Govorom od 76 minuta uništio čitavu zemlju: Pauel nije lagao samo o Iraku, imao je izuzetno krvavu prošlost
"Bog će mu suditi", rekao je jedan Iračanin
Većina medija ga je opisala kao ratnog heroja koji "predstavlja sve najbolje što jedna zemlja može da bude" koji je bio "progonjen Irakom". Viđen je kao zvezda koja je usput imala "poteškoća" sa Irakom.
"Jedan od najbojih Amerikanaca koji nikad nije postao predsednik", glasio je još jedan od naslova.
Sa druge strane, alternativni mediji su bili prilično slobodniji, pa se moglo naići na naslov - "Imperijalistički lažov Kolin Pauel preminuo od kovida u 84. godini".
Pročitajte još:
Bilo kako bilo, iza sebe je ostavio diskutabilno političko nasleđe, a mnogi bi rekli da je u pitanju jasni ratni zločinac.
- Bio je ratnik američkog imperijalizma u svakom trenutku što znači da je bio masovni ubica. Ovde se ne radi o Kolinu Pauelu kao pojedincu sa manama, radi se o imperijalističkom, kapitalističkom sistemu koji koristi ljude poput njega da sprovode brutalne politike i grade podršku za takve politike - preneo je portal Leftvoice.
I dok su ga nekadašnji saradnici hvalili, Iračani su vest o njegovoj smrti drugačije dočekali.
Za mnoge od njih Pauel je bio lice američke invazije na Irak u kojoj je stradalo najmanje 200.000 ljudi, mada je zasigurno taj broj mnogo veći.
- Amerika je Irak načinila još gorim zato što je uništila celu zemlju i ona je razlog zašto su ljudi izvan Iraka došli da kontrolišu našu državu. On je doveo haos u Irak - rekao je Kaled Džamal iz Mosula.
- On je bio razlog zašto su moji rođaci ubijeni i zašto je moja porodica morala po kampovima da živi tri godine. Kakva je to pobeda? - rekla je Suha Mutlak, takođe iz Mosula.
Iračanin Muntader Alazidi koji je 2008. godine cipelama gađao američkog predsednika Džordža Buša mlađeg, na konferencij za medije, rekao je da mu je žao što Pauel nije izveden na sud zbog svojih ratnih zločina.
- Siguran sam da će ga Božji sud sačekati - napisao je na Tviteru.
Pauel će ostati upamćen kao čovek koji je pred celim svetom lagao da Irak ima oružje za masovno uništenje.
Pred Savetom bezbednosti UN 5. februara 2003. godine je održao govor od 76 minuta kojim je pokušao da opravda želju Bušove administracije za okupacijom Iraka.
Insistirao je da Sadam Husein nadgleda tajni program kojim se razvija opasno oružje. Pun samopouzdanja je pokazivao satelitske snimke koji, navodno, dokazuju postojanje kamiona, aluminijumskih cevi i drugih "materijala" za proizvodnju oružja. Čak je pokazao i bočicu u kojoj bi, kako je rekao, mogao da se nalazi antraks.
- Moje kolege, svaku tvrdnju koju ću danas izneti potkrepljuju izvori, čvrsti izvori. Ovo nisu pretpostavke. Ono što vam pružamo su činjenice i zaključci zasnovani na čvrstim obaveštajnim podacima - naveo je.
Pustio je i snimak presretnutih razgovora između iračkih vojnika o kontroli oružja koje su sprovodile UN.
Danas znamo da je sve to bila laž. Kamioni su bili samo kamioni, a cevi - cevi. Nije bilo antraksa. U osnovi nije bilo nijednog razloga da se napadne Irak.
Ipak, baš zahvaljujući Pauelovoj požrtvovanoj prezentaciji pred UN, Bušova administracija je nastavila sa svojim mračnim planovima u kojima je osim Iračana, poginulo i više od 4.000 američkih vojnika.
Portal Intersept prenosi da iako je u to vreme bilo dosta istaknutih republikanaca, Pauel je možda bio jedina javna ličnost koja je mogla da odvrati Belu kuću od invazije.
- Šta da je umesto toga privatno rekao Bušu da je to greška, kao što se verovalo da sam to i misli. Šta da je odbio Buša pre nego što je govorio pred UN? Sigurno bi bio prinuđen da podnese ostavku, ali bi to potom učinio i veliki broj, ako ne i svi, članova njegovog osoblja koji su bili umešani u pitanje Iraka - smatra pisac Robert Drejper.
Lavina bi se pokrenula. Amerika bi tada sigurno ostala i bez značajne britanske podrške.
Ipak, to se nije dogodilo jer Pauel nije hteo da se usprotivi Bušu.
- Nisam imao izbora. Koji sam izbor imao, on je predsednik? - rekao je Pauel jednom prilikom upravo Drejperu.
Profimedia
Dve godine kasnije posle čuvenog govora u UN, Pauel je rekao da je to ostavilo mrlju u njegovoj karijeri.
- Ja sam taj koji je to predstavio u ime Sjedinjenih Američkih Država svetu i to će zauvek biti deo mog dosijea. To je veoma bolno - naveo je.
Pauel se povukao iz Bušove administracije 2004. godine, ali nikada nije stao iza svojih postupaka. Uvideo je da je njegov govor pred UN bio netačan, ali dalje od toga nije išao.
Sa druge strane, reputacija mu nije bila preterano ukaljana jer je nastavio da krči put u korporativnom svetu.
Krvava prošlost
Iako se uglavnom Irak pominje u njegovoj neslavnoj prošlosti, Pauel se istakao i u Vijetnamu.
U svojim memoarima je napisao da je predvodio vojnike sa juga Vijetnama u napadima na sela.
- Ljudi su bežali pred našim naletom osim jedne starice koja je bila preslaba. Spalili smo slamnate kolibe, a plamen se raširio uz pomoć upaljača "zipo" i "ronson"... Ho Ši Min je rekao da su ljudi more u kome plivaju gerile... Pokušali smo da rešimo problem tako što smo celo more učinili nenastanjivim - bio je samo jedan deo memoara "Moje američko putovanje".
Kako se navodi, 1963. godine kapetan Pauel je služio prvu turu sa vojnicima Južnog Vijetnama. Spaljivanjem sela je umanjivao podršku Vijetkongu. Iako je bilo onih koji se nisu slagali sa ovom strategijom, Pauel ju je branio.
U julu 1968. ponovo je došao u Vijetnam, ali kao ambiciozni oficir pri diviziji Amerikal. Do kraja te godine, prešao je nekoliko stepenica u vojnoj hijerarhiji.
Sve je zvučalo krajnje idealno dok se nije pojavilo pismo izvesnog vojnika Toma Glena koji je služio u minobacačkom vodu. U pismu generalu Krejtonu Abramsu, komandantu svih američkih snaga u Vijetnamu, Glen je naveo kojim sve brutalnostima je pribegavala divizija Amerikal. Pismo je poslato potom u američki štab u Ču Laju gde je završilo na stolu majora Pauela. Istakao je da su američki vojnici iz zadovoljstva pucali na domove i civile, nazivajući ih raznim pogrdnim imenima, a često su ih mučili i prebijali.
Masakr u Mi Laju je bio samo jedna stavka koja je označila koliko je američka vojska bila brutalna.
Masakr u Mi Laju
Vojska SAD je u martu 1968. izvela masovno pogubljenje vijetnamskih civila. Procene o broju ubijenih se kreću od 347 (rezultati istrage američke vlade) do 504 (koliko je imena na spomeniku žrtvama masakra). Žrtve su bile starosti od jedne do 82 godine. U selu nisu naišli ni na kakav otpor niti je bilo ko uzvratio vatru. Pred vojnim sudom je optuženo 14 oficira, a većina optužbi je odbačena. Osuđen je samo poručnik Vilijam Keli i to na doživotnu robiju koja je kasnije preinačena, pa je u kućnom pritvoru proveo svega tri godine.
Pauel nije sproveo nikakvu posebnu istragu niti ispitivanje Toma Glena, ali je 13. decembra sročio odgovor u kome je tvrdio da nije bilo "lošeg ponašanja".
- Možda je bilo izolovanih slučajeva lošeg postupanja prema civilima, ali to ni na koji način ne odražava celokupni stav divizije - napisao je.
Takođe, u memoarima je naveo i da, ukoliko bi helikopter uočio seljaka u crnoj pidžami koji bi izgledao iole sumnjivo, pilot bi kružio i upucao bi ga.
Kako prenosi portal Leftvoice, to, naravno, nije taktika koju je sam Pauel izmislio već ratna strategija SAD, a on je to uspešno sprovodio zbog čega je i dosta napredovao u vojsci.
Bio je glavni zamenik sekretara odbrane Kaspara Vajbergera u vreme Regana. Tada je bio umešan u aferu Iran-Kontra kada je vlada finansirala desničarske kontre u Nikaragvi koje su ubile oko 30.000 ljudi. Među mnogim metama su bili civili, uključujući i decu, a pre nego što bi ih ubijali, Kontraši bi ih mučili ili seksualno zlostavljali.
Potom, kao načelnik združenih snaga, u vreme Buša starijeg, vodio je invaziju na Panamu 1989. godine kada je život izgubilo više od 500 civila tokom dva meseca akcije. Čak je i Generalna skupština UN smatrala ovu akciju nezakonitom.
Uprkos svemu, Pauel je služio kao dokaz da rasizma u Americi više nema i da su napori tamnoputih građana, koji su se godinama borili za osnovna ljudska prava, urodili plodom.
Postao je ne samo prvi tamnoputi državni sekretar već se dugo smatralo da bi baš on mogao biti i prvi crnac na mestu predsednika SAD.
Kako je napisala kolumnistkinja magazina Jacobin, Liza Federston, u administraciji Džordža Buša mlađeg je bilo "dosta ludaka koji su mogli da ostvaruju krvožedne politike u demokratiji, ali nikada ne bi mogli da budu izabrani za bilo šta zbog njihovih javnih izjava koje normalne ljude teraju da se presavijaju u hororu".
Profimedia
Kako je navela, sekretar odbrane Donald Ramsfeld je želeo da se pokrene rat u Iraku, iako nije imao dobrih razloga za to, zato što je Irak, kako je rekao, za razliku od Avganistana imao dosta dobrih meta.
Njegov zamenik, Pol Volfovic, istakao je da je invazija izvodljiva i da ne mari "za saveznike, koalicije i diplomatiju".
Dik Čejni je bio mozak aparata za globalno mučenje. Inače, 2006. godine, Čejni je tokom lova pogodio svog prijatelja u lice, doživotno ga tako načinivši bogaljem, a to je bio incident za koji se nikada nije izvinio.
- Kolin Pauel je donosio drugačiju energiju, odisao je tihim dostojanstvom, promišljenošću i smirenjem. Takođe, bio je ratni zločinac odgovoran za stotine hiljada mrtvih. U tom smislu nije bio ništa bolji - navela je u tekstu za Jacobinmag.
Ipak, na kraju je dodala da je Pauel, na neki svoj način, bio gori i od samog Ramsfelda.
- Načinio je da se ubistva stotina hiljada civila čine opravdanim. Uživao je što su mu milioni verovali, a lagao je. Jedina tužna stvar povodom njegove smrti je što nije kažnjen za svoje zločine - zaključila je.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari