Pa, dokle više? Divlja deponija u blizini "Pančevca" ponovo nikla, a pre godinu dana sve bilo očišćeno! (FOTO/VIDEO)

Odlaganje otpada u Beogradu postaje sve veći problem, a iako gradske službe konstantno pokušavaju da se izbore sa ovim problemom, divlje deponije niču "kao iz vode" na svakom koraku.

Naime, pre manje od godinu dana smetlište u blizini Pančevačkog mosta je očišćeno, međutim, sada je na istom mestu ponovo nataložena gomila otpada.

Građevinski šut, stari nameštaj, kartoni, plastične flaše i gomile kesa sa komunalnim i drugim otpadom rasute su na sve strane, a iako su nadležni sa opštine Palilula najavili da će ponovo očistiti ovaj prostor, još uvek nije poznato kada će se to i dogoditi.

Pored ove deponije svakodnevno prolaze pecaroši na putu do obale i redovno viđaju građane koji iz svojih automobila i kombija izbacuju gomile otpada.

- Izbacuju sve i svašta, ali najviše građevinski otpad. Užas na šta liči sve ovo. Već nekoliko puta je čišćena deponija, ali se nova stvara iznova i iznova. Nadam se da će se naći rešenje za ovaj problem - rekao je za 24sedam jedan od pecaroša Đorđe Z.

Takođe, čitav potez Ulice Vuka Vrčevića, od Pančevačkog mosta do Višnjičke ulice, prepun je mini deponija zbog nehigijenskog naselja koje se tamo nalazi, ali i zbog nesavesnih građana.

Kako nastaju divlje deponije?

Kako je za 24sedam nedavno objasnio Dušan Vasiljević, međunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine, divlje deponije nastaju iz dva razloga.

- Jedan razlog je što ne postoji sistemsko rešenje za građevinski otpad, a drugi je što postoji nemar koji se ne sankcioniše. To su dve stvari koje uslovljavaju haos u oblasti upravljanja otpadom u celoj zemlji, pa tako i u Beogradu - navodi Vasiljević.

On ističe da je potrebno da se donose propis koji će da određuje na koji način će se upravljati otpadom i koji mehanizmi će biti primenjeni, a onda da se sve to striktno sprovodi.

24sedam/Katarina Mihajlović

- Onaj ko ne poštuje propis mora biti sankcionisan. Sa druge strane, trebalo bi da postoji i podsticaj, u smislu da se taj građevinski otpad može koristiti za druge stvari, da dobije svoju tržišnu vrednost. Građani bi trebalo da imaju alternativu, u smislu da umesto što bacaju otpad gde stignu mogu nekome da ga prodaju, kako bi bila napravljena neka vrsta novog građevinskog materijala - kaže Vasiljević.

Prema važećim propisima, kazna za one koji otpad izbacuju na mestima koja nisu za to predviđena je 10.000 dinara, rekli su nedavno za 24sedam iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Gde obično nastaju divlje deponije?

Od 2014. do 2021. izdvojeno je više od 128 miliona dinara za uklanjanje divljih deponija na teritoriji grada Beograda, a u prethodnoj godini odneto je oko 7.500 kubika otpada.

24sedam/Katarina Mihajlović

- U 2021. je iz budžeta Grada izdvojeno 10 miliona dinara, dok će Grad za 2022. izdvojiti 21 milion za uklanjanje divljih deponija - rekli su nedavno za 24sedam u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.

Objasnili su da divlje deponije uglavnom nastaju na lokacijama na kojima su, neadekvatno i suprotno zakonu, ljudi počeli da istovaruju šut, građevinski otpad i zemlju iz iskopa.

- Pored navedenog otpada, na divljim deponijama uglavnom se nalazi i pomešan komunalni i kabasti otpad koji su ostavili nesavesni i neodgovorni građani i pravna lica - kažu u Sekretarijatu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi