Od maršala i diktatora do pisca i reditelja: Ovi ljudi su proglašeni počasnim građanima Beograda

Titula “počasni građanin Beograda” zvanično je ustanovljena 19. jula 1954. godine, a ni do danas nikada je nije dobila žena, niti ijedan srpski državjanin.

Inače, prvi put je “nezvanično” dodeljena 1945. godine i dobili su je oslobodioci Beograda – narodni heroj Peko Dapčević, Fjodor Ivanović Tolbuhin, maršal Sovjetskog Saveza i Vladimir Ivanović Ždanov, general Crvene armije.

Tek gotovo dve godine posle njih, 25. maja 1947, titulu je dobio i Josip Broz Tito, tadašnji predsednik FNRJ, u to vreme “najveći sin naših naroda i narodnosti”.

Sve do 1985. godine ova čast ukazivana je inostranim političarima, državnicima, vojskovođama, pa se kroz imena laureta i danas može videti kakva je bila spoljnopolitička pozicija SFRJ i čiju naklonost je valjalo pridobiti.

Tako su, kako se zemlja okretala “trećem svetu” i zemljama u razvoju, iz čega je kasnije nastao Pokret nesvrstanih, prva četiri dobitnika bila iz Afrike i Azije – etiopski car Hajle Selasije (1954.), premijer Indije Džavaharlal Nehru (1955.), egipatski predsednik Gamal Abdel Naser (1956.) i kralj Kambodže Norodom Sihanuk (1959.)

Potom je, zbog otopljavanja odnosa sa Sovjetskim savezom, koje je usledilo posle smrti Josifa Visarionoviča Staljina 1953. godine, za počasnog građanina Beograda 1962. godine proglašen Leonid Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR.

Dalje su se ređali “nesvrstani dobitnici” – lideri Alžira – Ahmed Ben Bela (1964.), Tunisa – Habib Burgiba (1965.) i Indije – Lal Bahadur Šastri (1966.).

Istaknuti društveno-politički radnik SFRJ, partizanski borac i narodni heroj Edvard Kardelj postao je 1970. godine počasni građanin naše prestonice, a dogodine i Kenet Kaunda, predsednik Zambije.

Predsedniku Ujedinjene radničke partije Poljske Edvardu Gjereku ukazana je ta čast 1973. godine.

Tri godine potom, 1976. godine, priznanje je “zaslužio” niko drugi do tadašnji veliki Titov prijatelj Nikolae Čaušesku, predsednik Rumunije i lider njihovih komunista, koji je svoj narod decenijama držao u bedi i siromaštvu, pa je u opštem narodnom buntu, 13 godina kasnije, streljan zajedno sa suprugom.

Lista dobitnika značajnog priznanja, dalje, ide ovako:

1978. – Hua Guofeng, premijer NR Kine i generalni sekretar CK KP Kine

1981. – Džabir el Ahmed el Sabah, kuvajtski emir

1983. – Fransoa Miteran, predsednik Francuske

1984. – Kim Il Sung, predsednik DNR Koreje

1984. – Li Sjennjen, predsednik NR Kine

1985. – Migel de la Madrid, predsednik Republike Meksika

1985. – Džulijus Njerere, predsednik Tanzanije

Prekid u dodeli ove nagrade napravljen je između 1985. i 2006. godine, kada se zvanično ponovo uvodi u upotrebu, ali sa novim pravilima. Naime, od te godine, menja se ko sve može da bude proglašen “počasnim građaninom Beograda”:

Počasni građanin Beograda može biti građanin Srbije, kao i strani državljanin, državnik i funkcioner međunarodne organizacije i udruženja, NVO i drugih oblika delovanja civilnog sektora, državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave, istaknuta javna ličnost ili drugi pojedinac, koji je svojim radom doprineo razvoju i ugledu Beograda, ostvarivanju i razvoju demokratije u Srbiji ili očuvanju svetskog mira i napretku čovečanstva.

Donošenjem te odluke, počasni građani Beograda postali su:

 

2007. – Nelson Mandela, predsednik Južnoafričke Republike

2009. – Migel Anhel Moratinos, ministar spoljnih poslova Španije

2010. – Tadaši Nagai, ambasador Japana u Republici Srbiji

2014. – Li Kećjang, premijer NR Kine

 

2015. – Nikita Mihalkov, ruski reditelj, (prvi put dodeljeno nekome ko nije iz sfere državnik ili vojskovođa)

2015. – Peter Handke, austrijski pisac i humanista

2015. – Torvald Stoltenberg, norveški političar

2016. – Arne Sanes Bjernstad, norveški ambasador

Skupština grada donela je odluku da se dobitniku uruči povelja sa grbom grada Beograda i to na svečanoj sednici Skupštine grada (kada se i obeležava Dan Beograda), dok se stranim državljanima uručuje prilikom njihovog boravka u Beogradu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi