Napustio je ovaj svet kako ga je i živeo - tiho i nenametljivo: Velikan jugoslovenskog pera preminuo je pre 39 godina

“Potičem iz muslimanske porodice iz Bosne, a po nacionalnoj pripadnosti sam Srbin. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Sremca, Stankovića, Kočića, Andrića, a svoje srodstvo sa njima nemam potrebe da dokazujem…”

Ovako je govorio velikan jugoslovenske književnosti Mehmed Meša Selimović, jedan od najznačajnijih pisaca u periodu posle Drugog svetskog rata, koji je poslednji uzdah ispustio u svom stanu u Gospodar Jovanovoj ulici, na Dorćolu.

Vrh srpske književnosti Meša je dotakao romanom “Derviš i smrt” koji je decenijama kasnije proglašen za najbolji prozni roman 20. veka.

Neponovljivi pisac živeo je u burnim godinama istorije Balkana, međutim, iako je emotivno bio vezan za Bosnu i Hercegovinu, odlučio je da studira srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost u Beogradu.

Iako je zbog opredeljenja za srpsku nacionalnost i svrstavanja svojih dela u srpsku literaturu ljutio muslimansku zajednicu u Bosni, Meša je najdublje osećao težinu položaja dela bosanskog naroda koji je za vreme vladavine Turaka hrišćansku veru zamenio islamskom.

– Ni s kim se istorija nije tako pošallila kao sa Bosnom. Juče smo bili ono što danas želimo da zaboravimo, a nismo postali ni nešto drugo… Otrgnuti smo, a neprihvaćeni… – govorio je on.

Ipak, ni jedna zajednica nije želela da se odrekne velikog književnika, pa se danas njime jednako ponose i muslimani iz Bosne i Hercegovine (Bošnjaci) i Srbi.

Pa tako, od 1988. godine nagradu “Meša Selimović”, za najbolji roman, dodeljuje dnevni list “Večernje novosti” i Udruženje izdavača i knjižara Srbije.

Život i smrt u Beogradu

Meša dolazi da živi u Beograd 1944, gde je obavljao značajne političke i kulturne funkcije, a od 1947. prelazi u Sarajevo gde je bio profesor Više pedagoške škole, docent Filozofskog fakulteta, umetnički direktor “Bosna-filma”, direktor drame Narodnog pozorišta i glavni urednik IP “Svjetlost”.

Po odlasku u penziju, Meša se 1973. vratio u Beograd, gde je ostao sve do svoje smrti.

Pisac je preminuo u 72. godini, na današnji dan 1982, nešto posle 22 sata, u Gospodar Jovanovoj ulici.

Nepokretan i nem, na televiziji je gledao prenos finalne fudbalske utakmice Svetskog prvenstva sa stadiona Santiago Bernabeu u Madridu, između Italije i Nemačke, kada mu je iznenada pozlilo. Iako je lekar brzo došao, mogao je samo da konstatuje smrt.

Sahranjen je 14. jula u Aleji zaslužnih građana Beograda na Novom groblju, pored Skendera Kulenovića i Miloša Crnjanskog. Sa ovog sveta otišao je tiho i nenametljivo, a oni koji su ga poznavali kažu da je baš tako i živeo.

Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Dobija spomenik u Beogradu

Selimović će dobiti spomenik u prestonici koji će biti postavljen na platou na uglu ulica Kralja Petra i Gospodar Jovanove. Svečano otvaranje zakazano je za 11. jul naredne godine, kada se obeležava 40-ogodišnjica njegove smrti.

Plato na kom će biti podignut spomenik nalazi se u neposrednoj blizini stana u kojem je Meša Selimović živeo posle odlaska iz Sarajeva.

Pročitajte još

Uprkos svemu što je proživeo, Meša konačno dobija priznanje koje mu Beograd duguje

Povodom 100. godine od njegovog rođenja u Gospodar Jovanovoj ulici, na ulazu zgrade u kojoj je književnik živeo, postavljena je spomen-ploča, koju su 2019. nepoznati počinioci ukrali i do dan-danas ona nije vraćena, niti je postavljeno novo obeležje.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi