvaćen.

Profimedia

Gevara, gerilski vođa, poznat po svojoj čuvenoj beretki, koji je vodio komuniste do pobede na Kubi, iznenada je napustio svoje pozicije u toj zemlji i odlučio da revoluciju nastavi u Africi i Južnoj Americi.

Međutim, misija u Boliviji mu je došla glave. 8. oktobra 1967. godine, vojnici su ga zarobili i odveli u jednu omanju školu u La Igueri, oko 5 kilometara dalje od mesta gde su ga uhvatili.

Feliks Rodrigez, kubansko-američki operativac CIA, koji se predstavljao kao bolivijski vojnik, pronašao ga je  u prljavštini u školi narednog dana.

Kosa mu je bila prljava, odeća pocepana, a ruke i noge zavezane. Američka vlada ga je želela živog kako bi ga ispitala, ali su Bolivijci odlučili da ga likvidiraju bojeći se da bi mu javno suđenje samo donelo još simpatija. Zvanična priča je kazala da je ubijen u obračunu.

Rodrigez je priznao da je imao pomešana osećanja.

Iako je Gevara bio odgovoran za smrt nekoliko njegovih saboraca, bilo mu ga je žao. Poručio mu je da će umreti.

- Pogledao sam ga pravo u lice i rekao mu... Gledao me je i rekao: 'Bolje je ovako. Nije trebalo da me uhvate živog' - prisetio se godinama kasnije Rodrigez u jednom intervjuu.

Rukovali su se.

- Zagrlio me je i ja sam njega - dodao je.

Rodrigez je otišao i naredio vojniku da ga upuca ispod vrata kako bi se to uklopilo u priču da je stradao u obračunu.

Kako se navodi u knjizi novinara Džona Lija Andersona "Če Gevara: Revolucionarni život", poslednje reči je uputio poručniku Haimeu Teranu.

Profimedia

- Znam da ste došli da me ubijete. Pucaj, samo ćeš ubiti čoveka - kazao je.

Teran ga je pogodio u ruke, noge i grudni koš.

Pre nego što je tajno sahranjen u masovnoj grobnici, bolivijski vojnici su ga javno izložili medijima u selu Valjegrandeu. Slike mrtvog revolucionara su obišle svet. Bolivijski komandant je naredio da mu se ruke odseku kako bi vlasti mogle da provere Gevarine otiske pristiju i da kubanskom vođi Fidelu Kastru dokažu da mu je saveznik zaista mrtav.

Decenijama posle smrti, Gevara je postao ikona čiji su život i stradanje postali prilično romantizovani. Džungla i škola u kojoj je ubijen važe za turističku atrakciju. Njegovo lice završilo je na majicama, posterima, zidovima... širom sveta.

Šta se krije iza čuvene fotografije?

Modni fotograf Alberto Korda autor je slike koje nam je svima dobro poznata.

- Moja baka je imala običaj da mu zapali sveću iako je njen idol kroz život išao kao ateista. Kada sam bio dete kasnih sedamdesetih u Havani, tokom neprestanih restrikcija, plašio sam se senki njegovog lica.

Baka mu se molila kao "Svetom Čeu" iako nije bila ljubitelj revolucije, ali je snažno verovala u snažne duhove koji odbijaju da napuste ovaj svet - pisao je kubanski pisac Orlando Luis Pardo Lazo.

Če Gevarina fotografija postala je jedna od najprodavanijih i najviše reprodukovanih na svetu, parirajući Mona Lizi, primera radi.

Profimedia

Kordin Če postao je simbol antikapitalizma i ultimativna ikona miroljubivih aktivista širom sveta.

- Če nije bio Kubanac, ali mu je u februaru 1959. dato državljanstvo "dobijeno na rođenju". Nije bio ekonomista, ali je u novembru iste godine postao predsednik Kubanske nacionalne banke. Nije bio ni nešto mnogo zgodan, celog života se borio sa astmom, ali je ostao upamćen kao najfotogeničniji idol kubanske revolucije, a i šire - piše Lazo za magazin Smitsonijan.

Inače, najpoznatija Gevarina fotografija zamalo da završi u đubretu jer je bila jedna od najobičnijih fotki koje kubanske novine nisu želele da odštampaju. U početku je samo krasila Kordin studio.

Alberto Dijaz Gutierez je radio kao fotograf za novine Revolusion, a u martu 1960. godine poslat je da isprati sahranu radnika koji su poginuli u eksploziji u luci u Havani.

Profimedia

Ceremoniji su prisustvovali i Žan-Pol Sartr i Simon de Bovoar, a nadomak njih je stajao i Če. Dijaz, koji je preuzeo nadimak Korda po mađarskom filmskom reditelju, sa prijateljem je radio kao modni fotograf sve dok nije krenula revolucija.

- Gledao sam kroz moju staru "Leiku". Fokusirao sam se na Fidela i ljude oko njega. Odjednom, Če se pojavio iznad mene. Iznenadio me je njegov pogled. Iz čistog refleksa sam napravio dve slike, horizontalnu i vertikalnu. Nisam imao vremena da uslikam i treću. Sve se dogodilo za manje od pola minuta - prisetio se Korda koji je potom kod kuće kropovao horizontalni snimak u vertikalni. Urednici su odbili crno-belu verziju bez daljih komentara, a uzeli su slike Kastra i njegovih gostiju Sartra i Bovoar.

Korda je ipak Čeovu sliku okačio u svom stanu. Iako ga je slikao stotine puta, Korda je kazao da Če nije voleo da se fotografiše.

Nekoliko meseci pre Čeove smrti, italijanski biznismen Đanđakomo Feltrineli pokucao je na Kordina vrata u Havani. Govorio je u ime grupe koja je želela da širi ideologiju kubanske revolucije, ali im je bila potrebna dobra fotografija Gevare.

Korda je pokazao na sliku na svom zidu rekavši da mu je to najbolja fotografija revolucionara.

Italijan je zatražio dve kopije, a Korda je naglasio da mu nije potreban novac.

Kada je stigla vest o Čeovoj smrti, Feltrineli je počeo da prodaje milione postera sa njegovim likom, ali nije pominjao ime kubanskog fotografa.

Profimedia

Kada mu je Kastro dao kopiju Čeovog dnevnika iz bolivijske džungle, Italijan je i to objavio sa Kordinom slikom na korici, ali autora opet nije naveo. Feltrineli je poticao iz jedne od najbogatijih italijanskih porodica, ali je svoju energiju trošio na radikalne levičarske ciljeve. Pronađen je mrtav nadomak Milana 1972. godine od sopstvenog eksploziva, a i danas se ne zna zasigurno da li se radi o ubistvu ili samoubistvu.

Kada je reč o Kordi, decenijama nije zaradio ni cent od fotografije koja je obišla ceo svet.

Ipak, nešto pre smrti, odlučio je da pokrene pravnu borbu i Londonski Visoki sud je potvrdio njegova autorska prava. Uspeo je da zaustavi da se njegova slika Če Gevare koristi u reklamama za votku "Smirnof". Dobio je posle nagodbe 50.000 dolara koje je donirao državi za kupovinu lekova za decu.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi