Amerika na kolenima: Epidemija o kojoj se najmanje govori, a potpuno razara zemlju! Ovako je sve počelo (VIDEO)

Federalna porota utvrdila je da su tri najveća lanca drogerija u SAD, "CVS", "Volgrins" i "Volmart", odgovorna za rasplamsavanje opioidne krize koja vlada u toj zemlji, a očekuje se da će ova odluka dovesti i do pravnih posledica.

Na američkim sudovima širom zemlje su se našle hiljade tužbi koje su tiču ovog pitanja.

Porota je zaključila da su apoteke doprinele stvaranju "javnoj smetnji" u okruzima u Ohaju tako što su prodavale i izdavale ogromne količine lekova za ublažavanje bolova.

Veliki broj tih lekova završi i na crnom tržištu.

 

 

Protiv tri lanca drogerija podnete su hiljade tužbi u ime zajednica koje se bore sa opioidnom krizom.

U odvojenom sudskom procesu biće utvrđeno koliko će kompanije morati da plate kako bi se ublažila kriza, a sigurno će se raditi o milijardama dolara.

Advokati koji zastupaju okruge u Ohaju kažu da ova federalna presuda predstavlja prekretnicu u naporima da kompanije preuzmu odgovornost za opioidnu krizu tokom koje je preminulo stotine hiljada ljudi.

- Decenijama su farmaceutski lanci gledali kako pilule, koje izleću kroz njihova vrata, pričinjavaju štetu, a nisu preduzeli ništa iako je to predviđeno federalnim zakonom - naveli su advokati u novembru.

Rukovodioci farmaceutskih lanaca uporno govore da nisu učinili ništa loše i da su izdavali lekove samo na recept koje su pisale licencirane zdravstvene ustanove i lekari.

Portparol Volmarta je kritikovao čitav sudski proces i presudu, a naveo je i da će se žaliti na tu odluku. Slično su naveli predstavnici i druga dva lanca drogerija.

Vodeći uzrok smrti

Predoziranje jakim narkotičkim lekom fentanilom je vodeći uzrok smrti kod punoletnih Amerikanaca starih između 18 i 45 godina, prema podacima Vlade SAD.

Tokom 2020. i 2021. godine od fentanila umrlo je blizu 79.000 ljudi, starih između 18 i 45 godina, odnosno, 37.208 u 2020. godini i 41.587 u 2021. godini, saopštila je agencija Porodice protiv fentanila.

Paralelno, između 1. januara 2020. godine i 15. decembra, od kovida je umrlo više od 53.000 ljudi starih između 15 i 49 godina, pokazali su podaci američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Prema preliminarnim podacima CDC, pretpostavlja se da bi broj umrlih od predoziranja, računajući sve droge, mogao da premaši 100.000 u 2021. godini.

AP Photo/Patrick Semansky, File

Koreni

U Sjedinjenim Američkim Državama se 2015. godine dogodilo nešto čega nije bilo proteklih 100 godina - prosečni životni vek je počeo da se smanjuje, sa 78,8 godina na 78,7. U narednim godinama, ta brojka se dodatno smanjivala.

Istovremeno, u razvijenim zemljama, životni vek se povećavao decenijama. Poslednji put kada je pad zabeležen u SAD bilo je tokom Prvog svetskog rata i tokom epidemije gripa 1918. godine.

Ipak, ovoga puta je iza svega stajalo predoziranje narkoticima, kao i veliki broj samoubistava, a oba faktora su povezana sa korišćenjem opijata. Broj smrtnih slučajeva od predoziranja drogom utrostručio se između 1999. i 2017. godine, a broj ljudi koji je preminuo od predoziranja lekovima je povećan čak šest puta.

Više ljudi je u SAD umrlo od predoziranja opioidima u 2017. godini, primera radi, nego od HIV i AIDS tokom vrhunca epidemije side.

Ta kriza se uglavnom naziva opioidna epidemija, a baš kao mnoge virusne epidemije, ima posebnu istoriju. Kako bi se rešio problem ljudi koji pate od bolova bilo koje vrste, rodila se posebna epidemija zahvaljujući lekarima i agresivnim, ponekad čak i lažnim, promocijama farmaceutskih kompanija. Tome su doprinele i karakteristike američkog zdravstvenog sistema, regulatorni sistem, kultura i socio-ekonomski trendovi. Epidemija je evoluirala vremenom, postajući sve gora i smrtonosnija.

U.S. Attorneys Office for Utah via AP

Opioidna kriza nije novi fenomen u SAD, ali u prošlosti nije imala toliki uticaj na zemlju u celini. Temelji su postavljeni osamdesetih kada je bol prepoznat kao problem koji je zahtevao adekvatno lečenje. Uvođeni su i zakoni kojima nisu morali da se procesuiraju doktori koji su bol svojih pacijenata tretirali agresivno sa kontrolisanim supstancama. Godine 1995, udruženje lekara "American Pain Society" pokrenulo je kampanju kojom se želelo da se bol utvrdi kao "peti vitalni znak" koji bi trebalo da bude nadgledan, baš kao srčani ritam ili krvni pritisak.

Pre nego što se razvila aktuelna epidemija, opioidi su bili prepisivani uglavnom za kratkoročnu upotrebu poput umanjivanja bolova posle operacije ili za pacijente obolele od raka.

Međutim, tada je počelo da se razmišlja o tome da bi opioidi mogli da budu bezbedniji i da manje stvaraju zavisnost. Broj prepisanih opioida se povećavao osamdesetih i početkom devedesetih. Međutim, tek sredinom devedesetih su farmaceutske kompanije uvele nove lekove zasnovane na opioidima, pre svega, oksikontin. Tako je počelo lečenje hroničnog bola.

Kompanije su veoma snažno promovisale svoje proizvode, a lobirali su i među zakonodavcima, sponzorisali medicinske obuke i profesionalne i patentne organizacije. Slali su predstavnike u ordinacije pojedinačnih doktora, a tokom svih ovih aktivnosti naglašavali su bezbednost, efikasnost i malu zavisnost od lekova za ublažavanje bolova.

AP Photo/Seth Wenig, File

Istina je, zapravo, bila potpuno drugačija. Opioidi nisu previše efikasni u lečenju hroničnih bolova, a sa dužom upotrebom pacijenti mogu da razviju toleranciju na lekove i da postanu još osetljiviji na bol. Tvrdnja da oksikontin manje stvara zavisnost nije tačna - proizvođač "Purdju farma" je to znao što je i priznao u tužbi 2007. godine koja je rezultirala odštetom od 635 miliona dolara. Međutim, tada lekari i pacijenti to nisu znali.

Sistem pun mana

Doktori nisu preispitivali ono što su im govorili predstavnici farmaceutskih kompanija, a sami su imali malo znanja o lečenju bolova.

Struktura američkog zdravstvenog sistema je takođe doprinela prekomernom izdavanju recepata na opioide.

Pošto dosta lekara ima privatnu praksu, finansijski im može biti veoma unosno ukoliko povećaju broj pacijenata koje leče, što posledično povećava i broj recepata. Osim toga, zdravstveno osiguranje često je pokrivalo lekove protiv bolova, ali ne i dugoročne terapije poput fizikalne, primera radi.

Prema podacima UN, američki doktori prepisuju 5,5 puta više lekova protiv bolova nego što čine njihove francuske kolege, i osam puta više nego što se to čini u Italiji.

Osim toga, farmaceutski giganti su oksikontin prvo reklamirali u predgrađima i ruralnim belačkim zajednicama. Ako se smatralo da je prosečni narkoman Afroamerikanac ili pripadnik latinoameričke zajednice, opioidna kriza je stvorila nove zavisnike.

"Purdju farma" je ciljala na doktore koji su lečili pacijente za koje se mislilo da nisu u riziku od stvaranja zavisnosti.

Najviše pogođene oblasti se mogu pronaći u državama Zapadnoj Virdžiniji, Ohaju, Kentakiju i Nju Hempširu.

- U tim zajednicama ima dosta nezaposlenosti i siromaštva - navela je epidemiolog Magdalena Serda, preneo je sajt Nature.com.

Samoubistva i predoziranja lekovima su se pojačala u belačkim delovima Amerike koje je pogodila ekonomska kriza.

Epidemija na epidemiju

Ipak, i heroinska epidemija koja je razarala manjine u gradovima 60-ih i 70-ih godina, nastala je kao rezultat ekonomskog kraha.

Opioidna epidemija je imala tri faze: dominacija lekova protiv bolova, heroin, i jeftiniji, ali moćniji sintetički opioidi poput fentanila.

Stručnjaci kažu da je reč o tri epidemije koje su naslagane jedna na drugu jer postoji dosta ljudi koji koriste sve tri vrste narkotika. Mnogi počnu sa jednim, pa se predoziraju drugim.

AP Photo/Elise Amendola

Tokom prve faze, od sredine devedesetih do 2010. godine, postojao je stabilan rast broja smrtnih slučajeva povezanih sa lekovima za ublažavanje bolova. Građani su mogli da gomilaju recepte i da potom prodaju pilule, a to je predstavljalo poseban presedan jer su pacijenti sami kreirali crno tržište.

Ubrzo je "Purdju farma" promenila formulu oksikontina i načinila ga mnogo težim za mrvljenje i udisanje. To jeste obeshrabrilo zavisnike, ali se iz nekog nepoznatog razloga, pojačalo snabdevanje heroinom zbog čega su mu cene pale. Mnogi ljudi se su se tako prebacili na tu drogu jer je bio lakši za nalaženje.

Oko 2013. godine, epidemija je treći put počela da se menja. Dileri heroina su počeli da mešaju proizvode sa fentanilom i drugim supstancama.

Pošto je fentanil mnogo jači od heroina, samim tim je i smrtonosniji. Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, od 2013. do 2016. godine broj predoziranja fentanilom se pojačao za 88 odsto godišnje.

Zabeležen je i veći broj zavisnika među crnačkim zajednicama.

Profimedia

Smrtni slučajevi povezani sa opioidima povećavaju se i u Kanadi, Velikoj Britaniji, Irskoj i Švedskoj, ali se smatra da su SAD posebno pogođene ovom krizom.

Epidemija bi mogla da se proširi i na zemlje sa nižim životnim standardom.

Postoji bojazan i od drugih lekova, poput određenih vrsta sedativa, koji mogu da se naširoko prepisuju pacijentima.

Zavisnici na ratištu

Tokom američkog građanskog rata, vojne bolnice su lekove protiv bolova koristile svakodnevno. Doktori i sestre su vojnicima davali opijum i morfijum kako bi im ublažili muke, ali i unutrašnje krvarenje, dijareju... To je dovelo do zavisnosti, a mnogim ratnim veteranima je uništen život.

Bili su slabi i mršavi, a pretila im je i smrt. U pojedinim slučajevima, zbog zavisnosti nisu mogli da dobiju ni penziju.

Još pre rata, doktori su prepisivali pilule opijuma i laudanuma, koji je bio kombinacija opijuma i alkohola. Ti opijati su bili dostupni u mnogim apotekama, a recept nije bio potreban.

Medicinski udžbenik Konfederacije je naveo: "Opijum je nezamenljivi lek na ratištu, važan je za hirurga, baš kao i barut za oružje".

Pored toga, doktori su počeli da koriste špriceve, što je bio relativno nov izum, kako bi morfijum ubrizgali pravo u vene vojnika.
 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi