Povećan broj sahrana tokom leta u Beogradu: Evo kakva je situacija širom Srbije

Broj sahrana na beogradskim grobljima ovog leta veći je nego prošlog, i to za nekoliko stotina. Najdrastičniji porast broja sahrana u Beogradu desio se tokom jula, i sada u avgustu, što se poklapa sa ekstremnim toplotnim talasima, i sa temperaturama koje idu do 41. stepena Celzijusovih.

Ovog leta najviše ljudi umrlo u Beogradu

Kako su za "Blic" rekli iz JKP "Pogrebne usluge" Beograd tokom letnjih meseci, juna, jula i avgusta (do 14. avgusta) 2023. godine na 10 gradskih grobalja koja su u nadležnosti ovog gradskog preduzeća obavljeno je 2.459 sahrana.

Najviše sahrana na grobljima bilo je u julu, 1.028, nešto manje u junu, 970, a do 14. avgusta sahranjeno je 461 ljudi.

Ovog leta, govore podaci, u Beogradu se umire više nego lane, a tokom istih meseci sahranjeno je 2.821 ljudi, što je za 362 više, odnosno za oko 13 procenata više.

Posmatrano po mesecima, u junu ove godine bilo je manje sahrana u Beogradu, njih 954, što je za 16 manje nego prošle godine. Već u julu kada je ekstremni toplotni talas pogodio Srbiju broj sahrana povećan je za 140, odnosno sahranjeno je 1.168 ljudi.

Najdrastičnija promena zabeležena je u avgustu i to do polovine meseca, kada je u Beogradu sahranjeno 699 ljudi, što je za 238 više za isti period prošle godine.

Više sahrana i u Šapcu

Navode da je sahrana više nego obično, ali da ipak takvih perioda bude tokom godine kada je primetan veći broj prijava smrti.

Minimalno povećanje u Valjevu

Iz valjevskog pogrebnog preduzeća su izjavili da beleže tek minimalno povećanje sahrana.

Kako navode, cele prošle godine bilo je 612 sahrana u Valjevu, a u prvih šest meseci ove 317, tako da ovim tempom očekuju da će na kraju ove godine biti do 40 sahrana više.

Dodaju da nemaju utisak da je povećan broj smrti tokom leta zbog vrelog talasa, i napominju da je rast broja sahrana kontinuiran tokom cele godine. Takođe upozoravaju na to da je u Valjevu kao i u celoj Srbiji tradicionalno najviše smrti je u januaru, što je kritičan mesec.

Ne beleži se širom Srbije porast broja sahrana. Negde je situacija ista kao pre, a negde čak ima i manje sahrana nego prošle godine.

Prosečan broj sahrana u Nišu

U JKP Gorica iz Niša, koje rukovodi Novim grobljem, kažu da ovog leta nije bilo povećanja broja sahrana.

- Broj sahrana tokom ovog leta kreće se u nivou proseka iz prethodnih godina. U proseku na Novom groblju u Nišu ovog leta imamo po četiri sahrane dnevno, koliko je bilo i lane - kaže Igor Jovanić rukovodilac pogrebno-tehničkog sektora u "Gorici".

U Novom Sadu manje sahrana

Kako navode iz Javnog komunalnog preduzeća "Lisje", u poslednja tri meseca prošle godine ukupan broj izvršenih sahrana na grobljima u Novom Sadu kojima upravljaju je 815.

- Ukoliko bi se poredilo sa istim periodom za ovu godinu, broj izvršenih sahrana je 788, što je 3,42 odsto manje u odnosu na prošlu godinu - navode.

Tako je, ističu u "Lisju", već primetno smanjenje broja umrlih u Novom Sadu u odnosu na prošlu godinu.

Nije veća smrtnost ni u Subotici

Iz JKP "Pogrebno" u Subotici kažu da nemaju više posla ovog leta, odnosno, ne primećuju da je veća smrtnost.

- Nije veća smrtnost u odnosu na prethodne mesece, i godine. Čak smo imali pre oko deset dana dan bez sahrane što se dešava jednom ili dva puta godišnje, ali nikada nije bilo da leti nema sahrane - kaže za "Blic" Vesna Prćić, direktorka JKP „Pogrebno“.

JKP je u julu ove godine imalo 169 sahrana, i identično 169 je bilo u julu 2023. godine, a 2022. godine u julu je bilo 137 sahrana. U junu ove godine je bilo 152 sahrane, u junu 2023. je bilo 126, a u maju je bilo obrnuto, tačnije manje nego 2024. godine.

Koliko je ljudi u Srbiji umrlo od toplote prošle godine

Tokom toplih letnjih dana vlažnost vazduha ima veliki uticaj na učestalost bolesti i smrti, jer ona smanjuje sposobnost znojenja i gubitka viška toplote iz tela. A da preterano pregrevanje može dovesti do toplotnog udara, pa čak i smrti dokazale su naučne studije još 2010. godine.

Tokom prošlog leta više od 47.000 ljudi umrlo je u Evropi zbog visoke temperature, a najteže su pogođene zemlje na jugu kontinenta, navodi se u izveštaju Instituta za globalno zdravlje u Barseloni.

Prema podacima ovog instituta, prošle godine u Srbiji je od vrućina preminulo u proseku 66 ljudi na jedan milion, što je oko 400 ljudi u proseku, imajući u vidu da u našoj zemlji živi oko šest i po miliona ljudi.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi