Kad pevaju "kaćuše": Oslobađao je Beograd sa 15 godina, a reči jednog Rusa još pamti

“Mesta za strah nije bilo. Možda to izgleda čudno, pogotovo danas. Ali tako je bilo, prilika čini stvari”, priseća se za 24sedam Zdenko Duplančić (91), neustrašivi borac Prve proleterske brigade i pukovnik JNA u penziji, koji je na dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra 1944. godine, imao samo 15 godina.

Rođeni Splićanin, koga je životni put vodio preko Dalmacije, Bosne, sve do Beograda, pa kasnije i dalje, danas je čuvar uspomena na Narodnooslobodilačku borbu. Kaže da se dva puta našao između života i smrti:

– Preživeo sam ne znam ni sam kako, prvi put kod Uba, a drugi put kod Zagreba.

Pre dva dana je proslavio 91. rođendan, ali i danas se seća svakog sata kada su oslobađali Beograd. Sa tek napunjenih 15 godina, stao je rame uz rame sa drugim, starijim borcima Prve proleterske narodno-oslobodilačke udarne brigade.

– Moja brigada dejstovala je tada u sastavu Prve proleterske udarne divizije, koja se nalazila na glavnom pravcu udara – Avala-Banjica-Dedinje-Autkomanda-Slavija-Terazije i na kraju Kalemegdan. Sa Rusima smo se sastali u Đurincima, 12. oktobra – počinje priču Zdenko.

On ističe da su Rusi došli sa oklopnim transporterima, kolima, tenkovima, što je bilo veoma značajno.

– Mi smo naučili na topove, minobacače, a onda su došli Rusi. Počeli su da tuku “kaćušama”, čule su se jako, a mi smo odmah polegali na zemlju. Sećam se kako mi je jedan Rus prišao i pitao me: “Je li lepo pevaju kaćuše”? – sa osmehom prepričava naš sagovornik.

Ipak, ističe da sada, 76 godina kasnije, možda i može sa lakoćom da se govori o “Beogradskoj operaciji”, ali tada je sve bilo drugačije, trebalo je savladati sve prepreke, utvrđenja i postići cilj – slobodu. Želja da se oslobodi prestonica, kako kaže, bila je jača od svega.

– Borili smo se za svaku ulicu, kuću, svaki sprat – priča on.

Spasitelj Savskog mosta: Nemci su zapalili fitilj, ali je hrabri učitelj bio brži od vatre

Maršal i dva generala: Oni su komandovali vojnicima koji su oslobodili Beograd

Posle Avale, nastavlja Zdenko, 14. oktobra uveče izbili su na Banjicu i Dedinje, ali kasnije je probijanje preko Autokomande, pa i Slavije, bilo sve teže. Seća se kako su im pomagali i beogradski omladinci, koji su ih kao vodiči upućivali kako okolnim ulicama da se probiju sve do Terazija, pa i do centra.

– Grad je tada bio utvrđen bunkerima, miniranjem. Nije se moglo šetati kako hoćeš – priseća se Duplančić.

Priča kako je, kada su se probili u centar prestonice, kod Narodnog pozorišta došlo do velikog okršaja.

– Pozorište je tri puta prelazilo iz nemačkih u naše ruke i obrnuto. Tu je bio jak otpor i kod palate “Albanija”. Bataljon Nemaca je skoro svaki sprat te zgrade branio – kaže nam naš sagovornik.

Proglas komandanta koji odjekuje i 76 godina kasnije: Građani Beograda, naređujem… (FOTO)

Operacija Beograd: Na današnji dan počele su borbe za oslobođenje glavnog grada u Drugom svetskom ratu

Zdenko, koji je danas predsednik Opštinskog odbora SUBNOR-a Savskog venca i član Gradskog odbora SUBNOR-a Beograda, član Predsedništva Republičkog odbora te organizacije i Komiteta za međunarodne veze, kaže kako će zauvek pamtiti svoje saborce koji su učestvovali u borbi za oslobođenje Beograda, ali da je posebno zahvalan na tome što je i narod, a naročito omladina, pomagao kada je bilo najteže.

Il’ su naši il’ su Nemci

Kao redak svedok tih borbi 1944. godine, priseća se i situacija kao što je bila jedna u Ulici Kneza Miloša.

– Oslobodili smo Banjicu i Dedinje i krenuli ka Slaviji. Išli smo ulicom Kneza Miloša, a videli smo da nam u susret ide velika kolona. Pomislili smo da su to naši. Ali, sa druge strane Nemci, koji su ugledali nas, pomislili su da smo mi – njihovi. I tako je i tu, nenadano, izbila velika borba – priseća se Zdenko.

Kad Romi zasviraju

– Romi iz Zuca su 14. oktobra 1944. ujutro došli na naše položaje na Banjici. Ušetali su sa instrumentima, pomalo nesvesni kakve se borbe vode – priča Zdenko jednu od anegdota i dodaje:

– Mislili su: „Ušetaćemo u Beograd sa instrumentima, šta može da se desi“, a mi tog jutra podišli pod Banjicu, ali refleksija njihovih instrumenata nam otkrila položaj. Odmah su krenuli meci s druge strane na nas. Kad su shvatili, Romi su odmah pobegli.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi