Sećanje na stradanje jednog naroda! Evo kako će izgledati Memorijalni centar "Staro sajmište"

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić juče je prisustvovao svečanosti povodom početka izvođenja mera zaštita na objektu Centralne kule Memorijalnog centra "Staro sajmište". 

Ovaj Memorijalni centar predstavlja mesto u kojem je tokom Drugog svetskog rata u dva nacistička logora stradalo više od 6.500 Jevreja, oko 10.000 Srba i više stotina Roma.

Predsednik je kazao da će rekonstrukcija Centralne kule biti simbol rešenosti i da ćemo time rekonstruisati sopstveno kolektivno sećanje. 

Kako će izgledati Memorijalni centar?

Profimedia

Prva faza radova na Centralnoj kuli u Memorijalnom kompleksu "Staro sajmište", koja podrazumeva građevinske radove, trebalo bi da bude završena do kraja decembra, nakon čega počinje uređenje enterijera, najavila je juče ministarka kulture Maja Gojković.

Zakon koji je omogućio osnivanje Memorijalnog centra donet je u februaru 2020. godine, a prema njemu, centar će prikupljati, sređivati, čuvati, istraživati, izlagati i prezentovati arhivske, muzejske i filmske predmete i dokumente.

Prema zakonu, predviđene su dve muzejske celine, od kojih će jedna biti posvećena prvoj fazi logora - "Jevrejskom logoru Zemun", a druga "Prihvatnom logoru Zemun", u kojem su većinu činili Srbi, posebno posle ofanzive na Kozari, u leto 1942, kada se logor napunio civilima. 

24sedam/Katarina Mihajlović

Iako je planirano da radno sposobni budu odatle poslati u nemačke i norveške radne logore, ogromnom broju je ovo bio poslednji dom. Samo u masovnoj grobnici na Jevrejskom groblju u Zemunu, tokom juna, jula i avgusta 1942, pokopano je oko 6.500 Kozarčana. 

Jedna celina, prema planu, biće u Spasićevom, a druga u Italijanskom paviljonu.

Centralna kula biće administrativni centar, mesto za obrazovanje mladih generacija o užasima Holokausta, a svaki od paviljona biće preuređen i posvećen stradanju jednog naroda, Jevreja, ali i Srba, Roma i drugih. 

Profimedia

U sastav Memorijalnog centra ući će i Jevrejski prolazni logor Beograd - "Topovske šupe", koji se nalazio na Autokomandi, i u kom su živote izgubili gotovo svi jevrejski muškarci iz Beograda i Banata, kao i nekoliko stotina Roma.

Logor pod nazivom "Jevrejski logor Zemun" nalazio se na teritoriji koja je u Drugom svetskom ratu ušla u sastav NDH, ali je bio pod nemačkom upravom. 

U početku je bio namenjen samo za srpske Jevreje, i to prvenstveno žene, decu i starce, koji su svakodnevno, od 8. decembra 1941. do početka maja 1942, ubijani u kamionima "dušegupkama", na putu od logora do pripremljenih masovnih raka u selu Jajinci. 

Kada je Srbija proglašena "očišćenom" od Jevreja, u logor su dovođeni komunisti, partizani, četnici, kao i civili, i to sve do jula 1944. godine.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi