Za neke genije, za druge "đavo iz devetog kruga pakla": U ove mitove o Grigoriju Raspućinu mnogi i danas veruju

Možda nema čoveka koji je obavijen sa više misterije i mitologije od Grigorija Raspućina. Rođen u opskurnom sibirskom selu 1869. godine, brzo je izgradio karijeru putujućeg "čoveka od vere" i iscelitelja, što ga je dovelo do dvora ruske kraljevske porodice, gde je postao najbliži poverenik, glavni savetnik i jedan od najmoćnijih ljudi u imperiji. 

Ali koliko god da je Raspućin bio misteriozan, bilo je nečega u njemu što je fasciniralo i odbijalo, čak i posle njegovog života. Kao rezultat toga, mediji u zemlji i inostranstvu koristili su ga kao zgodno oružje za sprovođenje sopstvenih planova, što je rezultiralo time što je postao najomraženiji čovek u Rusiji i do njegovog ubistva 1916. godine.

Priče su se vrtele, od preuveličavanja istine do fikcije, a postale su toliko uobičajene da se u njih veruje i više od veka kasnije.

Predstavljamo vam teorije i činjenice koje su obeležile i više nego intrigantan život neverovatnog Raspućina.

"Bio je caričin ljubavnik"

Čuvena pesma Boni M govori o optužbi koju su pokrenuli antimonarhijski mediji u Rusiji, koji su redovno crtali karikature carice Aleksandre i Raspućina kako kleče.

Oni su, naravno, bili osmišljeni da diskredituju par, koji je bio omražen u javnosti do 1916, a i filmovi i drame bili su pisani tako da sugerišu da je par uživao u nedozvoljenoj aferi.

Ipak, nema dokaza koji bi ukazivao na to da je odnos Raspućina i Aleksandre bio sve samo ne platonski. On je Aleksandri pružio "duhovno društvo" tokom izazovnog vremena. Prvi svetski rat je besneo, a njen muž, car Nikolaj II, komandovao je snagama blizu linija fronta, što supruga i suprugu nije sprečilo da razmenjuju pisma koja pokazuju strastvenu romansu koja nikada nije prestala. 

Youtube printscreen

Bez obzira na sve kritike upućene Aleksandri, ona je bez sumnje bila duboko religiozna i odana žena, ludo zaljubljena u svog muža. Raspućin je znao na kojoj je strani i bio je dovoljno pametan da zna da će čin na koji su aludirali mediji, filmovi i drame biti njegov kraj.

"Bio je seksualno devijantan"

Većina Raspućinovih sledbenika bile su žene, provodio je dosta vremena u njihovom društvu i bilo je poznato (iz zvaničnih policijskih izveštaja koji su pratili njegovo kretanje) da posećuje javne kuće.

Realnost je bila da Raspućin nsamo doveden u iskušenja. Mnoge dobrostojeće žene koje su mu bile dosadne postale su neke od njegovih najodanijih sledbenica, a neke su se i "bacile na njega". Naravno, on je bio kriv koliko i one, ali kao i mnogo toga u njegovom životu, stvarnost su grubo preuveličali mediji koji su vodili aktivnu kampanju protiv njega. 

Ideja o mističnom ruskom seljaku koji dolazi u dobrostojeću Rusiju, izlaže se u javnosti i spava sa suprugama muškaraca iz viših klasa bila je previše moćno oružje. Međutim, ona je svakako bila samo delimično zasnovana na istini.

"Imao je polni organ duži od 30 centimetara"

Ruku pod ruku sa pričama o njegovoj seksualnoj sposobnosti išla je priča da je njegov polni organ bio dugačak 32 centimetra i da su žene, kada je vodio ljubav sa njima, povremeno padale u nesvest.

Youtube printscreen

Ovaj mit je dodatno preuveličan pričama da je njegov organ navodno odsečen nakon što je njegov leš pronađen u reci Mala Nevka u decembru 1916. i godinama bio izložen u muzeju. Kada su urađeni testovi, analize su pokazale da se radi o morskom krastavcu. 

Ljudima se sviđala ideja da je Raspućinov organ ogroman jer je to ukazivalo na njegov seksualni apetit i podupiralo mit da je u nekom trenutku odsečen. 

I danas Ruski muzej erotike organizuje izložbu na kojoj se, kako tvrde, prikazuje pravi Raspućinov reproduktivni organ.

"Špijunirao je za Nemce"

Dok je Nikolaj II upravljao svojom vojskom, Aleksandra (Nemica po rođenju) je ostavljena da vlada. Raspućin joj se redovno javljao da bi je savetovao i davao joj preporuke, često sugerišući ko bi trebalo da bude imenovan za različite državne funkcije.

Čak i pre nego što je Nikolaj otišao na front, Raspućin je redovno davao političke savete pod maskom "vizija i snova koji su dolazili direktno od Boga", što je često uticalo na duboko religiozne članove kraljevske porodice. Ali jedna uobičajena priča (koju su opet pokrenuli ruski mediji tog vremena) bila je da su neuspesi Rusije na bojnom polju bili Raspućinova krivica. 

Youtube printscreen

I ne slučajno — namerno je pogrešno savetovao cara i caricu da pomognu Nemcima da pobede. Neki su čak tvrdili i da je Aleksandra bila na nemačkom platnom spisku. S obzirom na to da su ga poslednjih nekoliko godina života stalno pratili, uključujući britanske obaveštajne službe, ispostavilo se da nema dokaza da je radio za Nemce ili bilo koga drugog. 

"Bio je duhovni iscelitelj koji je spasio sina Nikolaja II"

Ovo je tehnički tačno, ali mit o načinu na koji je to uradio, a koji ni danas nije pouzdan, često je odlazio u magiju i misticizam. Nikolajev i Aleksandrin sin jedinac bio je Aleksej, slabašni dečak koji je nasledio hemofiliju s majčine strane i nije se očekivalo da će dugo živeti. 

Ova bolest sprečava zgrušavanje krvi, što znači da jednostavni pad može dovesti do skoro fatalnog unutrašnjeg krvarenja. Raspućin bi uvek pritekao u pomoć, ponekad lično, ponekad samo pismom. 

Poznat u celoj Rusiji kao verski iscelitelj, čak i pre nego što je prvi put sreo kraljevsku porodicu, Raspućin je postao neophodan za Nikolaja i Aleksandru: Njihovog naslednika je naizgled mogao da održava u životu samo poznati mistik i niko drugi.

Youtube printscreen

Neki kažu da se jednostavno radilo o tome da je Raspućin slao lekare i naložio im da drže Alekseja u životu. Ovo ima smisla s obzirom na to da je uobičajeni tretman za hemofiliju u to vreme bio aspirin, za koji danas znamo da razređuje krv, što je najgora stvar koju treba dati hemofiličaru. 

Insistiranjem da lekari promene Alekseju terapiju verovatno je spasio dečakov život, a nije ga duhovno iscelio kako se dugo verovalo.

"On je bio monah"

Nadimak "ludi monah" svakako je interesantan, ali Raspućin nije bio lud i sigurno nije bio monah. Njegova religiozna karijera počela je nakon hodočašća u manastir kada je imao 27 godina.

Vratio se kao promenjen čovek, čovek od Boga, ali ga Ruska pravoslavna crkva nikada nije priznala. Šetajući sibirskom divljinom od sela do sela kao neko ko propagira veru, postao je veoma popularan. 

To je privuklo pažnju lokalnih crkvenih vođa i na kraju Sankt Peterburga. U prestonici je bio viđen kao neka vrsta kurioziteta, oličenje sentimentalne ideje bogobojažljivog seljaka. 

Youtube printscreen

Često dosadna i duhovno gladna aristokratija bila je opčinjena ovim grubim čovekom, koji je samouvereno stajao među njima u odori monaha. Raspućin nije imao želju da ikada formalno uđe u crkvu.

"Vratio se iz mrtvih"

Ne zna se sa sigurnošću šta se dogodilo te kobne noći krajem decembra 1916. godine kada je Raspućin ubijen. 

Sve što je sačuvano o tome jeste nepouzdani izveštaj samog ubice, princa Feliksa Jusupova, čiji memoari prepričavaju priču o zlu, mračnim silama i plemenitom i nesebičnom činu da se svet oslobodi Raspućina. 

Jusupov tvrdi da je Raspućin doveden u njegovu kuću, gde je nahranjen kolačima i vinom sa cijanidom. Potom je princ zgrabio pištolj i pucao mu u srce. 

Zatim, misleći da je posao obavljen i, u nekim pričama, proveravajući puls i ne nalazeći ga, otišao je da ispriča sa svojim saučesnicima. 

Kada se vratio, Raspućin se navodno vratio u život, ugušio Jusupova i pokušao da pobegne pre nego što je zauvek ubijen u dvorištu. 

Iako verovatno nikada nećemo saznati kako se tačno sve odigralo, navodi o tome da se Raspućin "vratio iz mrtvih" sasvim očigledno mogu biti diskreditovani, naročito kada se u obzir uzme izvor.

Youtube printscreen

Obdukcija odmah diskredituje Jusupovljevu priču, sa detaljima o više hitaca, jednim u glavu i raznim modricama na telu, što ukazuje na to da je pretučen. Pa ipak, čak i u smrti, mit o "đavolu inkarniranom u Raspućinu" bio je previše privlačan da bi se odbacio.

"Umro je tako što se udavio"

Još jedna uobičajena zabluda o njegovoj smrti, iako malo manje poznata, jeste da Raspućin još nije bio mrtav kada je njegovo telo "zbrinuto". 

Jusupov i njegovi saučesnici odvezli su se do reke Male Nevke i bacili ga u rupu u ledu. Međutim, kada je njegovo telo pronađeno malo dalje nizvodno, brzo su se proširile lažne glasine da je voda pronađena u njegovim plućima, što je dokazalo da je disao i kada je bačen u vodu, zbog čega se kao uzrok smrti navodi utapanje.

Ovo je jednostavno bilo još jedna nit u nizu mitova o Raspućinu, još jedan način da se istakne da je mistični čovek bio "sila zla sa natprirodnim moćima". U stvarnosti, obdukcijski izveštaj ne kaže ništa o tome.

"Britanci su bili umešani u njegovo ubistvo"

Britanci su bili željni da spreče raspadajuću Rusku imperiju da se povuče iz rata i ostavi ih na cedilu. Oni su Raspućina videli kao pretnju zbog njegovih poziva da veruju u njega, uticaja na kraljevsku porodicu i lošeg osećanja koje je uneo u rusko stanovništvo, koje se potom preko punomoćnika prenelo na cara. 

Youtube printscreen

Priča se da je britanska obaveštajna agencija savetovala na njegovo ubistvo, pa čak i da je učestvovala u njemu, prepoznajući da on "neće nikome nedostajati".

S obzirom na to da detalji govore u prilog tome da je u pitanju amatersko ubistvo, nema šanse da je britanska obaveštajna agencija aktivno učestvovala u njemu.

"On je bio čisto zlo"

Verovatno najprihvaćenija "činjenica" o Raspućinu, čak i onima koji ništa ne znaju o njemu, jeste da je bio zao čovek. 

Popularna kultura je odigrala veliku ulogu u ovome, posebno na Zapadu, gde je Raspućin uvek bio loš momak sa zlim moćima i lošim namerama. 

Ali bez obzira na to što je zaista bio čovek sa manom, a svakako nikakav svetac, Raspućinove namere su u najboljem slučaju bile prilično plemenite.

Dok je posećivao prostitutke i spavao sa suprugama članova elite, činio je to sa iskrenim uverenjem da je greh neophodan korak da se neko približi Bogu (što je ideja koju su delili proslavljeni pisci Tolstoj i Dostojevski).

Voleo je svoje bližnje (posebno seljake) i nije se plašio da to pokaže, što je dovelo do glasina o njegovoj nepristojnosti i aferama. 

I dok je nacija išla ka neizbežnom ratu, on je molio Nikolaja da popusti, tugujući zbog ideje da će generacije ruskih muškaraca biti poklane i deca ostati bez očeva. 

On je svakako bio komplikovan čovek, ali nazvati ga zlim znači verovati manipulatorima koji su se bavili starom antimonarhističkom ruskom propagandom. 

Ona je osnova čitave moderne Raspućinove mitologije, potekle iz medija koji su ga videli kao ništa drugo do oruđa za rušenje establišmenta.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi